25.Pojam,značaj i strategija multibiznisa
Kompanije koje obavljaju više poslova nazivaju se multibiznis kompanijama i orijentisane su ka
ukrupljavanju,povezivanju,globalizovanju aktivnosti na novim geografskim prostorima,vodjeni prevashodno ciljevima
optimizacije poslovanja.Ukazuju na pojavu umrežavanja,globalizacije i internacionalizacije kompanije koje sve više
diversifikuju aktivnosti i prevalilaze sva moguća ograničenja koja stoje na putu racionalnom i profitabilnom
poslovanju.Strateški pristup podrazumeva dugoročno sagledavanje poslovanja firme.Strategija firme traži oslonac u
dimanzijama(tehnologija,zaposleni,struktura,kultura,upravljanje)i ta resursna konkurentnost je polazna osnova za izgradnju
bežične strategije.U nastojanju da u značajnoj meri diversifikuje portfolio svojih aktivnosti kako bi crpila prednosti
ekonomije opsega,fleksibilnosti i responzivnosti,firma mora istovremeno da zadovolji i zahteve koncentracije svojih snaga i
moći kako bi dobro definisala svoj fokus,ključne kompetencije,konkurentske prednosti i sposobnosti.Strateške opcije
podrazumevaju vertikalnu integraciju unapred i unazad,stvaranje alijansi sa drugim kompanijama u lancu
ponude,diversifikacije delatnosti,i to kupovinom kompanija ili stvaranjem strateških alijansi.Globalizacija se sagledava u
svetlu novih mogućnosti koje se pružaju za razvoj tržišta i veliki broja firmi će morati da formira globalne alijanse u mnogim
sferama privredne aktivnosti.Jedinstvene formule za uspeh nema,a najnovija stremljenja ka uspostavljanju multibiznis
kompanija već pružaju dokaze o uspešnim i neuspešnim kompanijama.Diversifikacija se definiše kao uvodjenje firme u nove
aktivnosti i poslove,bilo putem internog razvoja poslovanja putem kupovine druge firme,što podrazumeva promene u
strukturi upravljanja.Postoje četiri kategorije firmi sa obzirom na različite vrste diversifikacije:jedinstvene firme(fokurisane
na jedan osnovni posao);dominantne firme(koje su diversifikovale aktivnosti do odredjenog stepena);nepovezane
firme(poseduju biznise bez zajedničkih resursa).Diversifikacija se isplati ali samo ako firme na taj način mogu bolje da
iskoriste svoja umeća i tehnologiju
26.Ključne kompetentnosti menadžmenta tehnologije
1.Kompetentnost u nabavci tehnologije koja obuhvata:kompetentnost u odlučivanju o izvorima tehnologije,kompetentno
prikupljanja ponuda,kompetentno selektovanje,kompetentno pregovaranje,ugovaranje i izvršenje nabavke;2.Prilagođavanje
tehnologije za primenu-da se nova tehnologija u što kraćem roku osposobi za uspešnu eksploataciju;3.Primena tehnologije-
znači njeno kompetentno korišćenje i eksplotaciju u toku njenog životnog veka;4.Prodaja/transfer tehnologije-znači
sposobnost da se kompetentnosti u primeni tehnologije ustupe drugima putem određenog transfera tehnologije i time ostvari
dodatni prinos5.Modifikovanje tehnologije-znači kompetentnost u domenu razvojnih istraživanja,što uslovljava
modifikovanje moguće primene tehnologije,kao i manju izmenu hardverskih komponenti;6.Kompetentnost razvoja
tehnologije-sposobnost da se dalje razrade i ispitaju gotove ideje do primene u praksi;7.Kompetentnost generisanja novih
tehnologija,u obnavljanju fundamentalnih istraživanja do komercijalizovanja tehnologija proizvoda i procesa,znači
sposobnost da se kreiraju ideje,dalje razrade i razvijaju,do primene u praksi.Kompetentnost inoviranja predstavlja zajednički
sadržalac koji usmerava u različitim pravcima
27.Oblici tehnološke kooperacije
Postoji:vertikala i horizontalna kooperacija
Vertikalna tehnološka kooperacija se odnosi na tehnološku kooperaciju proizvođača sa snabdevačima-naviše i tehnološku
kooperaciju proizvođača sa kupcima-naniže.Horizontalna tehnološka kooperacija podrazumeva tehnološku saradnju među
firmama u istoj vrsti delatnosti.Tehnološka kooperacija firme se definiše kao formalni ili neformalni ugovor sa jednom ili
