1
1. UVOD
Igra je aktivnost od posebnog značaja u predškolskom periodu jer se u njoj
izražava napor deteta da prevaziđe raskorak između sopstvenih mogućnosti i da utiče na
zbivanja koja određuju njegovo življenje i obrazac ponašanja koje mora da usvoji da bi se
uspešno prilagodilo stvarnosti. U teoriji i praksi predškolskog vaspitanja dečja igra se smatra
aktivnošu koja stimulativno deluje na razvoj ličnosti deteta. U igri dete stiče znanja o svetu
kojim je okruženo, proverava i razvija svoje sposobnosti, izgrađuje modele ponašanja, jača
volju itd. Pored toga, dete u igri izražava svoje psihofizičke potrebe, emocionalna stanja,
socijalne težnje i uticaje društvene sredine. Takođe, u igri deca zadovoljavaju svoje potrebe,
interese, stiču i proširuju svoja znanja i osnovna životna iskustva. Drugim rečima, dete se
igrom obučava za život.
Igra ima značajno mesto u razvijanju početnih matematičkih pojmova.
Igrom i kroz igru deca usvajaju nove matematičke sadržaje, utvrđuju već naučene pojmove,
ponavljaju i proveravaju. Igra je nosilac određenih informacija o matematičkim istinama i
matematičkim pojmovima koji se aktivnošću dece, kroz igru usvajaju.
U ovom radu ćemo govoriti uopšteno o funkciji igre u razvijanju početnih matematičkih
pojmova i o korišćenju didaktičkih igara.
2
2. IGRA - OPŠTA RAZMATRANJA
Kao što smo već naveli, igra predstavlja vodeću aktivnost u predškolskom
uzrastu deteta i kao takva treba da ima centralno mesto u vaspitno – obrazovnom radu. Ipak
teško je jednom konkretnom definicijom obuhvatiti čitav sadržaj i obim tj. dati potpuno
određenje dečje igre. To se odnosi i na definiciju po kojoj je igra usvojena, izabrana ili
slobodno osmišljena psihofizička delatnost određenog cilja i sadržaja pri kojoj forme kretanja
omogućavaju osobi da ispolji svoje težnje a pružaju joj zadovoljstvo koje je nezavisno od
neugodnosti i napora koje iz te delatnosti proizilaze (Prentović, R. i Prentović, B.,
Metodika
razvijanja početnih matematičkih pojmova
, Novi Sad, 2011.god.). Možda je ipak preciznija
definicija koja stavlja akcenat na najbitnije karakteristike igre: “Igra je slobodan čin koji se
nalazi izvan procesa zadovoljavanja prohteva i nužde, u njoj sredstva dominiraju nad ciljevima
odnosno igra je sama po sebi cilj, ne proizvodi bogatstva ni dobra kao umetnost ili rad iako se
odvija po pravilima, neizvesna je i neponovljiva zbog čega je istovremeno i napeta ali u njoj
izostaje frustracija, izbegavanje prepreka i strah od neuspeha, fiktivna je u odnosu na
ograničenja u vremenu i prostoru i tekući život, unutrašnje je motivisana, spontana i povezana
sa pozitivnim emocijama…” (Prentović, R. i Prentović, B.,
Metodika razvijanja početnih
matematičkih pojmova
, Novi Sad, 2011.god.).
Složićemo se sa pojedinim autorima koji igru koja se organizovano i svesno koristi u vaspitno
– obrazovnom radu smatraju metodom i oblikom učenja. U odnosu na druge metode prednost
igre je u tome što ona detetu omogućava da uči na njemu prihvatljiv način i da uz aktivnost i
angažovanje eksperimentiše sa predmetima i situacijama. Takođe, u igri dete aktivno sarađuje
sa ljudima iz svoje okoline (vršnjacima, roditeljima, vaspitačem itd.).
Kada govorimo o razvijanju početnih matematičkih pojmova igru ne treba shvatiti kao
određeni proces već kao strukturiranje sredine i atmosfere tj. kao aktivnost koja ima
dugotrajnije delovanje. Iz tog razloga vaspitač treba da uvaži sledeće odlike dečje igre:
-
Motiv igre je primaran u odnosu na ishod
-
Igra je praktična delatnost u kojoj dete ima najviše samostalnosti i slobode
