Независни универзитет Бања Лука
Факултет за безбједност и заштиту
Бања Лука
Тема: Илегално уношење радиоактивних и других опасних материја
Ментор: Студент:
Проф. Др Драган Гаћеша Јована Мацура
Бања Лука, мај, 2017. година
2
Садржај:
Увод...........................................................................................................................3
1. Појам еколошке безбједности............................................................................5
2. Начини уношења нуклеарног материјала, радиоактивног отпада других опасних
материја............................................................................................................6
3. Укљученост организованог криминала у кријумчарење и илегално уношење
нуклеарног материјала, радиоактивног отпада и других опасних материја.........7
4. Укљученост терористичких група у кријумчарење нуклеарног материјала,
радиоактивног отпада и других опасних материја.................................................11
5. Кријумчарење и илегално уношење нуклеарног материјала и радиоактивног
отпада...............................................................................................................13
Закључак.....................................................................................................................15
Литература.................................................................................................................17
4
неки од њих су: завршени ратни сукоб на овим просторима, економска криза, криминално
спроведена приватизација, социјална угроженост становништва, чести избори, претећа
међународна изолација и неујспех реформи. Међу те факторе убрајају се и
криминализација економије, недовољно развијен банкарски систем, слаба или никаква
институционална контрола, корупција, избјегавање плаћања пореза, незаинтересованост
страних улагача и дестимулација инвестирања у земљи. Основни капитал који се улаже у
инвестиције јесте капитал који је нелегално стечен и на тај начин се легализује. Фактори
везани за период послије рата и транзицију, као што је промена имовинских права,
економски пад и ослањање на трговину, омогућили су другу врсту прилика.
Трансформација економског система у Босни и Херцеговини је спроведена кроз процес
промјене власништва од друштвене ка приватној својини. Такав вид трансформације
погодује стварању слободног тржишта и функционисању закона понуде и потражње. Све
то се дешавало у држави која је у економској кризи и која није била у фактичкој
могућности да усмјерава одређене економске законитости и да у потпуности контролише
тржиште. То је оставило слободан простор за дјеловање организованог криминала, који
својим начином дјеловања настоји да преузме контролу и да усмерава ток слободног
тржишта.
5
1. Појам еколошке безбједности
Под појмом еколошка безбедност подразумјева се одсуство прјетњи, наношења
штете природној средини и здрављу становништва.
Она обухвата: - комплекс стања, појава и дејстава који обезбеђују еколошки баланс на
Земљи на локалном, регионалном и глобалном нивоу; - искључивање било које
дјелатности човјека која штетно дјелује на окружујућу средину; - ситуација у којој постоји
одсуство опасности наношења губитака природној средини и здрављу становништва.
Еколошка безбједност је безбједност грађана од:
- неодговорног загађивања ваздуха, земљишта, биљног и животињског свјета;
-неодговорног коришћења природних богатстава;
-неефикасних институција за спровођење закона, и
-самих људи у понашању према природи, животној средини и окружењу.
Данас безбједност у области заштите и очувања животне средине представља један
од најважнијих фактора безбједности савременог свјета. Еколошка безбједност не зависи
само од човјека и његове активности. Наиме, еколошку безбједност могу угрозити и
природне катастрофе, као што су земљотреси, вулкани, оркански вјетрови, поплаве,
клизишта и сл. Међутим, сагледавањем укупног стања еколошке безбједности код нас и у
свјету, може се закључити да су данас њени главни носиоци угрожавања људи и то
њихова колективна или појединачна чињења или нечињења. Угрожавање еколошке
безбједности према начину угрожавања може бити: директно или индиректно. Својствено
човјеку као најзначајнијем субјекту, угрожавање може бити намјерно или ненамјерно.
Временски посматрано, угрожавање може бити краткорочно и дугорочно. Сходно томе, и
посљедице угрожавања могу се испољавати као краткорочне и дугорочне.
1
1
Опширније: Врањеш, Н.: Глобални аспекти еколошке безбедности, у: Еколошка безбедност у
постмодерном амбијенту, зборник радова, Бања Лука, 2009. година, стр. 185–193.