više drugih firmi po kome firma prima tehnološke informacije koje koristi za proširivanje sopstvene baze znanja,razvoja
tehnologije u pravcu razvoja ili unapređenja proizvoda ili procesa.Strateška tehnološka alijansa bi bila oblik kooperacija u
kojoj dve ili više firmi imaju zajednički cilj u vezi sa razvojemtehnologije i u skladu sa tim i deluju.Tehnološka kooperacija u
obliku zajedničkih ulaganja uključuje istraživačke kooperacije.Partneri osnivaju posebnu zajedničku firmu,zajednička
ulaganja u oblasti IR,proizvodnja,marketing...Firme su postaknute da ulaze u kooperacije i mreže jer se time smanjuje
neizvesnost i to tehnološka i tržišna.Motivi za obavljanje kooperacije se odnose na:1.Ostvarivanje razvoja tehnologije
uopšte;2.Oatvarivanje konkretnih inovacionih projekata;3.Tržišni nastup i uticaj na strukturu tržišta.Zasnovano je i na
sledećim uslovima:partneri su približno istog tehnološkog nivoa,partnerstvo se oslanja na primenjena istraživanja,a
zajednička ulaganja ukoliko ne bi uspela ne bi mogli da groze opstanaka bilo koje od partnerskih firmi
28.Objasniti vertilanu kooperaciju
Odnosi se na saradnju proizvođača sa snabdevačima i kupcima.Uglavnom na snabdevače koji proizvode nestandardna
dobra,koji se nazivaju podugovaračimaRazlozi potreba za uspostavljanjem podugovaračkih odnosa sa snabdevačima
su
:
Izrazito zahtevna i razuđena tražnja,sve više raste potreba za nestardardnim proizvodima;Određivanje ključnih
kompetentnosti i identifikovanje ključnog posla,kao osnove konkurentnosti,znači fokusiranost poslovanja da se
komplementarne tehnologije obezbeđuju partnerskim odnosima,često podugovaranjem sa partnerima.Pravi se razlika među
snabdevačima prema stepena ostvarene tehnološke saradnje
:1.Kooperant proizvodnje
-prema nalogu proizvođača,u
potpunosti sledeći specifične zahteve,dokumentaciju,propisnu tehnologiju,jasno definisanje karakteristika
proizvoda,procesa,trenutka isporuke.Snabdevač uči od proizvođača,a proizvođač unajmljuje proizvodni kapacitet(budući da
mu je ograničena potreba za isporukom tih specifičnih proizvoda,povremeno se javlja i tada se ugovorom obezbeđuje takva
nabavka);
2.Kooperant razvoja
-je snabdevač koji takođe proizvodi proizvod,ali u izvesnoj meri rešavasamostalnoneke
probleme proizvodnje,logistike,često predlaže neke izmene,mere poboljšanja;
3.Osnovni snabdevač
-je ustanju da osnovna
funkcionalna svojstva i zahteve vezane za proizvode prevede u odgovarajuću konstrukciju proizvoda i procesa.Saradnja sa
kupcima je izuzetno važna i ona se može ostvariti vertikalnom kooperacijom,tehnološkom saradnjom.Ugovorni odnos sa
kupcem obezbeđuje ranije upoznavanje kupca sa novim proizvodom,prednostima,tako da se ranije ostvaruju očekivani
pozitivni efekti i započinju novi inovacioni ciklusi
29.Objasniti horizontalnu kooperaciju
Odnosi se na partnerstva i mreže u koje stupaju firme u istoj delatnosti,ma koliko izgledalo paradoksalno jer se radi o
konkurentima.Veoma je zastupljeno u elektronici,telekomunikacijama,automobilskoj industriji.Kooperativni ugovori se
razlikuju po intezitetu investicija i po specifičnim tehnološkim ciljevima.Naglasak je na tehnološkim i razvojnim
motivima,ostvarivanje zajedničkih inovacija koji iamju za cilj konkretan razvoj novih proizvoda il procesa.Stepen
zajedničkog rada u primenjenim i fundamentalnim istraživanjima jača ukupni potencijal i kritičnu masu potrebnu da bi se
generičke tehnologije razvile.Ovim se obezbeđuje liderstvo,ali i smanjuje ekskluzivno pravo na širenja na nova tržišta da se
povraćaj obavi efikasno
30.Tehnološka kooperacija i alijanse
Dominantni kooperativni profili su:
1.Izolovane kompanije
-imaju slabei ograničene tehnološke veze saradnje,nemaju nikake
tehnološke veze;
2.Fokusirane kompanije
-imaju razvijene veze samo u jednom pravcu,vezuju se za kupce
