Правни факултет за привреду и правосуђе у Новом Саду
Идентификација у форензици
(Семинарски рад Криминалистике )
Ментор:
Проф. __________________
Аутор: Милан Милојевић
(2202/12)
Крагујевац, 2013
ИДЕНТИФИКАЦИЈА У ФОРЕЗНИЦИ
Форензика (форензичка наука) је примена широког спектра наука с циљем
пружања одговора на питања од интереса за правни систем. То може бити у вези са
криминалом или парничним поступком.
Реч форензички потиче од лат.
forēnsis
, са значењем „пред форумом“. У римско
доба, кривична пријава је значила јавно представљање случаја у форуму. Лице
оптужено за кривично дело и тужилац би дали говоре на основу њихових страна
приче. Особа са бољим аргументима и презентацијом би превладала. У данашње
време се термин форензика првенствено односи на форензичку науку.
Најстарији траг о апликацији науке за откриће лажи у историји је из времена
Архимеда (212. год. пне.) и Старе Грчке који је тада установио специфичну тежину
наводне златне круне и доказао да та коју је испитао није била од злата.
Арапски догађај прича нам о купцу, који је требао да истражи убиство које је било
почињено српом. Он је дао донети све српове у селу и само на једном су се
скупљале муве, што се искористило као доказ за ово убиство.
Кински приручник за испитивање написао је 1248. Сонг Си. Међу пионире
форензичара у Европи спада француски дворски лекар хирург Амброаз Паре
(Амброисе Паре 1510-1590), а крајем 18. века је изашло неколико чланака о
форензичкој и полицијској медицини.
У даљем развоју ове науке има велики утицај откриће микроскопа и
идентификација лица са места чина помоћу анализе ДНК.
Опис главе и лица је најважнији па се они први описују:
1. Глава: округла, издужена, асиметрична.
2. Облик лица: округло, овално, ромбоидно, правоугло, пирамидно.
3. Изглед лица: интелектуалан, болеснички, дрски, глуп.
4. Коса: црна, кестењаста, смеђа, плава, црвена, седа, бојена, права, коврџава,
таласаста, густа, ретка, ћелавост.
5. Чело: нормално, широко, високо, високо а уско, усправно, избочено напред,
повијено назад.
6. Обрве: равне, таласасте, повијене, округле, косе.
7. Дужице: кестењасте, плаве, зелене, сиве; очне јабучице: велике, мале, упале,
разроке, буљаве, подочњаци, висећи капци, вештачке јабучице и др.
8. Нос: нормалан, велики, мали, дебео, гребен носа, прав, повијен унутра, извијен
упоље.
9. Усне по величини мале, средње велике са спуштеним или повијеним угловима,
дебеле, зечје и др.
10. Брада: велика, средња мала, повијена унутра, истурена, усправна, шиљата,
четвртаста, с рупицом.
11.Подбрадак: виси, прав, увучен.
12.Уши: за њих се описује облик читаве шкољке, облик ушне ресе.
13. Зуби: неговани, бели, жути. Поломљени итд .
14. Детаљно се описују посебне карактеристике пре свега ожиљци, младежи,
брадавице, тетоваже, недостаци прстију, шаке, руке, ноге.
У личном опису се даље описује изглед грудног коша, рамена, руку комплетно и
шака појединачно, прсти, облик трбуха, ногу.
Данас је ова метода усавршена применом комјутера, односно програма који
поседује практично неограничен број комбинација лика и фигура па и према
