УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН – НИКОЛА ТЕСЛА“
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
БЕОГРАД
СЕМИНАРСКИ РАД
ИМПЕРАТИВНО НАСЛЕЂИВАЊЕ
Ментор: Кандидат:
Београд, 2014.
2
Императивно наслеђивање
САДРЖАЈ
УВОД.................................................................................................................................3
1. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ СЛОБОДЕ ТЕСТИРАЊА..................................................4
2. СЛОБОДА ТЕСТИРАЊА У САВРЕМЕНИМ ПРАВНИМ СИСТЕМИМА.................4
2.1. Европскоконтинентални систем...........................................................................5
2.1.1. Круг нужних наследника.................................................................................5
2.1.2. Величина нужног дела....................................................................................6
2.1.3.Правна природа права на нужни део.............................................................6
2.2.Common law систем................................................................................................7
3. ОСНОВ НУЖНОГ ДЕЛА..............................................................................................7
3.1.Теорија прећутног фидеикомиса...........................................................................7
3.2. Теорија породичне својине...................................................................................7
3.3. Теорија породичне солидарности........................................................................8
3.4. Теорија издржавања-алиментације.....................................................................8
3.5. Теорија о троструком основу нужног дела..........................................................8
4. НУЖНИ ДЕО У СРПСКОМ ПРАВУ.............................................................................8
5. КРУГ НУЖНИХ НАСЛЕДНИКА...................................................................................9
6. УСЛОВИ ЗА ПОСТАЈАЊЕ НУЖНОГ НАСЛЕДНИКА............................................10
7. ВЕЛИЧИНА НУЖНОГ ДЕЛА.....................................................................................10
8. РАЗБАШТИЊЕЊЕ НУЖНИХ НАСЛЕДНИКА........................................................11
8.1.Искључење из права на нужни део.....................................................................11
8.2. Лишење права на нужни део..............................................................................12
9. НАЧИН ОСТАВЉАЊА НУЖНОГ ДЕЛА.................................................................12
10. ЗАШТИТА НУЖНОГ ДЕЛА.....................................................................................12
ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................13
ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................14
2
Императивно наслеђивање
1. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ СЛОБОДЕ ТЕСТИРАЊА
На неке трагове слободе располагања имовином за случај смрти налазимо
још код најстаријих цивилизација: Египћана, Месопотамаца, Хиндуса, Јевреја,
Грка (на пример, поклон за случај смрти, обичај да се при последњем благослову
пренесу права старешине породице на најстаријег или најспособнијег сина при
чему овај стиче и одређена имовинска права, неки облици усвојења и др.)
4
. Ипак,
слобода тестирања у смислу могућности предузимања личног, једностраног и
опозивог акта располагања имовином за случај смрти јавља се тек у римском
праву, где се развила до облика који се у основи користе у свим савременим
правима.
Слобода тестирања у смислу могућности преузимања личног једностраног,
опозивог акта располагања имовином за случај смрти јавља се у Римском праву.
Римско право је развило обиље тестаментарних форми, од којих је остао и
данас олографски - својеручни тестамент.
Првобитна ограничења су се јављала у врло строгим формама, што у
погледу саме форме тестамента, тако и у броју лица са активном и пасивном
тестаментарном способношћу.
Римско право је имало највећи утицај на земље које имају европско
континентални систем права, а мањи је био утицај на земље англосаксонског
права.
2. СЛОБОДА ТЕСТИРАЊА
У САВРЕМЕНИМ ПРАВНИМ СИСТЕМИМА
Слобода тестирања као право које одређеним правним субјектима
(тестаментарно способним физичким лицима) пружа јавни поредак једне државе у
погледу садржине њиховог једностраног и непосредног располагања
заоставштином за случај смрти, као и у погледу других њихових изјава у наредби у
вези са сопственом смрћу, које ова лица могу једнострано изменити или укинути
све до тренутка смрти или губитка тестаментарне способности
5
, је данас нека
врста цивилизацијске тековине готово свих правних система.
Поред посредног ограничења које делује на све правне институте путем
установе јавног поретка свако право познаје и непосредна правна средства за
ограничење слободе тестирања. Такво најпознатије и најефикасније средство је
нужни део.
4
Антић, О., Слобода завештања
и нужни део
, докторска дисертација, Београд 1983., стр. 22-33.
5
Антић, О., Слобода завештања
и нужни део
, докторска дисертација, Београд 1983., стр. 9.
2
Императивно наслеђивање
Нужно наслеђивање представља ограничење слободе тестирања у
европско-континенталним правима. Огледа се у праву одређених законских
наследника, који се називају нужни наследници, да захтевају унапред одређени
део заоставштине, чак и противно вољи оставиоца израженој кроз његова
доброчина располагања (поклон и завештање). Тај унапред одређени део
заоставштине, на који полажу право нужни наследници, назива се нужни део.
6
Слобода тестирања има своје разлике како у англо-америчком такo и у
европско континенталном систему.
2.1. Европскоконтинентални систем
Права свих европских држава сем Енглеске у својој основи прихватају
Јустинијанову концепцију која слободу тестирања ограничава путем нужног
дела.
Тако је у правним системима Француске, Немачке, Аустрије,
Швајцарске и других земаља, а то решење прихвата и наша земља. Према овом
систему наслеђивање на основу закона је двојако. Са једне стране постоје
наследници који ће се позвати на наслеђе само у случају ако оставилац
својом вољом није одредио наследнике, а норме које регулишу ово питање су
диспозитивне природе. Са друге стране закон путем императивних норми
прописује да одређени део заоставштине оставиоца мора припасти
одређеним лицима чак и противно оставиочевој вољи. Та лица којима је
гарантован део заоставштине називају се нужни наследници, а део имовине
који добијају је нужни део.
2.1.1. Круг нужних наследника
Круг нужних наследника ишао је од тога да је припадао само
потомцима оставиоца, затим потомцима и брачном другу (Италија, Шпанија),
потомцима, брачном другу и родитељима оставиоца (Немачка), а затим
потомцима, родитељима, брачном другу и браћи, сестрама оставиоца. Постоје и
права која признају нужни део свим сродницима у правој линији било нисходној
или усходној као и супружнику оставиоца.
2.1.2. Величина нужног дела
Део заоставштине који представља нужни део је увек унапред одређен.
Начин одређивања те имовине може бити појединачни или скупни нужни део.
Већина права прихвата појединачни начин одређивања нужног дела. Ту се
прво одређује законски део наслеђа сваком нужном наследнику па се на такву
основу примењује законом одређени проценат најчешће је то ½ или ⅓.
6
Антић, О., Панов, С.,
Наследно право
, Пројурис, Београд, 2011., стр. 165.