horizontalno;
3.Široka kooperativni profil
-aktivno rade sa više partnera i to barem sa dva
predstavnika(snabdevači,kupci);
4.Kompanije sa veoma širokom kooperacijom
-koje istovremeno imaju bar pet značajnih
kooperacija.Kooperativni profil je značajna dimenzija kooperativnog identiteta i dovodi se u vezu sa pozicijom kompanije u
okviru mreža.Tehnološka saradnja varira i može biti:Međusobna razmena tehnoloških informacija;Zajednički testovi i
probe;Specijalni tehnološki projekti;Zajedničke razvojne aktivnosti;Dugoročna tehnološka kooperacija;Transfer putem
licenci.Četiri tipa kompetentnosti:upravljačka i strateška,zasnovana na resursima,transformacijama na izlazu-
autputu,dopunjuju se petom vrstom kompetentnosti zasnovana na sposobnostima ostvarivanja kooperacija i mreža.Ova peta
vrsta se javlja kao izrazita potreba savremenih firmi da uspostavljalju mreže saradnje u svim oblicima horizontalne i
vertikalne integracije.Stepen ostvarenih veza omogućuje bolje pozicioniranje firme.
Strateške tehnološke alijanse
ozanačavaju takav oblik tehnološke kooperacije i ugovorenu saradnju među firmama koja podrazumeva zajedničke IR napore
i inovativne aktivnosti za koje se predpostavlja da ce uticati dugoročno na tržište robe i poziciju barem jednog partnera(IR;IR
korporacije,IR projekti).Ovakvi oblici saradnje se nazivaju još i višm oblicima transfer tehnologije i ostvaruju se među istim
tehnološki razvijenim nivoima.
31.Poterov model pet konkurentskih sila
To je tradicionalan model koji je polazište mnogih analiza konkurencije i konkurentnosti među firmama.To je ujedno i
najrasprostranjenije sredstvo u izučavanju konkurentskog okruženja i obuhvata sledeće faktore:opasnost od novih firmi-
konkurenata,opasnosti od novih proizvoda/usluga,pregovaračke sposobnosti snabdevača,pregovaračke sposobnosti kupca i
rivalitet među postojećim firmama.Ove sile deluju združeno i opredeljuju prirodu i veličinu konkurencije,oblikujući time
strategije firmi u konkretnom konkurentskom okruženju
32.Mreže i alijanse
Mreže i alijanse se gradeu tri grupe partnera:
1.Drugi konkurenti;2.Univerziteti,istreživačke institucije,nacionalna
ministarstva;3.Klijenti/kupci
.Strateška alijansa je sporazum između dve ili više strana o kolaboraciji u specifičnim
oblastima.Sporazum može imati ograničeno dejstvo u smislu razmene određenih informacija,ili može da se odnosi na
ekstezivno učešće u marketingu,proizvodnji i laboratoriji.Suština starteške alijanse je sinergija tehnološke moći koja se javlja
kao efekat kod učesnika,dugoročno jačanje tehnološke konkurentnosti partnera,omogućeno kreiranjem istinskog
savezništva.Ono što se razlikuje u odnosu na bilo koji drugi vid saradnje jeste potpuna otvorenost u oblasti transparentnosti
tehnologija.Strateška tehnološka alijansa znači:
Jačanje tehnoloških kompetentnosti partnera u relevantnim
područijima
;
Ostvarivanje zajedničkih strateških tehnoloških projekata
;
Ravnopravnost u realizaciji zajedničkih IR
projekata
.Transparentnost se definiše kroz
:Postojanje svih neophodnih kanala i puteva za ostvarivanje nužne
komunikacije,odgovarajuća organizaciona struktura
;
Sposobnost usvajanja novih znanja i otvorenost ka učenju
.Mreža
sadrži elemente kako kooperacije tako i konfliktnosti.Da bi se pružila teorijska osnova za analizu mreže se posmatra kroz tri
faktora:
učesnici,aktivnosti i resursi
.Faktori koji utiču na transparentnost mreže su:
Formalne karakteristike,
obuhvataju
tvrde karakteristike njene strukture,strukture zadatka,vremenskih ograničenja,upravljanja i uloge upravnih
odbora;
Neformalne karakteristike:
karakterisike razvijene organizacione kulture i mekih dimenzija organizacije,sačinjavaju
one ključne sadržaje bez kojih se ne može ostvariti potencijal rasta(tehničko znanje,društvene kompetentnosti,poznavanje
jezika,orjentacija učenju,lojalnosti firmi
).
