Ideja preduzetništva

UNIVERZITET  PRIVREDNA AKADEMIJA 

NOVI SAD 

FORKUP

Seminarski rad:

IDEJA PREDUZETNISTVA

Predmet:

PRAVNI POLOZAJ PRIVREDNIH ORGANIZACIJA

      Profesor:

Student:

                                                                        LAMARTIN

Beograd, 2009/10.

SADRŽAJ

1. UVOD
2. POJAM PREDUZETNIK-PRIVATNIK
3. ZNACAJ PREUZETNISTVA
4. IDEJA PREDUZETNISTVA
5. ŠTA CINI PREDUZETNIKA
6. KAKO SE POCINJE-REGISTRACIJA
6.1. OPSTA UPUSTVA ZA OSNIVANJE PREDUZETNIKA
6.2. PROMENE KOD PREDUZETNIKA
6.3. BRISANJE PREDUZETNIKA IZ REGISTRA
6.4. POTVRDE
7.ZAKLJUČAK
LITERATURA

2.

ZAMENICI PREDSEDNIKA IZVRŠNOG ODBORA ZAJEDNICE 

PREDUZETNIKA PKS



Tatjana Maglić - Sombor , Todor Gole – Priboj 

3.

ČLANOVI IZVRŠNOG ODBORA ZAJEDNICE PREDUZETNIKA PKS 

Skupština Zajednice preduzetnika Privredne komore Srbije je najviši organ 

zajednice i broji 100 članova koji se biraju u skladu sa Statutom Privredne 

komore Srbije.

Skupštinu čine predstavnici opštih udruženja preduzetnika koje biraju organi 

zajednice udruženja preduzetnika obrazovanih pri Privrednoj komori Vojvodine, 

Privrednoj komori Kosova i Metohije, Privrednoj komori Beograda i regionalnim 

privrednim komorama.

Konstitutivna sednica Skupstine Zajednice preduzetnika PKS odrzana je 

30.03.2007. godine i na njoj su izabrani:

1. PREDSEDNIK SKUPŠTINE I ZAJEDNICE PREDUZETNIKA PKS 

Miroslav Miladinović  –  Kruševac

2. POTPREDSEDNICI ZAJEDNICE PREDUZETNIKA PKS 

Snežana Kostić – Kosovska Mitrovica 

Slavko Novaković –  Novi Sad

3. ČLANOVI SKUPŠTINE ZAJEDNICE PREDUZETNIKA PKS 

SLUŽBA ZAJEDNICE PREDUZETNIKA 

Služba Zajednice preduzetnika PKS obavlja stručne i administrativne poslove za 

potrebe Zajednice preduzetnika Privredne komore Srbije.

Pored toga, Služba Zajednice preduzetnika predstavlja efikasno i efektivno, 

konzistentno servisno (pravno, finansijsko, tržišno, edukativno) i razvojno jezgro 

za sve preduzetnike, članove Zajednice preduzetnika Privredne komore Srbije.

Služba Zajednice preduzetnika svoje dejstvo ostvaruje u sledećim nivoima:

1. edukacija, obezbeđenje informacija, razvoj svesti o potrebama 

privređivanja i promocija dobre prakse, 

2. pružanje usluga u poslovanju i konsalting za preduzetnike sa nedovoljnim 

kapacitetima za samostalno funkcionisanje. 

Služba Zajednice preduzetnika bavi se pružanjem usluga preduzetnicima kao 

glavnom konstitutivnom elementu komorskog članstva. To su sledece aktivnosti:



opšte aktivnosti

 (zaštita poslovnih interesa članica, lobiranje za prohodan, 

stimulatvan i održiv poslovni ambijent, tržišna istraživanja i ekonomska 

analiza, organizacija sastanaka, workshop, seminara, publikovanje 

poslovnih direktorijuma), 



specijalizovane aktivnosti

 ( informacije o spoljnoj trgovini, organizacija i 

učešće na trgovinskin sajmovima, formiranje izložbenih centara u zemlji i 

inostranstvu, publikovanje međunarodnih poslovnih direktorijuma, obuka 

za izvoznike, organizacija poslovnih susreta) 



konsultantske usluge 

(savetodavne usluge u oblasti radnog prava, 

poreskog i carinskog sistema, zaštite životne sredine, zaštite potrošača, 

menadžmenta kvalitetom, tržišnih analiza, finansijskih shema i sl.) 



razvojne aktivnosti

 (profesionalna obuka, programi razvoja ljudskih 

resursa, start-up servisi, racionalizacija energetske potrošnje, modeliranje 

razvojnih strategija). 

