Imena saveznih država SAD-a

UNIVERZITET U SARAJEVU

PRIRODNO – MATEMATIČKI FAKULTET

ODSJEK: GEOGRAFIJA

SMJER: NASTAVNIČKI

PREDMET: REGIONALNA GEOGRAFIJA AMERIKE

Seminarski rad

IMENA SAVEZNIH DRŽAVA SAD-a

Mentor: Prof. Dr. Safet Nurković                                        Student: Haris Bajrić

2

SADRŽAJ

1.UVOD.....................................................................................................................................................3

1.1. Nastanak SAD-a.................................................................................................................................4

1.2. Rat za američku nezavisnost..............................................................................................................5

1.3. Ustav SAD-a.......................................................................................................................................6

2. GEOGRAFSKI NAZIVI DRŽAVA SAD-a....................................................................................................7

2.1. Porijeklo naziva saveznih država geografske regije Sjeveroistok SAD-a.......................................7

2.2. Porijeklo naziva saveznih država geografske regije Jug SAD-a......................................................8

2.3. Porijeklo naziva saveznih država geografske regije Središnji sjever SAD-a...................................8

2.4. Porijeklo naziva saveznih država geografske regije Zapad SAD-a.................................................9

3. POPULARNI NAZIVI SAVEZNIH DRŽAVA SAD-a...................................................................................10

4. Tabelarni prikaz Saveznih država SAD-a.............................................................................................12

5. Više od 200 godina Američke historije kroz GIF.................................................................................17

5.1. Nastanak saveznih država i širenje SAD-a predstavljeno kartografski po godinama..................17

5.1.1. Karta 1. 1775. godina............................................................................................................17

5.1.2. Karta 2. 1790. godina............................................................................................................18

5.1.3. Karta 3. 1800. godina............................................................................................................18

5.1.4. Karta 4. 1810. godina............................................................................................................19

5.1.5. Karta 5. 1820. godina............................................................................................................19

5.1.6. Karta 6. 1830. godina............................................................................................................19

5.1.7. Karta 7. 1840. godina............................................................................................................20

5.1.8. Karta 8. 1850. godina............................................................................................................20

5.1.9. Karta 9. 1860. godina............................................................................................................21

5.1.10. Karta 10. 1870.godina.........................................................................................................21

5.1.11.Karta 11. 1880.godina.........................................................................................................21

5.1.12. Karta 12. 1900. godina........................................................................................................22

5.1.13. Karta 13. 1920.godina.........................................................................................................22

6. ZAKLJUČAK..........................................................................................................................................23

7. LITERATURA........................................................................................................................................24

4

1.1. Nastanak SAD-a

Sjedinjene   Američke   Države nastale   su   zahvaljujući   velikim   geografskim   otkrićima.   Na 
istočnoj obali Amerike od Labradora do Floride postojalo je više kolonizatora: Francuzi, 
Englezi, Holanđani, a na jugu su Španci. U 17. stoljeću istočnom obalom Amerike zavladala 
je Velika Britanija i osnovala 13 kolonija. Prva je 1607. Godine osnovana Virginia koja je 
dobila ime po kraljici Elizabeti I. tokom 17. stoljeća nastalo je još 12 kolonija. U Velikoj 
Britaniji je u 17. stoljeću jako burno jer još ima vjerskih sukoba i Englezi bježe u Ameriku u 
kolonije. Tako onamo stiže siromašno stanovništvo. U kolonijama vlada britanska uprava. 
Kralj vlada, a zakone propisuje parlament.

Kolonije su nastajale na mjestima pogodnim za život. Postojali su i dobri uvjeti za razvoj 
gospodarstva. Na jugu su se razvijale plantaže na kojima se proizvodila kafa, indigo, sve dok 
nije prevladao pamuk. Te kolonije nisu bile međusobno povezane. Povezivao ih je samo 
britanski kralj.

Odnosi između metropole – Velike Britanije - i kolonija počeli su se zaoštravati u 17. stoljeću. 
Engleska treba kolonije za prodaju svojih proizvoda. Zato je parlament zabranio da se u 
Americi proizvodi išta od tkanina i od metala. Tim zabranama postigli su da se ne razvije 
gospodarstvo koje bi moglo konkurirati Britaniji. Isto tako postigli su da u Americi vlada 
potražnja za tkaninama pa rastu cijene. Britanci ne dopuštaju da u kolonije pristaju ničiji 
brodovi, samo engleski. Tako se javlja monopol na trgovinu.

Sredinom 18. stoljeća građani kolonija postali su svjesni da ih Britanci iskorištavaju. U 60-im 
godinama 18. stoljeća državna blagajna Velike Britanije je bila ispražnjena. Zato je parlament 
donio odluku da će se državna blagajna upotpuniti porezom koji će platiti kolonije. Uveli su 
porez na  sve  što  se  iz Britanije  uveze u  kolonije.  Amerikanci  se  pitaju  s  kojim  pravom 
britanski parlament ima pravo donositi odluke o ljudima koji žive u kolonijama. Ubrzo su 
Britanci bili prisiljeni povući sve poreze, ostavili su samo porez na čaj.

1

1

 http://australis.bloger.index.hr/post/nastanak-sada/160751.aspx

5

1.2. Rat za američku nezavisnost

Godine 1773. u bostonsku luku su uplovila tri broda natovarena samo čajem. Stanovnici 
Bostona odlučili su bojkotirati čaj. Ponašat će se kao da čaja nema. Ali ipak nisu mogli 
izdržati i onda su se jedne noći obukli u Indijance i bacili sav čaj u more. To je bila Bostonska 
čajanka. Britanci su proglasili krizu u Bostonu i doveli su svoju vojsku.

