/
Пол Род
Пол се односи на биолошке разлике између жена и мушкараца. Род се односи на
друштвено конструисане улоге жена и мушкараца. На који начин једно друштво види
улогу жене и мушкараца и шта од сваког од њих очекује зависи од много фактора:
културних, политичких, економских, друштвених и религиозних. На њих утичу и
обичаји, класна и етничка припадност и предрасуде. Ставови и понашања према роду
су научени и могу се мењати.
Разлике у схватању друштвених улога мушкараца и жена могу се уочити у различитим
контекстима:
1. друштвеном – мушкарац је глава породице и он зарађује; жена је она која рађа,
храни и негује децу (и старе)
2. политичком – разлике у начинима на које жене и мушкарци стичу и деле моћ и
ауторитет
3. образовном – разлике у могућностима стицања образовања и различитим
очекивањима од девојчица и дечака, породица школује најпре дечака
4. економском – разлике у могућности стицања каријере, контроли финансија
(кредити)
Род је према дефиницији Савета: друштвено обликовање биолошког пола, одређено
схватањем задатака, деловања и улога приписаних мушкарцима и женама, у друштву у
јавном и приватном животу. Конструкција и репродукција рода заузима место и на
индивидуалном и на друштвеном нивоу.
Родне улоге су активности које се додељују мушкарцима и женама на основу
претпостављених разлика.
„Подела рада“ је термин који се користи ради означавања улога и задатака приписаних
женама и мушкарцима на основу претпостављених карактеристика и атрибута, уместо
способности и вештина. У свим мање развијеним друштвима мушкарци имају далеко
видљивије и признатије улоге од жена. Оне су далеко више вредноване, зато што су
мушкарци плаћени за свој продуктивни рад, а жене не. У тим друштвима, улоге
мушкараца углавном укључују послове који се квалификују као друштвено значајнији
и економски продуктивнији.
Женске улоге спадају у три категорије:
1. продуктивне – производња добара за потрошњу и зараду кроз посао ван куће
2. репородуктивне – домаћи и послови ван куће повезани са стварањем и неговањем
деце и породице
3. јавни послови – задаци и одговорност који се извршавају за добробит читаве
заједнице
Задаци у којима су жене ангажоване не доносе зараду, оне се не препознају и не
вреднују као економски продуктивне. Жене се углавном дефинишу искључиво у
терминима њихове репродуктивне улоге. Родне улоге и одговорности се разликују од
културе до културе и могу се мењати временом.
Дискриминација по полу
Дискриминација је други начин да се каже неправичност и неједнакост.
Дискриминација по полу/роду је искључивање особе, зато што неко припада одређеном
полу, то подразумева одузимање: економских, политичких, образовних и културних
права. Подразумева и:
неједнак приступ друштвеним ресурсима
неједнаке могућности у животу
неједнака подела друштвеног рада (плаћен/неплаћен)
мања конкурентност жена на тржишту рада
Последица: неједнак друштвени положај.
Свака особа без обзира ког је пола, може се ангажовати у три сфере у животу и то су:
1. приватна сфера – породица, кућа, пријатељи
2. пословна сфера – професија којом се бави
3. јавна сфера – политика, невладине организације, друштвени ангажман
Неки људи се посвећују само једној од ових сфера (само породица или само посао, или
чак само јавни ангажман).
Ангажман жена у приватној сфери, кад се упореди са мушким, је већи. Углавном су то
жене које се више баве кувањем, прањем, чишћењем, бригом о деци, старима...
Мушкарци се у кући баве углавном поправкама и тежим пословима. Ако посматрамо ко
одлучује о великим стварима (промена места живљења, потомство) одлуке су у
најбољем случају заједничке, али врло често су мушкарци ти који имају последњу реч.
С обзиром да кућни послови нису плаћени, чини се да жене обављају више посла, а
имају мању или у најбољем случају једнаку улогу у одлучивању у приватном животу.
То је последица родних улога и показује неједнак статус мушкараца и жена.
Пословна сфера – за мушкарце је уобичајено да имају своју професију, док је неке жене
имају, али многе остају у кући и постају домаћице. Уколико жене имају професију,
суочавају се са више проблема при запошљавању (дуже чекају на запослење), углавном
зато што су послодавци неради да приме жену, која ће дефинитивно изостајати са посла
уколико има породицу. Уколико се жена бави мушком професијом – инжињерски и
технички послови, напредовање ће бити проблематично.
