Увод
Сарадња породице и вртића важан је предуслов оптималног развоја и васпитања
детета у институционалном контексту. Професионална улога васпитача и животна
улога родитеља увелико су сличне. Поласком детета у вртић васпитачи и родитељи
постају сарадници на заједничком задатку неге, васпитања и образовања детета. Због
тога је важно да родитељи и васпитачи у међусобну сарадњу улажу много поверења,
отворености, толеранције, објективности и спремности за уважавање личних и
професионалних компетенција, размену информација о детету, усклађивање васпитних
утицаја и заједничко решавање проблема у развоју детета.
Добром сарадњом сви добијају. Када дете види да родитељи и васпитачи
комуницирају са уважавањем, оно се осећа сигурно и вољено а информације које
размењују одрасли осигуравају потпуније задовољење дететових потреба, интереса и
његов оптимални развој. Родитељ који види задовољство свог детета, којег васпитач
информише о понашању и развоју детета, који има увид у функционисање вртића и рад
васпитача, развија поверење у особу којој поверава своје дете а укљученошћу у рад
вртића потврдјује властите родитељске компетенције. Информације које васпитач
добија од родитеља увелико му олакшавају разумевање детета и сам рад с њим а
напредак детета и задовољство родитеља потврђују његов рад.
1
1. Теоријски приступ проблему
Пpетпставка успешне сардање породице и вртића је неговање отворености и
сарадње. Често се овај облик сарадње и ако на теоријском плану подразумева, на
практичном нивоу сведе на неколико заједнички одрађених активности којима се
прикажу нека од постигнућа деце из појединих области, најчешће музичко-драмских.
Циљ овог рада је да прикажемо у којој мери су укључени родитељи у процес планирања
активности.
Најјачи утицај на процес васпитања деце и поред све мање времена проведеног
заједно има породица. Предшколска установа је за највећи број деце и родитеља прво
укључивање у институционалну мрежу заштите. Отуда је добра сардња предуслов
успешног планирања.
Да би васпитач могао да направи један квалитетан план одрастања деце у
предшколској установи мора у процесу плаирања да се ослања на индивидуалне
могућности сваког појединог детета, потребе групе али и потребе шире и уже
друштвене средине у којој деца живе. Отуда је укључивање породице у процес
планирања предуслов за израду квалитетног програма дечијег вртића.
Сматрајући васпитање и образоање као јединствен недељив порцес, сматрамо да
се не може одвијати као посебна група унапред испланираних садржаја и циљева већ да
настају у процесу зависно од интересовања и потреба детета и одраслих. У свету ове
концепције знање није усвајање готових информација већ свајање вештина долажења
до информација и начин конструисања знања. Сазнање настаје у интеракцији са
особама које се налазе у дететовом окружењу. У оваквом процесу деца учествују у
активности и са родитељима и васпитачима заједнички планирају и рализују своје
активности.
Негујући вртић као отворени систем он допушта да се заинтересоване стране
учествују у да бораве у врићу и да учестују у реализацији циљева. Родитељи нису само
учесници и помоћници већ и носиоци појединих педагошких акција. Родитељи имају
природан потенцијал и мотивацију за учествовањем у одрастању сопствене деце.
Под успешnим планирањем сматрамо ослањање на снаге детета и неговање
отворености, усаглашавање ставова породице и установе развијање поверења између
васпитача и родитеља, свест о заједничком интересу.
2
3
2.Методологија истраживања
2.1 Проблем истраживања
Будући да је сарадња свих учесника, посебно родитеља и васпитача битан
елемент васпитно-образовног рада на предшколском узрасту, може се рећи да је за
успешну реализацију овог процеса важно остваривање сарадње између васпитача
предшколске установе и родитеља и да квалитетна и успешна сарадња доприноси
унапређењу васпитне праксе и целовитијем и успешнијем развоју деце.
Зато се пред нама нашао проблем овог истраживања: да ли и колико предшколска
установа и родитељи сарађују. Проблем који смо поставили је изузетно актуелан и
присутан у педагошкој пракси.
2.2 Предмет истраживања
Да бисмо дошли до сазнања о сарадњи у процесу планирања, између породице и
предшколске установе, пре свега родитеља и васпитача, али и других лица укључених у
васпитно-образовни процес потребно је извршити емпиријско истраживање и доћи до
емпиријских података о ставовима и мишљењима родитеља о сарадњи предшколске
установе и породице, са посебним акцентом на планирање појединих активности.
2.3 Циљ истраживања
У нашем случају, циљ истраживања је испитати ставове и мишљење родитеља и тиме
утврдити степен остваривања сарадње између предшколске установе, васпитача и
родитеља у процесу планирања активности. Сама природа проблема указује да је ово
истражиање дијагностичко. Ако се испостави да су ставови васпитача о сарадњи
предшколске установе и породице негативни, треба предузети одређене мере, јер су
истраживања показала да је значај сарадње породице и предшколске установе велики.
Мере се морају применити озбиљно, а томе треба да претходи дијагностиковање и
уклањање узрока оваквог стања.
