Imunitet

Imunitet je specifično promenjeno stanje organizma u kojem on postaje otporan prema

uzročniku zarazne bolesti.

Imuni sistem se sastoji od organa i ćelija.
Centralni organi imunog sistema su timus i kosna srž.
Periferni organi:

1. inkapsulisani- slezina i limfni čvorovi
2. neinkapsulisani- limforetikularno tkivo pridodato respiratornom, digestivnom i

urogenitalnom traktu.

Ćelije imunog sistema se mogu podeliti na:
1. limfatične- T i B limfocite
2. mijeloične- fagociti (mikro i makrofagi). Mikrofagi su polimorfonuklearni leukociti, a

makrofagi su monociti i ostali makrofagi.

Medijatorske ćelije koje učestvuju u reakciji preosetljivosti su mastociti, trombociti, bazofilni

granulociti koji poseduju granule sa vazoaktivnim aminima, odnosno u njima se nalaze histamin i
serotonin- dovode do inflamacije.

Specifična otpornost podrazumeva humoralni imunitet koji je posredovan antitelima i celularni

imunitet u kojem se stvaraju senzibilisani T limfociti.

Nespecifična otpornost predstavlja prvu liniju odbrane i u nju spadaju:

1. lokalni mehanizmi odnosno koža i sluznice, kao i postojanje normalne mikroflore
2. sistemski mehanizmi u koje spadaju komplement, fagocitoza, NK ćelije i interferon.

Prva linija odbrane predstavljaju epitelne ćelije koje su granica između unutrašnje i spoljne

sredine. U kontaktu sa stranim antigenima, epitel luči antibakterijske enzime koji se nazivaju defenzimi
i katelicidini koji imaju baktericidno dejstvo.
Epitel može da produkuje citokine koji uslovljavaju ponašanje drugih ćelija u imunom odgovoru.
Među njima su najvažniji hemokini, odnosno hemotaktični faktori.

Drugi deo nespecifične otpornosti podrazumeva fagocitozu, a fagociti se dele na dve

komplementarne grupe ćelija.
Prvu grupu čine mikrofagi ili granulociti od kojih sposobnost fagocitoze najviše imaju neutrofili.
Druga grupa su makrofagi. U krvi su to monociti, a u tkivima tkivni makrofagi.

Neutrofili su najbrojnija grupa granulocita koji iz kosne srži migriraju u krv, a nakon 12h

migriraju u tkiva. Životni vek im je nekoliko dana.
Oni predstavljaju 60-75% ukupnih granulocita kod karnivora, 20-30% kod preživara i 50% kod konja.
U primarnim granulama se nalaze baktericidni enzimi od kojih je najvažnija mijeloperoksidaza, a u
sekundarnim je najvažniji enzim lizozim.

Fagocitoza se odvija u četiri faze:

1. hemotaksija
2. adherencija
3. ingestija
4. digestija

Hemotaksija nastaje zbog privlačenja neutrofilnih granula na mesto prodora bakterija. Neutrofili

koji normalno cirkulišu počinju da izlaze iz krvnih sudova, odnosno endotela postkapilarnih venula
zato što se na endotelu eksprimiraju adhezioni molekuli. Najvažniji adhezivni proteini su selektin i
integrin. Istovremeno dolazi do lučenja hemotaktičnih faktora same bakterije- jednim imenom
hemokini, a hemotaksija se odvija od mesta veće koncentracije, odnosno ulaska mikroorganizma.

Adherencija podrazumeva opsonizaciju i na kraju hvatanje samog antigena, odnosno

mikroorganizma.

Digestija ili razaranje mo se odvija na dva načina:

1. respiratornom oksidacijom
2. lizozomalnim enzimima

1. Kada strani antigen uđe unutar neutrofila preko 100 puta se poveća količina kiseonika pri

čemu se aktiviraju različiti enzimi, a među njima najvažniji je mijeloperoksidaza koja razara
bakterijsku ćeliju.

2. Drugi način je kada strani antigen prodre u fagocit, fagozom se spaja sa lizozimima, nastaje

fagolizozom koji dovodi do razaranja bakterijske ćelije.