У јавној сфери је врло мало жена тамо где је моћ – у политици. Има их више у
невладиним организацијама које подразумевају више волонтерског (неплаћеног и мање
утицајног) рада. Данас се говори да положај жена нема везе са дискринимацијом, већ да
учешће жена у неким професијама утиче на њихову женственост, тј. да оне које успеју
у политици, или професијама, поготову „мушким“, нису праве жене. Узроци овакве
дискриминације су родне улоге, тј. очекивања и притисак да се у те улоге уклопимо јер
смо одређеног пола. Те улоге повлаче за собом значајну разлику у моћи (одлучивање у
породици, боље позиције у послу, политичка моћ итд.) између мушкараца и жена која
проузрокује неједнак третман.
Корени дискриминације
Најчешћи узроци предрасуда су:
1. незнање
2. моћ
3. рањивост/страх
4. васпитање
5. конформизам
Незнање је један од најчешћих узорчника предрасуда и дискриминације. Врло често се
мисли да се све зна о Ромима, Муслиманима, особама са инвалидитетом док се заправо
зна врло мало. У личним односима, уколико више знамо о некој особи лакше нам је да
разумемо зашто се понаша на одређени начин.
Моћ не један од значајнијих корена дискриминације и предрасуда. Односи се на моћ у
контексту приче о једнаким могућностима. Моћ је могућност да се оствари доминација
сопствених циљева, интереса и вредности над другима. Злоупотреба било ког облика
моћи може довести до неједнаког третмана неких људи. Постоји и моћ која потиче из
нашег социјалног бића. Свака од наших „улога у животу“ је идентитет, а сваки од
наших идентитета носи са собом одређени степен не/моћи („Ја сам мајка“. „Ја сам
директор“). Уколико било којим од наших идентитета припадамо доминантнијој групи
(по броју, позицијама) то увећава нашу моћ. Припадност даје могућност да у самом
старту будемо „бољи“ од неких других који су изван нашег круга. Ако нисмо спремни
да се одрекнемо те моћи, прибегавамо предрасудама и стереотипима јер нам они лако
дају објашњење зашто неко ко је „изван“ тамо треба и да остане. Зато су жене
„неспособне да размишљају рационално“, хомосексуалци “нису морални и угрожавају
самоубиства, алкохолизам и хронични стрес повезани су са променом родних улога и
односа у друштву. Овај аргумент се односи на микро аспект развоја и рода, тј. како род
утиче на индивидуе у оквиру развојних процеса. Он има такође везе са претходним
аргументом ефикасности: ако су индивидуе срећније и здравије, биће и продуктивније,
па ће самим тим доприносити ефикаснијем и просперитетнијем друштву.
Савези – овај аргумент наглашава родну равноправност као неопходан услов за улазак
у савезе, уније и партнерство са другим развијеним земљама. Улазак у ЕУ је немогућ
без постизања пуне родне равноправности.
Ланчана реакција – сви наведени аргументи су повезани и међузависни. Родна
равноправност може произвести ланчану реакцију добробити за грађане, као што се
ефекат неједнакости преноси са индивидуе на породицу и друштво.
Равноправност по полу не значи једноставно укључивање подједнаког броја жена и
мушкараца у све друштвене активности нити третирање жена и мушкараца на
истоветан начин. Она подразумева стратегију укључивања женских и мушких интереса
и искустава у развојне програме у свим политичким, економским и друштвеним
сферама тако је да је добробит и за мушкарце и за жене подједнака, а неједнакост није
обновљена.
Дискриминација као структурални концепт
Дискриминација се односи на системске ускраћености група које нису нужно резултат
тиранских намера. Дискриминација је у том смислу структурална. Њени узорци су
укорењени у нормама које се не доводе у питање, обичајима и симболима, у
претпоставкама/предрасудама. Она представља, како је то навела Мерлин Фрије, „сплет
сила и препрека које теже искључењу групе или категорије људи“. У том
„структуралном“ смислу, дискриминација подразумева дубоку неправду коју неке
групе трпе као последицу често несвесних претпоставки/предрасуда и реакција
добронамерних људи у обичној комуникацији, медијских и културних стереотипа и
структуралних карактеристика бирократске хијерахије и тржишних механизама –
укратко: дешавања у свакодневном животу. Дискриминација се систематски
репродукује у најважнијим економским, политичким и културним институцијама.
Расизам, сексизам, хомофобија су различите форме дискриминације.