Time je započeo rat za američku neovisnost koji je završio tek 1783. godine. Tada se 13 
kolonija počinje udruživati. 1774. godine okupili su se predstavnici svih 13 država i proglasili 
I kongres na  kojem  su  donijeli odluku  o  zajedničkoj  borbi  za  oslobođenje  od  Britanaca. 
Osnovali su i zajedničku vojsku. George Washington postao je prvi zapovjednik zajedničke 
vojske. Tako su počeli nastajati prvi zajendički organi vlasti. Vojska je uspješno rasla. S druge 
strane,   Britanci   nemaju   kopnenu   vojsku   pa   kupuju   vojnike   po   Europi.   U   međuvremenu, 
kolonije su počele dobivati saveze i pomoć. Francuzi su se prvi pridružili kolonijama, a onda i 
Nizozemci, Španci i indirektno Rusi. Željeli su trgovati s kolonijama.

4.   VII   1776.   godine   okupio   se  II   kongres  na   kojem   su   predstavnici   13   država  prihvatili 
dokument   koji   je   izradio   Thomas   Jefferson.   Prihvaćena   je Deklaracija   nezavisnosti. 
Deklaracija je važan dokument i za Amerikance i za druge narode jer se prvi put javljaju ideje 
o slobodi svih ljudi i jednakosti u pravima i zakonima. Ističe se i drugo važno načelo da vlast 
proizlazi iz naroda. Feudalci su smatrali da oni imaju vlast jer im ju je dao bog. Sad nitko ne 
može   biti   na   vlasti   ako   ga   ne   izabere   narod.   Narod   ima   pravo   zbaciti   vlast   koja   mu   ne 
odgovara.

Sjedinjene Države više ne priznaju vlast britanskog kralja i parlamenta i postaju republike. 
Odmah su ih priznale njihove saveznice. Britanska vojska nije bila dorasla američkoj vojsci i 
doživjela je strašan gubitak. 1783. godine sve članice rata našle su se u Parizu na mirovnom 
sporazumu na kojem su Britanci morali priznati nezavisnost SAD-a. Međutim Britanci su 
postavili uvjet da će priznati SAD, ali Francuzi, Holanđani i Španci im moraju predati čitavu 
Indiju. Tako su SAD postale nezavisna država.

2

2

 http://australis.bloger.index.hr/post/nastanak-sada/160751.aspx

7

2. GEOGRAFSKI NAZIVI DRŽAVA SAD-a

Jedno   od   specifičnih   obilježja   SAD-a   jeste   raznorodnost   porijekla   geografskih   naziva 
pojedinih njenih država. Ovo zato što se u geografskim nazivima saveznih država SAD-a 
očituje   razdoblje   njihovog   nastanka,   porijekla   stanovništva,   a   kod   nekih   i   njihova   bitna 
geografska obilježja. Upoznavanje tih specifičnosti SAD-a predstavlja poseban geografski 
interes.
Raznovrsnost   geografskih   naziva   država   SAD-a   upućuje   na   složenost   porijekla   danas 
jedinstvene   američke   nacije   (   misli   se   na   naciju   SAD-a   ).   Pođimo   redom.
Činjenica da od 50 saveznih država SAD-a njih 24 imaju nazive indijanskog porijekla u 
najmanju   ruku   iznenađuje,   s   obzirom   na   historijski   utvđeno   stradanje   Indijanaca   i   svu 
surovost koja je vršena nad njima, kao domorodačkom stanovništvu Amerike. Od 50 saveznih 
država njih   13   u   svom   nazivu   imaju   englesko   porijeklo.   Ova   činjenica   je   sama   po   sebi 
razumljiva jer je naseljavanje anglosaksonskih naroda dalo višestruk pečat ovoj zemlji Novog 
svijeta u razdoblju njenog nastanka i njenom kasnijem specifičnom društveno-ekonomskom 
razvoju.   Nadalje,   španskog   su   porijekla   nazivi   4   države,   a   francuskog   naziva   3   savezne 
države,   što   je   i   razumljivo   s   obzirom   na   prisutnost   ovih   zemalja   u   procesu   kolonizacije 
današnjeg državnog teritorija SAD-a.

4

2.1. Porijeklo naziva saveznih država geografske regije Sjeveroistok SAD-a

Maine 

- engleskog porijekla, „Obala novog svijeta“

New Hampshire

 – naziv dobila po istoimenoj oblasti u Engleskoj

Vermont

 – francuskog porijekla, „Zelena gora“

Massachusetts

  –   indijanskog   porijekla,   po   istoimenom   plemenu,   što   u   prijevodu   znači 

„Narod s velikog brda“

Rhode Island

 – engleskog ili holandskog porijekla, Značenje je sporno

Connecticut

 – indijanskog porijekla, „Na ušću velike rijeke“

New York

 – engleskog porijekla, po imenu vojvode od Yorka

New Yersey

 – engleskog porijekla, po nazivu otoka Yersey u kanalu La Manche

Pennsylvania

 – po imenu Williama Penna, osnivača ove kolonije 1681. godine 

4

Nurković S.,Geografski nazivi država SAD-a, Geografski list,br. 73, GD FBIH, Sarajevo, 

1998.godina