Makrofagi- u krvi se nazivaju monociti. Viđaju se kao slobodni makrofagi ili histociti u

vezivnom tkivu, alveolarni u plućima, pleularni i peritonealni u serozama.
Fiksni makrofagi su kupferove ćelije u jetri, glija ćelije u mozgu, osteoklasti u kosti, mezangijske ćelije
u   bubrezima.   Žive   3-4   meseca,   imaju   sposobnost   fagocitoze,   ali   im   je   osnovna   uloga   kao   Ag-
prezentujuće   ćelije.   Makrofagi   su   u   krvi   okrugli,   sa   bubrežastim   jedrom.   Sadrže   endoplazmatski
retikulum, mitohondrije, aktiviraju se pod dejstvom limfokina, najčešće interleukina 2, a najvažnija
uloge su fagocitoza i regulacija imunološke reakcije i sekretorne uloge.
Fagocitozom uništavaju mo, tumorske ćelije ili oštećena sopstvena tkiva što znači da učestvuju u
reparaciji. Poseduju receptore za FC fragment antitela i receptor za C3b fragment komplementa.
Sekretorna uloga- luči enzime lizozim, imunomedijatore IL1, interferon α, faktor nekroze tumora α i
delove   komplementa   od   C1-C5.   Luče   inflamatorne   medijatore   prostaglandine,   leukotriene,
tromboplastine,   plazminogene.   Oni   se   stvaraju   u   inflamaciji,   a   dovode   do   crvenila,   otoka,   bola,
temperature.

Sistem komplementa- je skup serumskih proteina koji su zapravo proenzimi koji se kaskadno

aktiviraju na dva načina- klasično i alternativnim putem.
Klasični put aktiviraju kompleksi Ag-At, dok alternativni put mogu pokrenuti endotoksini G- bakterija.

Interferon- glikoprotein koji se stvara nekoliko sati nakon infekcije, za 3-5 dana dostiže

maksimum, a nakon toga opada. Postoji nekoliko vrsta- α interferon koga luče leukociti, β interferon
koga luče fibroblasti i epitelne ćelije i γ interferon luče aktivirani T limfociti.

NK ćelije- nemaju površne receptore za antigene, nemaju odlike ni T ni B limfocita, nemaju

klonove i ne moraju biti prethodno senzibilisani. NK ćelije ubijaju ćelije zaražene virusima, luče veliku
količinu IL1, a ćelije ubijaju na dva načina:
1. apoptozom ciljne ćelije, odnosno ubrizgavanjem enzima proteaza pri čemu nastaju pore unutar ciljne
ćelije i ubijaju ciljnu ćeliju.
2. ćelijska citotoksičnost zavisno od antitela ili posredovana antitelima pri čemu se NK ćelije vezuju za
FC fragment pa tek onda deluju citotoksično.

Eozinofili- grupa ćelija koje učestvuju u nespecifičnom imunitetu, takođe pripadaju

makrofagima. Nastaju i sazrevaju u koštanoj srži odakle odlaze u slezinu gde završavaju svoje
sazrevanje. Poluživot u krvi im iznosi 30 min odakle odlaze u tkiva gde žive 12 dana, a najviše
naseljavaju sluzokožu respiratornog i digestvog trakta.
Psi imaju oko 2% eozinofila, a goveda 10%, sve iznad toga se smatra eozinofilijom. Najveći broj
slučajeva viđa se kod parazitskih infekcija i alergija.

Poseduju dva tipa granula:

1. primarne u kojima se nalaze enzimi arilfosfataza, peroksidaza i kisela fosfataza.
2. druga grupa granula su kristaloidne, najvažnija je ekogaranula (eozinofilna peroksidaza). Njihova
primarna uloga je fagocitoza.
Eozinofili poseduju receptore za FC fragment IgG i IgE. U momentu vezivanja ovih antitela oslobađaju

CD4 na Th limfocitima
CD8 na Tc limfocitima
CD56 na NK ćelijama

Limfatični organi- primarni limfatični organi

Mogu biti centralni i periferni odnosno primarni i sekundarni.
Primarni su kosna srž, timus, Bursa fabrici kod ptica, Pajerove ploče kod preživara i svinja. Oni

predstavljaju mesto sazrevanja limfocita,

Sekundarni su limfni čvorovi, slezina i limforetikularno tkivo pridodato digestivnom traktu.
Kosna srž- ispunjava šupljinu dugih kostiju, sastavljena je od mreža primitivnih retikularnih

produkujućih ćelija. Unutar mreže nalaze se gnezda eritrocita, granulocita, limfocita i stem
progenitorske ćelije.

Timus- mesto sazrevanja T limfocita. Po rođenju je potpuno razvijen, a vremenom atrofira.

U korteksu se nalaze limfociti- timociti.
Medula je prilično acelularna.
Kortikalni T limfociti su T1 i ima ih 85% . Oni sazrevaju u meduli odakle odlaze u timus zavisne zone
limfnog čvora- parakortikalno područje.
Timus je napunjen limfocitima još u uterinom životu.
Timus poseduje samo efektorne limfocite. Smatra se da iz kosne srži preko krvnih sudova dospevaju
prolimfociti- posle sazrevanja i brojnih deoba oni se diferenciraju u timocite.
Tokom sazrevanja i diferencijacije dolaze u kontakt sa epitelnim ćelijama, među njima najvažnije su
površne kortikalne timusne ćelije (nurse cell) koje svojim hormonima timozin, timulin i timopoetin
dovode do sazrevanja T limfocita i oni se grupišu kao Hasalova telašca.