Концепт друштвене групе
Друштвену групу чине особе које се разликују од најмање једне друге друштвене групе
по културним нормама, начину живота. Припадници групе имају посебан афинитет
једни према другима због сличног искуства или начина живота, што их чини
повезанијим. Групна идентификација долази до изражаја у интеракцији између
друштвених колективитета који имају различита искуства у начину живота и формама
повезивања, па чак и када сами себе сматрају припадницима истог друштва. Нпр. родна
подела рада диференцира друштвене групе мушкараца и жена у свим познатим
друштвима. Припадници сваког рода имају одређени афинитет према сопственом роду
због онога што раде или доживљавају и разликују себе од припадника другог рода.
Проблеми са предрасудама, стереотипима, дискриминацијом и искљученошћу постоје
само због тога што неки људи погрешно верују да сама припадност групи чини разлику
у капацитетима, темпераменту или вештинама чланова групе. Дискриминација је,
према овом становишту, нешто што се дешава када се људи класификују у групе.
Елиминисање дискриминације значи елиминисање група. Људи треба да буду
третирани као индивидуе, не као чланови група, и слободни да обликују своје животе
без стереотипа или правила групе.
Лица дискриминације
Експлоатација
Ова дискриминација се дешава у процесу преношења резултата рада једне друштвене
групе другој. Дискриминација жена са састоји не само у неједнакости, статуса, моћи и
богатства због тога што их мушкарци искључују из привилегованих активности.
Слобода, моћ, статус и самоостварење мушкараца је могуће због тога што жене раде за
њих. Родна експлоатација има два аспекта: трансфер плодова рада мушкарцима и
трансфер услуга везаних за исхрану и негу, као и сексуалних услуга мушкарцима.
Кристин Делфи је описала брак као класну релацију у којој мушкарци уживају у
плодовима женског рада без адекватне надокнаде. Суштина експлоатације се огледа у
чињеници да се тај рад обавља у корист некога од кога оне зависе. Ен Фергусон је
идентификовала још једну форму трансфера женске енергије мушкарцима. Жене
снабдевају мушкарце и децу емотивном бригом, а мушкарцима обезбеђују сексуално
задовољство, а као група добијају релативно мало или ништа од мушкараца. Керол
Бровн тврди да пошто мушкарци са себе скидају одговорност за децу, многе жене
зависе од помоћи државе пошто оне настављају да носе скоро потпуну одговорност за
подизање деце. Тако настаје нови систем експлоатације женског кућног рада у коме
учествују и државне институције, што Бровн назива јавним патријархатом. У
капиталистичким економијама 20. века, радна места на којима су жене у већем броју
служе као добар пример родне експлоатације. Дејвид Александар тврди да типично
женски послови укључују задатке са родним подтекстом који захтевају сексуални рад,
неговање, припремање хране, бригу о другима или тешење и смиривање тензије.
Неправда експлоатације се налази у друштвеним процесима који преносе енергију једне
групе другој да би произвели неједнаку расподелу, као и у начинима на које друштвене
институције омогућавају акумулирање добара једним, док другима ту могућност
ускраћује. Неопходна је реорганизација институција и праксе доносилаца одлука,
промене у подели рада, као и у сфери институционалних, структуралних и културних
образаца.
Маргинализација
Једна категорија људи је искључена из успешности учешћа у друштвеном животу и
тако потенцијално подвргнута тешкој материјалној депривацији, па чак и уништењу –
маргинализација. Две категорије неправде (изван расподеле) су повезане са
мариналношћу у напредним капиталистичким друштвима. Прво, обезбеђење
социјалних давања производи нову неправду онима који их примају ускраћујући им она
права и слободе који други имају. Друго, марингализација је неправедна јер блокира
могућност да се искористе капацитети на друштвено дефинисане и препознате начине.
Буржоаски либерализам је искључио из права на грађанство све оне чији је разум под
знаком питања или није развијен у потпуности, као и оне који су зависни. Тако су
сиромашни, жене, душевно болесни и деца били искључени, а многи од њих смештани
у установе које личе на данашње затворе: куће за сиромашне, азил за душевно оболеле,
сиротишта. Женско искуство у друштвеним односима произашло из типичних женских
„домаћих“ послова, бриге о породици, као и плаћених послова које обавља већина
жена, препознаје зависност као основно људско стање. Праведно друштво би требало
да пружа могућности људима да буду независни као и да поштују учешће у доношењу
одлука и оних који су незавнисни и оних који то нису. Дискриминација према
маргинализованима би била у великој мери умањена уколико би превладавао мање
индивидуалистички модел права.