Prednost alijansi:
pristup najnovijim tehnologijama,zajednički
troškovi,zajednički potencijali za IR
.Nedostaci alijansi:
odavanje informacija,moguće zloupotrebe,opasnost od curenja
informacija trećoj strani
33.Sistemi i sistemski pristupi
Sistem predstavlja međuzavisan kompleks funkcionalno povezanih delova.Osnovni elementi i kriterijumi za identifikaciju i
klasifikaciju sistema su:struktura,koordinacija sistema,informacije i funcije koje obavlja.Struktura sistema je skup njegovih
elemenata i podsistema,prikazan kroz njihove međusobne interakcije,pa mogu biti prosti i složeni.Prema prirodi svog
nastanka mogu biti:
Prirodni
-bez svesnog učešća i delovanja coveka;
Veštački
-nastali svesnim i svrsihodnim delovanjem
ljudi.Prema odnosu prema okolini mogu biti:
Otvoreni
-obavljaju razmenu materija,energije i informacija sa
okolinom;
Zatvoreni
-nemaju osobinu razmenu ova tri faktora.Prema promenama stanja sistemi mogu biti:
Deterministički
sistemi
-u svakom trenutku je u potpunosti poznato stanje sistema,a delovanje upravljačke funkcije(poznati ulaz)vodi ka
transformaciju u tačno poznato i determinisano stanje(izlaz);
Stohastični sistemi
-pod dejstvom upravlajčke funkcije od
poznatog ulaza stanje se transformiše u jedno iz skupova mogućih stanja(poznate su i stohastičke i statističke veličine i
verovatnoće);
Slučajni sistemi
-na osnovu upravljačke akcije ne može se odrediti očekivano buduće stanje.Sistemi prema
promeni stanja mogu biti:
1.Statični
(sa protokom vremena ne menjaju svoje stanje);
2.Dinamični
(menjaju svoje stanje sa
protokom vremena).Sistemski pristup obuhvata znanja metodologiju i zakonitosti.Opšte teorije sistema koji se primenjuju u
sagledavanju raznovrsnih pojava dinamičke prirode u realnom svetu:
1.Određeni način razmišljanja;2.Metod tehnike
analize;3.Pristup upravljanja sistema
34.Tehnologija kao system
Tehnološki system se po pravilu javlja kao deo šireg sistema i rezultat je integralnog delovanja ljudi u raznim vrstama radnih
procesa.Uobičajeno je da se tehnološki sistemi ne posmatraju isključivo kao podsistemi,već izdvojeno,kao sistemi s obzirom
na sve veću složenost zadatka koji treba da se reše u okviru njih.Strukturu tehnološkog sistema određuju tri osnovna
faktora:složenost tehnologije,složenost proizvoda i system upravljanja.Tehnološki sistemi po svojoj prirodi se ubrajaju u
veštačke,dinamičke i stohastičke sisteme.Veštački je nastao pod delovanjem svesne čovekove aktivnosti,postoji razmena
materije,sa protokom vremena se menja i pod uticajem upravljačke akcije se menja.Osnovna podela:proizvodni i
neproizvodni tehnološki sistemi.Proizvodni se mogu definisati kao skup objekata(alata,materijala,sredstva za