Služba Zajednice preduzetnika PKS svojim aktivnostima utiče i na prevazilaženje 

sledećih problema koji se identifikuju u preduzetničkom sektoru: problemi iz 

oblasti pravne regulative i sistema poreza i doprinosa, problemi individualnog 

nastupa preduzetnika i neuređenosti sektora, prepreke u zakonodavnom smislu - 

javljaju se već pri osnivanju radnje / preduzeća, kroz dugotrajno i otežano 

registrovanje poslovanja, procedure koje se ne obavljaju na jednom mestu, 

problemi iz oblasti marketinga – definisanje proizvoda ili usluge, obezbeđenje 

informacija da bi se izbegao rizik od promašaja u investiranju, problemi kvaliteta 

proizvoda i problemi ljudskih resursa.

Opšta udruženja 

Opšta udruženja preduzetnika osnivaju se prema Zakonu o privrednim 

komorama („Službeni glasnik RS“, broj 65/2001), u cilju zajedničkog 

unapređivanja rada i poslovanja, usklađivanja posebnih i zajedničkih interesa, 

predlaganja mera za poboljšanje uslova poslovanja i ekonomskog položaja i 

da ostvari svoje poslovne ideje. Ideje se uvek oslanjaju na značajno i detaljno, po 

pravilu iz prve ruke, poznavanje neke industrije i tržišta, potreba kupaca, 

tehnologije, načina prodaje i distribucije. U osnovi tih ideja je čvrsto verovanje u 

postojanje tržišne prilike koja je neiskorišćena. Svim preduzetnicima je 

zajednička strast. Strast prema onome što rade, strast prema svojim tržišnim 

idejama i ogromna želja da ih ostvare. Ta strast im pomaže da svesno prihvate 

visok nivo ličnog, profesionalnog i finansijskog rizika koji je neophodan za 

ostvarenje te tržišne prilike.

Takođe im je zajedničko da svi hoće da upravljaju sopstvenom sudbinom i da im 

drugi ne određuju šta će da rade. Ključni pomovi za preduzetnika su: 



znanje

- tržišta, kupaca, potreba, tehnologije, neke delatnosti 



ideja 

– san - cilj 



neiskorišćena tržišna prilika



strast 



visok nivo rizika

. 

U Americi, ako ste privatnik obućar, prevodilac, samostalni umetnik, advokat, 

lekar, vodite mesaru ili bakalnicu i to je sve što želite da radite, velika većina ljudi 

vam neće reći da ste «entrepreneur» - preduzetnik. Reći će pre: privatnik (sole 

proprietor) ili vlasnik male radnje. Pod preduzetnikom se misli nešto malo više. 

Npr. ako imate ideju  da napravite seriju bakalnica ili mesara, obućarskih radnji, 

stomatoloških ordinacija, i radite na tome. Tim idejama dobijate taj neopipljivi 

kvalitet čoveka koji razmišlja o tržištu i pronalazi nove, bolje, efikasnije načine da 

zadovolji potrebe tog tržišta. Da promeni i unapredi stvari. Da preduzme nešto 

novo na tržištu. Preduzetnik. 

Stvari naravno nisu crne ili bele i linija razgraničenja nije jasno povučena. Ali je 

činjenica da kad većina ljudi u Americi kaže preduzetnik, ne misli na privatnika, 

misli na preduzimača koji traži nova rešenja na tržištu. Prepoznavanje ovog 

ekstra kvaliteta im je ušlo u kulturu i posebno se ceni u društvu. To naravno ne 

znači da se privatnici ne cene. Naprotiv. Njih je mnogo više od preduzetnika i 

takođe su jako važni za dobro funkcionisanje cele ekonomije i tržišta. Samo se