Немоћ
Стручњаци су привилеговани због своје позиције у подели рада и статуса који она
носи. Нестручни трпе уз експлоатацију, још један облик дискриминације: немоћ.
Немоћни су они који немају ауторитет, тј. моћ у ширем смислу, они над којима се моћ
спроводи, без могућности да они у њој учествују. Немоћни имају мало или нимало
самосталности у свом раду, немају ауторитета и не захтевају поштовање. Позицију
немоћи је најбоље описати негативно: недостатак ауторитета, статуса и
самопоштовања, што стручњаци обично имају.
Културни империјализам
Искусити културни империјализам значи искусити како поимање друштва од стране
једне групе њу чини невидљивом, док се у исто време припадници друге групе
етикетирају као „други“. Доминантна група ојачава своју позицију доводећи другу
групу у оквире својих друштвених норми. Последично, различитост жена у односу на
анализе да истражи и анализира разлике између рада који изводе жене и мушкарци у
одређеним друштвеним, културним и економским околностима. Овај метод захтева
одговоре на три питања, експлицитно или имплицитно, на свим нивоима планирања,
стварања, примене, праћења и евалуације пројекта или интервенције.
КО РАДИ КОЈЕ ПОСЛОВЕ и којим средствима? Ово питање идентификује различите
активности које раде мушкарци и жене у циљној популацији (продуктивни,
репродуктивни и јавни послови).
КО ИМА ПРИСТУП средствима, добитима и могућностима? Ово питање се односи на
идентификовање групе која може да користи постојећа средства и могућности или она
која ће бити генерисана из пројекта, а односе се на земљу, новац, кредите и образовање.
КО КОНТРОЛИШЕ средства, добити и могућности? Ово питање је битно као мера
разлике у могућности групе мушкараца и жена да одлучују како ће се располагати
доступним средствима (заступљеност на местима одлучивања).
Родна анализа је модел за разумевање културних образаца и норми прописаних за
мушкарце и жене и њихова различита искуства. Родна анализа требало би да буде део
рутинске анализе приликом дугорочног планирања и планирања програма.
Промена вредности и родни режим
Сложеност и неконзистентност родних режима у Србији само су један део проблема у
покушају њиховог разумевања и предвиђања правца њихове промене. Постоји одсуство
теоријске парадигме унутар које би полупериферија о „себи умела да мисли“, тј. да не
постоји артикулисани научни дискурс којим би се ова емпиријска разнородност
теоријски процесирала. На крају, емпиријска хетерогеност и неконзистентност родних
режима доводи у питање и сам покушај проналажења доминантне матрице, тј.
доминантног типа родног режима.
Родни режими на полупериферији
Доминантни друштвени процеси су веома слични у свим земљама полупериферије, и
разлике међу земљама су више квантитативне него квалитативне. Сличности у родним
режимима су веће од разлика које су изазване и/или продубљене процесом
трансформације тих друштава. То је вероватно последица неколико релевантних
социолошких чињеница:
1. у овим друштвима је пре социјализма постојала аграрна традиција која је
ангажовала жене бар колико и мушкарце. Родне улоге жена и мушкараца су биле
комплементарне, и постојао је висок степен међузависности.
2. у социјализму је породица егзистирала у схизофреној располучености између
идеологије једнакости и евидентне неједнакости у трошењу људских ресурса
мушкараца и жена у приватном домену
3. идеологија једнакости је била опредмећена у постепеном брисању разлика у
образовању између мушкараца и жена, што вероватно представља најзначајнији
допринос „еманципацији жена“ у социјализму, заједно са високом запосленошћу и
различитим социјалним бенефицијама усмереним ка женама, пре свега мајкама
4. „транзиција“ иако веома различита у различитим друштвима, ипак садржи неколико
битних заједничких именитеља, као што су: рестрикција државних буџета,
смањивање сигурности запослења, општи драстични пад стандарда за велику већину
становника, стихијски процес приватизације који ствара нове елите, драстична
ерозија положаја средњих слојева и погоршање положаја сектора у којима је
запосленост жена била изузетно висока (јавни сектор, образовање и здравство)
5. процеси „глобализације“, а пре свега глобализације културе, доприносе
приближавању вредносних система различитих културних контекста, тј. даље
смањују разлике између родних режима, нарочито у млађим генерацијама
6. и на микро и на локалном (националном, регионалном) и на глобалном нивоу
евидентно је стање „Имплозије патријархата“, тј. „краља патријархата“. Ради се о
преструктурирању родних режима као резултату више међусобно повезаних
