0
Универзитет у Приштини
Учитељски факултет у Лепосавићу
СЕМИНАРСКИ РАД
Из предмета: Методика развоја почетних математичких појмова 2
ИГРЕ У ФУНКЦИЈИ УОЧАВАЊА, СХВАТАЊА И МЕРЕЊА
ВЕЛИЧИНА
Професор: Студент:
Доц.др Еуген Љајко Тамара Поповић В-42/15
Лепосавић, 2018.
1
САДРЖАЈ:
1. Увод ................................................................................................................ 2
2. Игра ................................................................................................................ 3
3. Игра у математици ....................................................................................... 6
4. Игра у функцији уочавања, схватања и мерења величина ...................... 8
5. Закључак ...................................................................................................... 11
6. Литература .................................................................................................. 12
3
ИГРА
Игра је симболичка, стваралачка, спонтана, добровољна,изнутра мотивисана и слободна
активност детета која нема изван себе неки други циљ осим уживања у њој самој и њеним
резултатима. Игра се, сматра Ј. Хајзинха (Хуизинга), према унапред утврђеним правилима ,
збива у једном фиктивном свету, просторно и временски издвојеном од осталог света, а
њено извођење прате осећања радости , задовољства, као и свест о томе да је она ,,нешто
друго” од свакодневног живота.
Дечија игра има важну улогу у психичком развоју детета, посебно у његовом социјалном
моралном, интелектуалном и емоционалном развоју. Она може бити функционална,
рецепцијска, стваралачка, конструкторска итд. Већ на узрасту од 3-4 године у нашој
култури разликује се игра мушког и женског детета. Дечаци се играју више такмичарских, а
девојчице чешће драмских и кооперативних игара.
Појам дечије игре, као и уопште појам детињства, у дугом историјском периоду развоја
човечанства није разматран. Тек у 18. веку, интелектуални и културни развој човечанства,
те непосредно ослобађање деце од свакодневог напорног рада, био је пут ка схватању детета
и детињства. Бројни су научници који се посвећују теми деце и проблемима њихове игре и
васпитања ( Песталоци, Фребел, Монтесори….), те се јављају различити ставови о
потребама и начинима игре.
С разним нивоима друштвеног развоја мењао се начин живота, али је игра и у новим
условима остала саставни део дечије активности. Кроз историју дечије игре су се знатно
мењале у зависности од социјалне средине, али и потреба и личних интересовања детета.
Детињство је посматрано као пролазна ствар у животу детета, па се и није обраћало много
пажње на дете и његово детињство. У данашње време дете је центар света, сва идеолошка