Bursa fabricii- mesto sazrevanja B limfocita. Postoji samo kod ptica, dorzalno od kloake.

Najrazvijenija 4-12 nedelje, zatim počinje da atrofira.
U meduli sadrži limfoblaste, a u kori limfocite, plazma ćelije i makrofage.
U bursi se luči hormon burzopoetin pod čijim se dejstvom B limfociti pretvaraju u imunokompetentne
ćelije, odakle idu u B zavisne zone limfnog čvora, a to je kora.

Kod preživara i svinja mesto sazrevanja limfocita su Pajerove ploče, a posebno je važno difuzno

retikularno tkivo odnosno ileocekalne Pajerove ploče koje se smatraju centralnim limfnim organima.

Sekundarni limfatični organi

Limfni čvor- odbrambeni filter umetnut u limfne sudove. Organizovano inkapsulirano

limforetikularno tkivo. Osnovna funkcija je recirkulacija limfe, filtriranje, odnosno odstranjivanje
stranih antigena.
U korteksu se nalazi T nezavisna zona, odnosno B limfociti, makrofagi, plazmotici i folikularne
dendritične ćelije.
Parakortikalno je T zavisna zona gde su dominantni T limfociti.
Medula je acelularna.
U krvi se uglavnom nalaze T limfociti, manje B limfociti i NK ćelije. Tu se nalaze kao naivne ćelije.
Kada dospeju u limfni čvor, gde pod dejstvom Ag dolazi do aktivacije endotelnih ćelija, oslobađanja

citokina i od naivnih postaju aktivisani T limfociti.
U zavisnosti od vrste Ag, ovako aktivisani T limfociti započeće jedan od dva tipa specifičnog imunog
odgovora (celularni ili humoralni).

Slezina- inkapsulisani limforetikularni organ, deli se na belu i crvenu pulpu.

Bela pulpa je bogata limfatičnim ćelijama, dok se u crvenoj pulpi nalaze makrofagi.
B zona je mesto gde se nalaze B limfociti- limfoidni folikuli.
T zona se nalazi oko arterije i to je mesto gde su T limfociti.

Koža- poseduje Langerhansove ćelije i intradermalne limfocite.
Mukoza digestivnog trakta- postoji deo imunog sistema.

Specifična otpornost, kooperacija ćelija u imunom odgovoru

Kooperacija započinje od strane makrofaga koji prepoznaju, fagocituju i prezentuju strani Ag na

svojoj površini. Potom Th limfocit luči IL2 koji podstiče aktivaciju samog makrofaga koji povećava
količinu enzima pri čemu može da uništi strani Ag i naziva se ljuti makrofag.

Aktivisani Th limfocit nastaje pod dejstvom IL1 koji luči aktivisani makrofag. Na površini Th

limfocita povećava se broj receptora. Ove aktivirane ćelije dovode do aktivacije klonova senzibilisanih
T limfocita, odnosno B limfocita, dolazi do blast transformacije, postaje limfoblast pri čemu od B ćelije
nastaju plazmociti koji luče tačno određena At odnosno Ig.

Matična pluripotentna ćelija- STEM

T ili B limfociti nastaju u Ag nezavisnoj fazi, to je razvoj i sazrevanje u toku embriogeneze i

posle toga do dolaska Ag.
Postnatalno matične ćelije opredeljene za T limfocite prelaze u protimocit koji ima afinitet prema
mikrosredini timusa pa ga naseljava. Autotolerancija nastaje u ovom delu.

1. Pretimusni stadijum- nastanak protimocita koji odlaze u timus.
2. Timusni stadijum- pod dejstvom hormona timopoetina i timozina razvijaju se dve populacije

limfocita- kortikalni i medularni.

3. Posttimusni stadijum- nastaju dva tipa posttimusnih limfocita- T1 kratkoživeći i T2

dugoživeći (15-20 godina).

B limfociti- razvoj započinje u fetalnoj jetri, slezini, kosnoj srži i Bursi fabricii kod ptica u toku

postnatalnog života.
Pod dejstvom faktora mikrosredine nastaju imunokompetentni B limfociti. Iz matične pluripotentne
ćelije nastaje proB ćelija. Pod dejstvom mikrosredine ona se diferencira na B1 imunološki nezrelu i B2
koji su imunološki zreli.

Efektorne ćelije T limfocita
1. Tc (citotoksični) imaju osobinu da direktno ubijaju ćeliju inficiranu virusom ili tumorski

alterisanu.

2. Th (helper) imaju ulogu u kooperaciji, stvaraju limfokine.
3. Tm (memorijski) su značajni za sekundarni imuni odgovor.
Tkp- T limfociti kasne preosetljivosti.
Ts- T supresorski limfociti.
Imunološka reakcija se može podeliti na: