Нова школа бр. VII
Педагошки факултет, Бијељина
Прегледни чланак
UDK:37.042:159.928.23.
ИДЕНТИФИКОВАЊЕ ДАРОВИТИХ УЧЕНИКА У
ОСНОВНОЈ ШКОЛИ И РАД СА ЊИМА
IDENTIFICATION OF GIFTED STUDENTS IN PRIMARY
SCHOOLS AND THE TEACHING PROCESSS
Сања Милић
Сажетак:
Шта је то даровитост? Риједак индивидуални дар или социјална реалност? Како
треба да се односимо према даровитој дјеци? Да ли је за подстицање њиховог развоја потребан
посебан приступ и специјална обука? Даровитост и даље остаје загонетка за већину ученика,
учитеља и родитеља. Ширу јавност, коју прије свега чине учитељи, педагози, наставници,
родитељи, не занимају толико научне основе даровитости, колико их интересује како се
даровитост манифестује у стварном животу, како се идентификују они који имају посебне
дарове и какво им окружење и услове треба обезбиједити да би своје потенцијале развили до
максимума. Брига о даровитим ученицима данас представља бригу за развој науке, културе,
социјалног живота сутра.
Циљ овог рада је првенствено у томе да кроз проширивање знања о структури даровитости,
идентификовању даровитих ученика, те различитим начинима организације рада са њима,
подстакне практичаре на озбиљан приступ даровитом дјетету. Овај рад ће, такође, настојати да
прикаже тренутно стање у основним школама у Републици Српској када су у питању даровити
ученици, односно рад са њима.
Кључне ријечи:
даровитост, даровити ученици, идентификација даровитих, обогаћена
средина
Abstract:
Gift is still pretty mysterious term for most of students and their parents. Teachers,
educators and parents are not so much interested in scientific basis of gift as they are interested in the
way that gift is manifested in real life, how to identify the gifted ones and how to help them to improve
their gifts more. The concern for gifted children today is concern for development of science, culture
and social life tomorrow.
The aim of this work is to expand the knowledge about the structure of gift, identification of gifted
children and how to organize teaching process with them. Current position of gifted children in
primary school Republic of Srpska will be also shown here.
Key words:
gift, gifted children, identification of the gifted ones.
1. УВОД
Развој науке и научне технологије условио је промјене у свим областима
друштва. Васпитно-образовни систем, као један од најзначајнијих његових
сегмената, напушта традиционализам и окреће се прогресивним
промјенама.
109
Нова школа бр. VII
Педагошки факултет, Бијељина
Реформе у школству настоје створити такве услове у настави који ће
омогућити младима да науче да уче и да у потпунсти развију све своје
потенцијалне способности.
У школском систему постоји потреба за сталним промјенама с циљем
подизања квалитета наставе. Све више се тежи томе да се настава усклади са
развојним потребама ученика, њиховим интересовањима и могућностима.
Свака друштвена промјена требало би да изазове и промјену у школском
систему. Да би школа могла да оствари своју фукцију у друштву, најприје је
потребно да постави циљеве и задатке у складу са временом у ком се налази и
простором на којем постоји.
Стратешки циљ
сваке школе требало би да
буде транзиција из режима управљања у режим самоуправљања, тј. да
обезбиједи ученицима слободу избора у оној мјери која је потребна за развој
свих њихових потенцијала.
Образовни циљ
данашње школе требало би да се
огледа у ширењу јединственог образовног простора за друштвено-научну
реализацију индивидуалних образовних стратегија даровитих ученика.
Васпитни циљ
школе требало би усмјерити ка васпитању личности дубоких
моралних увјерења.
Развојним циљем
школе требало би обезбиједити
могућност развијања способности даровитих ученика за укључивање у сваку
духовно-практичну дјелатност у зависности од реалних услова нашег
региона, наше републике и саме личности.
Један од најзанимљивијих, али и најмање истражених проблема васпитно-
образовног процеса јесу даровити ученици, тј. ученици који у одређеној
активности, или више њих, постижу изнадпросјечне резултате. Шта је
даровитост? Кога можемо да сматрамо даровитим? Како је идентификовати?
С каквим проблемима се сусрећу даровити ученици? Каква организација
васпитно-образовног процеса одговара потребама даровитих ученика? Ово су
нека од основних питања којима се бавимо у овом раду.
2. ШТА ЈЕ ДАРОВИТОСТ?
Многи аутори прилазе дефинисању појма „даровитост“ са различитих
аспеката. Док га једна група тумачи као особину, потенцијал, способност,
сазнајне компоненте, други указују на постигнуће у одређеним сферама
људског дјеловања. Заједнично свим моделима дефинисања даровитости је то
да у основи сваке даровитости стоје изузетне особине личности, натпросјечне
способности и креативност.До сада најприхваћенији модел дефинисања
даровитости дао је Рензули, представивши је помоћу три круга, као производ
интеракције и међузависности три елемента: натпросјечне способности,
мотивације и креативности [13].
На шеми се може одмах уочити да што је већи ниво преклапања ова три
фактора, и даровитост је на вишем нивоу, и обрнуто, ако преклапање не
110
Нова школа бр. VII
Педагошки факултет, Бијељина
3. КОГА СМАТРАМО ДАРОВИТИМ?
Боље од других, брже, другачије, квалитетније, успјешније, неке су од
најчешћих квалификација које нам указују на то да је у питању даровито
дијете. Ради прегледности и боље разумљивости рада, особине даровитих
ученика сврстане су у пет група:
физичке, социјалне, емоционалне,
интелектуалне и мотивационе
и укратко објашњене
.
Неки психолози сматрају да су даровити ученици, угавном, физички
развијенији од својих вршњака, да мање болују и да су бољег здравственог
стања. Подаци за физички развој ученика добијају се од родитеља, тј. од њих
се може сазнати када су дјеца проговорила, проходала и какво је њихово
опште здравствено стање. Међутим, баш код овог показатеља, како кажу
Цветковић-Лаj и Мајурец, може лако да се погријеши приликом доношења
закључака, јер наставници често потцјењују тјелесно заостале и
„непривлачне“' ученике, као и оне која имају тешкоћа у развоју [18].
Да су даровити ученици социјално прилагодљивији, комуникативнији и
омиљенији у својој групи показују разна социометријска истраживања.
Даровит ученик је популаран и харизматичан и вршњаци га брзо прихвате
као свог вођу, али не зато што им се он намеће, већ што увијек има идеална
рјешења за сваку проблемску ситуацију. Мали је број даровитих који не
успијевају да се прилагоде средини. Али, даровити ученици се скиривају и
међу оним тихим, повученим и ненаметљивим ученицима. Њима треба
указати посебну пажњу и дати им подршку да би се осјетили социјално
прихваћеним и равноправним члановима заједнице, јер ће се само на тај
начин правилно развијати њихов таленат.
Даровити ученици су емоционално стабилнији, јер они другачије сазнају и
доживљавају свијет и имају богатија осјећања у односу на своје вршњаке.
Осјетљивији су на неправду, очекивања и осјећања других. Веома су
самокритични, често себи постављају високе и нереалне критеријуме
приликом обављања неког задатка. Али, даровитост носи са собом и низ
емоционалних проблема који, углавном, настају због неподударности
емоционалног и интелектуалног развоја. Узроци емоционалних проблема код
даровитих ученика могу да буду околински и унутрашњи. Околински се
односе на то како су даровитог ученика прихватили у школи, одјељењу и
уопше у његовом окружењу. Иако је горе напоменуто да су даровити ђаци,
углавном, социјално прихваћени, дешава се да их многи не желе у својој
близини јер су другачији или пуно паметују. Тада ученик осјећа огромну
празнину и потребу за прихватањем, те, настојећи да буде као остала дјеца,
прикрива свој таленат, престаје да учи и неприхватљиво се понаша.
Емоционалну нестабилност врло лако може да изазове и досадна,
незанимљива настава прилагођена просјечним ученицима, као и наставник
112
Нова школа бр. VII
Педагошки факултет, Бијељина
који не цијени и не поштује њихове индивидуалне потребе већ популарише
просјечне, али вриједне и покорне ученике. Унутрашњи узроци афективних
проблема леже у томе како ученик сам себе доживљава, какве циљеве
поставља, на који начин се прилагођава и супротставља околини, како се
носи са својим успјесима и неуспјесима.
Интелектуалне особине даровитих ученика превазилазе просјечност у жељи
за знањем, у оригиналности, у креативним активностима. Они изражавају
своје идеје и бране их. Ови ученици имају тенденцију да показују већу
аутономију у процесу учења и обављању задатака, те им је стога потребна
мања помоћ одраслих. Прекомјерна интервенција наставника и родитеља
може имати негативан утицај на образовање даровитих ученика, односно,
може да спријечи развој самоконтроле, те да доведе до губитка независности
и мотивације за даљи рад.
Мотивационе особине даровитих огледају се у високим когнитивним
захтјевима, огромној радозналости, страсти према одређеним предметима и
појавама. Они су унутрашње мотивисани и разним активностима приступају
ради осјећаја задовољства и успјеха, а не због вањских награда.Треба истаћи
да су ово само неке од особина даровитих ученика и да никако није
неопходно да их све посједује једно дијете да бисмо га окарактерисали као
даровито. Исто тако, не мора да значи ни да је дијете даровито ако посједује
већину ових особина. Наставник, свакако, треба да има одређене стратегије за
препознавање наведених особина, јер се управо од њих креће када је у
питању идентификација даровитости. Када код дјетета буду уочене неке од
особина даровитих, то дијете треба одмах „означити“ и пажљиво пратити
„сваки његов корак“.
4. КАКО ИДЕНТИФИКОВАТИ ДАРОВИТОГ УЧЕНИКА?
Велики број школа суочен је са проблемима ране идентификације
даровитости код ученика и организације рада са њима. Идентификација
даровитих ученика је дуготрајан процес, који укључује цјелокупну анализу
једног ученика, што значи да не може бити заснована на само једном
показатељу, нпр. тесту знања, чији су резултати у нашим школама, нажалост,
пресудни за процјену даровитости. Поред њих, користе се и разни тестови за
мјерење количника интелигенције, тестови креативности, чек-листе за
процјену даровитости. Ниједан од ових инструмената не може прецизно дати
одговор на то да ли је неки ученик даровит или не и стога је, уз њихову
примјену, неопходно и свакодневно посматрање и праћење ученика.
Због различитих подручја у којима се ученик може индентификовати као
даровит, користе се многобројни извори информација, односно, користе се
различити критеријуми за откривање и индентификацију даровитих ученика, у
113
