МЕГАТРЕНД
УНИВЕРЗИТЕТ ПРИМЕЊЕНИХ НАУКА
ГЕОЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема:
ИМИГРАНТИ У ФРАНЦУСКОЈ
Студент:
Професор:
Степић Миомир
Београд, јануар 2006 године
0
французи (94%). Они су народ романског порекла и језика
чију основу чине келтски етнички елементи. Посматрано
кроз дужи временски период, за француско становништво је
карактеристичан низак природни прираштај. Док је
становништво целе Европе од 1650. до 1950. године постало
петоструко бројније, у Француској се једва удвостручило.
Привредни развој Француске и потреба за радном снагом
довели су до знатног усељавања из европских земаља и
француских прекоморских колонија. Из Европе је највише
досељених италијана, шпанаца и пољака. Француско
становништво се одликује етничком јединственошћу. Само
на територији Француске има нешто мањих етничких група
које су сачувале свој посебни језик (бретонци, фламанци,
баски, корзиканци). Просечна густина насељености је 107
становника по километру квадратном. Најгушћа насељеност
је у индустријским подручјима где има и до 300 становника
по километру квадратном. У градовима живи више од
половине целокупног становништва. За Француску су
карактеристични мали градови равномерно размештени по
читавој држави. У Француској владају капиталистички
односи производње који су подједнако снажно изражени у
индустрији, пољопривреди и трговини. Од 19,2 милиона
привредно активног становништва, радничкој класи припада
45%.
У етничке групе спадају французи, бретонци, баски,
италијани (искључиво са Корзике), немци, фламанци, 4,5
3
милиона арапа, каталонци, јевреји, португалци и остале
етничке групе из Источне Европе и Африке. Католичкој
цркви припада 85% француза (око 51 милион), око 8% су
муслиманске вероисповести (око 4,8 милиона). Поред тога, у
мањини се налазе припадници протестантске и јеврејске
цркве и они чине 3% становништва, док 4% људи чине
атеисти.
Поред службеног језика, француског, постоје још многе
друге мање групе језика, а то су: бретонски, немачки,
фламански, баскијски, каталонски, италијански...
Током француске револуције 1789. године, срушено је скоро
1200 година монархије. У Првом и Другом светском рату,
Француска је била главни противник Немачке. Наком Другог
светског рата, изгубила је велике колоније Вијетнам и
Алжир.
Француска је демократска република на челу са
председником кога бира народ. Парламент се састоји из
Народне скупштине која броји 578 чланова и Сената
сачињеног од 331 особе.
Француска има 26 покрајина.
II
4
Убиство Теа Ван Гога у Амстердаму 2004. године, извршено
од стране једног исламисте са двојним држављанством,
сматрано је тада неуспехом холандског модела интеграције
путем толеранције. Након терористичког напада младих
британаца пакистанског и јамајканског порекла у Лондону
прошле године многи су рекли да је то означило неуспех
британског модела интеграције путем мулти-културализма.
Месец и по дана касније, када је ураган Катрин, девастирао
Њу Орлеанс када је сиромашна црначка популација
настрадала у поплављеном граду, многи су рекли да је то
показало неуспех интеграционе снаге “америчког сна”.
Новембра 2005. године разорен је и француски
републикански модел “један закон за све”, када су избили
немири у предграђима већих француских градова.
Упркос наводној крутости “републиканског” модела, који је
требало да спречи француске званичнике да примене било
какве специфичне облике политике према имигрантима,
Француска је заправо експериментисала са политикама
блиским “афирмативној акцији”. Без дефинисања етничких
или верских мањина као таквих, амбициозни социјални
програми спровођени су у урбаним областима у којима
имигранти живе. Ти програми, иницирани раних осамдесетих
година, укључили су стварање Зона образовних приоритета,
познатих под скраћеницом ЗЕП и специјалних зона
ослобођених пореза замишљених да стимулишу локалну
6
