1.Kako je definisana logistika od strane americkog saveta a kako je definise Filip Kotler?
Americki savet za logisticki menadzment definise logistiku kao deo logistickog sistema
koja obuhvata proces planiranja, primene i kontrolisanja efektivnog i efikasnog toka i
skladistenja materijala, poluproizvoda, gotovih proizvoda i informacija od mesta nabavke
do mesta potrosnje kako bi se zadovoljili zahtevi potrosaca.
.Filip Kotler smatra da je za konkurentnost firme važan marketinški nastup.
Onpreporučuje sledeće marketinške formule:
• Osvajanje visokim kvalitetom
• Pridobijanje kvalitetom usluge – svaka vrsta usluge ima nekoliko karakteristika:
brzinu, ljubaznost, poznavanje, rešavanje problema itd.
• Pridobijanje putem nižih cena –niske cene same po sebi nisu dovoljne već mora
postojati mera kvaliteta da bi kupci osećali da kupuju po vrednosti.
• Pridobijanje putem ulaska na tržišta sa visokom stopom rasta – Reč je o tržištu
visokih zahteva i visokih profita. Ovde proizvod veoma brzo zastareva i kompanija
mora neprekidno da investira da bi održala korak. Reč je o tržištu elektronskih
komponenata, biotehnologije, robotike i telekomunikacija.
• Pridobijanje putem prevazilaženja zahteva kupaca -Najuspešnija su ona
preduzeća koja neprestano prevazilaze očekivanja kupaca. Prevazilaženje njihovih
zahteva će ih oduševiti, što dovodi do toga da će se oduševljeni kupac pretvoriti u
stalnog kupca. Filip Kotler (engl. Philip Kotler; rođen 27. maja 1931. u Čikagu) je
marketinški stručnjak. Profesor je međunarodnog marketinga na Kellog School of
Management univerziteta Nordvestern u Evanstonu, u američkoj saveznoj državi
Ilinois.
2.U cemu je specificna logistikA industrijskih kompanija u odnosu na trgovine
Veliki broj proizvodjaca proizvodnih dobara i usluga obavlja prodaju sa tradicionalnim
kupcima-drugim kompanijama, pa se proces prodaje, odnosno nabavke obavlja rutinski
(za jednu kompaniju to je prodaja, a za drugu nabavka). U tom smislu se rutinski
obavljaju i logisticke aktivnosti.
Kada se pojave zahtevi kompanije-kupaca za promenom cena ili kolicine, proces prodaje-
nabavke se malo usloznjava. Kompanija-kupac moze da ne odabere postojecu
kompaniju-prodavca za svog dobavljaca ukoliko druga kompanija-prodavac daje bolje
uslove prodaje.
Kompleksnost procesa nabavke i logistickih aktivnosti zavise od vrste dobara.
Marketing kanali industrijskih proizvoda i usluga su vrlo kratki i cesto direktni. To znaci
da je proizvodjac proizvodnih dobara i prodavac tih dobara, te da pretezno samostalno
obavlja logisticke aktivnosti. Ukoliko proizvodjac proizvodnih dobara nije i njihov
prodavac, broj posrednika za prodaju proizvodnih dobara je vrlo mali, te je marketing
kanal kratak. U najvecem broju slucajeva se koriste usluge dva tipa posrednika, a to su
industrijski distributeri i predstavnici proizvodjaca. U tom slucaju neke logisticke
aktivnosti se mogu obaviti u organizaciji posrednika.
3. U CEMU JE SPECIFICNA LOGISTIKA USLUZNIH KOMPANIJA
Usluga se razlikuje od proizvoda, jer je proizvod fizicki opipljivo dobro.
Usluga je neopipljiva, neodvojiva je od izvora, teska za standardizaciju, tesko podlozna
garanciji i servisu, reklamaciji i zameni, uskladistenju. Navedene specificnosti usluge
determinisu specifican pristup upravjanju uslugom i aktivnostima cija je svrha logisticka
podrska ponudi usluga.
Neodvojivost od izvora onemogucava kompaniji da u svakom momentu ostvari sklad
ponude i traznje, odnosno efikasnu razmenu i kontakt sa potrosacima, jer traznja moze da
oscilira dnevno, sezonski ili periodicno.
Kvalitet usluge tesko se meri. O kvalitetu usluge obicno sudi cena ili konzumentovo
poimanje vrednoosti usluge. Vrednost koju konzument dodeljuje usluzi je rezultat
njegovog licnog dozivljaja usluge, koji je pod uticajem raspolozenja, vremenskih prilika,
mesta, stila i sl.
Marketing kanali usluga su u velikom broju slucajeva direktni. Nije iskljucena mogucnost
posrednika u logistickoj podrsci prodaje usluga.
Posrednici u logistici usluga mogu biti agencije, maloprodavci, veleprodavci, zastupnici
prodaje i elektronski kanali. Njihova usluga je da isporuku usluga ucine efikasnom, da
vode racuna o uslugama putem njihovog razvrstavanja i kategorizacije, da standardizuju
usluzne transakcije i podrze ih u tehnickom smislu.
Slozenije strategije distribucije usluga usloznjavaju logisticke aktivnosti, kojim treba
podrzati prodaju usluga na vecem broju mesta ili prodaju novih usluga na novim
trzistima.
4.ZASTO JE OTEZANO SPROVODITI LOGISTICKE AKTIVNOSTI
MEDJUNARODNO ORIJENTISANIH KOMPANIJA
Kompanija moze nastupiti na medjunarodno trziste jedinstvenim proizvodom,
modifikovanim proizvodom ili porizvodom koji se prilagodjava svakom trzistu ponaosob.
Ostali podinstrumenti proizvoda i instrumenti marketing miksa dobijaju medjunarodne
dimenzije.
Stoje proizvod vise prilagodjen ciljnom trzistu, to su zahtevi za diferenciranim
logistickim aktivnostima vece. U tom smislu se i cena prilagodjava uslovima pojedinih
trzista u koju su ukalkulisani troskovi logistike.
Veci je broj razlicitih aktera koji posluju u eksternoj okolini kompanije. Diferencirani su
u odnosu na aktere domicilne okoline kompanije i medjusobno specificni onoliko koliko
je specificno ciljno trziste kompanije. Posledica toga je otezano sprovodjenje strategije
standardizacije na medjunarodnom trzistu.
Uloga kanala prodaje i izlazne logistike u medjunarodnom marketingu je veoma vazna,
jer je ciljno trziste kompanije udaljeno i specificno, pa se sa mnogo vise napora i troskova
ostvaruju principi: pravi proizvod, na pravom mestu, u pravo vreme, u obecanim
performansama, pravim potrosacima, trazenim kolicinama i po primerenoj ceni.
