1
Висока школа струковних студија за образовање
васпитача
Семинарски рад
Предмет: Методика развоја почетних математичких појмова
Тема: Игре у функцији структуирања времена
Ментор:
Студент:
др Драгана Малешевић
Милана Ковачевић
Кикинда, 2018/2019. год.
2
САДРЖАЈ:
1. УВОД...................................................................................................................3
2. ЗНАЧАЈ СХВАТАЊА ВРЕМЕНСКИХ ОДНОСА.........................................4
3. МЕТОДСКИ ПОСТУПЦИ УСМЕРЕНИ НА РАЗВИЈАЊЕ ПОЈМОВА
ВРЕМЕНА И ВРЕМЕНСКИХ ОДНОСА КОД ДЕТЕТА................................5
4. ИГРЕ У ФУНКЦИЈИ СТРУКТУРИРАЊА ВРЕМЕНА...................................7
4.1.
ДОБА
ДАНА..................................................................................................7
4.2.
ДАН –
НОЋ....................................................................................................7
4.3.
СУНЧЕВ
САТ.................................................................................................9
4.4.
ДАНИ У
НЕДЕЉИ.........................................................................................9
4.5.
ЈУЧЕ, ДАНАС,
СУТРА..................................................................................9
4.6.
ГОДИШЊА
ДОБА.........................................................................................10
4.7.
ГОЛФ НА
САТУ.............................................................................................10
5. ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................11
6. ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................12
4
2. ЗНАЧАЈ СХВАТАЊА ВРЕМЕНСКИХ ОДНОСА
Време је значајан феномен стварности и творевина људског разума.
Њиме се човек користи при оријентацији у бесконачном и перманентном следу
догађаја. Такође, захваљујући спознаји временских феномена стварности човек
лакше схвата саму природу као и њене појаве и утврђује постојање законитости и
правилности у одвијању и следу појава у природи (смењивање дана и ноћи,
годишњих доба, промене на живим бићима везаних за одређене временске периоде
итд.).
Као и простор, време је увек и у свему присутно па га тако често и не запажамо.
Свесни смо га углавном када је наша пажња посебно на њега усмерена. Не постоји
чулни рецептор за време и зато је погрешно мислити да је драж за опажено време
протицање физичког времена. Међутим, физичко време је један од битних фактора
који детерминишу опажај времена (Прентовић, Р. и Прентовић, Б.,
Методика
развијања почетних математичких појмова
, Нови Сад, Дидактика, 2011.). Тачност
суда о временском трајању зависи од две врсте фактора: од збивања у спољашњој
средини и збивања у самом посматрачу. Спољашња збивања се односе на знакове
које посматрач добија из околине као нпр. смена дана и ноћи, положај сунца на небу
и сл. Збивања у самом посматрачу су знаци који потичу из унутрашњости организма
у виду стања као што су глад, поспаност итд.
Важно је споменути и аспект психолошког времена који се још
стручно назива временска перспектива и представља временски оквир који обухвата
прошлост, садашњост и будућност а на основу њега људи опажају збивања у свету.
У суштини то је временска димензија у оквиру које локализујемо догађаје нашег
