TEST 1
1. Šta je imunitet?
Otpornost organizma prema infekciji i reinfekciji, tj. specifično promijenjeno
stanje organizma u kome on postaje otporan prema uzročniku bolesti. Skup nespecifičnih i
specifičnih faktora koji sprečavaju prodor mikroorganizama u organizam.
2. Za čega služi imunitet?
Za odbranu od infekcija, odbranu od tumora, odbacivanje transplanta,
oštećenje ćelija i pošto su At visokospecifična postoji mogućnost laboratorijske dijagnostike.
3. Na čemu se zasniva imunski sistem?
Na prepoznavanju sopstvenog i tuđeg
4. Ko je bio Edvard Džener?
Naučnik koji je uveo variolizaciju
5. Koje vakcine je napravio Luj Paster?
Protiv bjesnila, kolere i antraksa
6. Šta je otkrio Ilja Mečnikov, i za to otkriće dobio Nobelovu nagradu?
Nagrada za otkriće
fagocitoze i njeno objašnjenje
7. Šta je otkrio Paul Erlih?
Stvaranje antitijela i komplement
8. Šta čini imunski sistem?
Ćelije, tkiva, organi i molekuli
9. Koji su centralni organi imunskog sistema?
Kostna srž i timus
10. Koji su periferni limfatični organi?
Inkapsulirani (slezina, limfni čvorovi), neinkapsulirani
(limforetikularno tkivo pridodato respiratornom, urogenitalnom i digestivnom traktu)
11. Koje ćelije pripadaju imunskom sistemu?
Limfatične (T- i B- limfociti), fagociti (mikrofagi i
makrofagi), medijatorske ćelije (mastociti, trombociti, bazofilni granulociti)
12. Kako funkcioniše imunski sistem?
Preko urođenog i stečenog imuniteta
13. Koje su osobine nespecifičnog imunskog sistema?
Filogenetski stariji, djeluje odmah, ne mijenja
se tokom života, djeluje prevashodno na infektivne agense i predstavlja ranu liniju odbrane.
14. Koje su osobine specifičnog imunskog sistema?
Javlja se samo kod vertebrata, punu
funkcionalnost dostiže nakon određenog vremena, pojačava se nakon izlaganja istom patogenu,
reaguje i na neinfektivne agense, postojanje memorje, djeluje kasnije.
15. Tipovi stečene imunosti prema efektorskim mehanizmima su:
celularna i humoralna
16. Šta je antigen?
Antigen, u imunologiji je bilo koja supstanca, bilo koje strukture, koja može biti
meta receptorima adaptivnog imunog odgovora lučenjem antitijela, tj. molekula koja potiče
stvaranje antitijela, odnosno imunu reakciju u organizmu.
17. Šta je antigenska determinanta?
Antigenska determinanta (epitop) strukturna komponenta
molekula antigena odgovorna za specifičnu interakciju sa molekulima antitela izazvanu istim ili
srodnim antigenima. Deo jednog antitela koja prepoznaje epitope zove paratop
18. Ko čini nespecifični imunitet?
Koža, sluzokoža i normalna flora koji su odgovorni za lokalno
ispoljavanje i fagocitoza, sistem komplementa, interferon i NK ćelije koje su odgovorne za
sistemsko ispoljavanje.
19. Šta znači „Barnetova teorija klonske selekcija“?
Za vrijeme embrionallnog života stvara se
identično potomstvo (klonovi) specifični na određeni antigen kao i matična ćelija. Antigen
selekcioniše određeni klon tako što se njihov epitop i paratop poklapaju . I tada nastaje dioba i
stvaranje odgovarajućih efektorskih ćelija.
20. Šta je autotolerancija?
Sve što u ranom fetalnom dobu dođe u kontakt sa nezrelim limfatičnim sistemom biva
prihvaćeno kao sopstveno. Tolerancija prema sopstvenim tkivima i ćelijama.
TEST 2
1.
Kako imuni sistem razlikuje patogene od sopstvenih tkiva ali i korisne strane proteine ili
mikroorganizame?
Detekcijom opasnih signala, odnosno pojavom nekrotične smrti ćelija.
Sopstvene ćelije eksprimiraju MHC I bez kostimulatora (B7-1 i B7-2) vezuju se za limfocite i
ne pokreću imuni odgovor jer nemaju kostimulatore. Mehanizmi kontrole su: anergija,
supresija kod T- ćelija(CTLA-4 na T-limfocitima, IL-2 i IL-10), delecija, kod B-ćelija-
preuređenje receptora za Ag.
2.
Koje su glavne reakcije nespecifičnog imuniteta?
Zapaljenje i antivirusna odbrana
3.
Ko čini „prvu liniju odbrane?
Koža, mukozne membrane, pljuvačka, želudačna kiselina,
sekretorna At koja se stalno luče, antimikrobne molekule (definzini i katelicidini), normalna
flora...
4.
Ko čini „drugu liniju odbrane“?
Fagociti, NK ćelije, citokini, komplemet
5.
Kako sistem urođene imunosti prepoznaje mikroorganizme i oštećene ćelije?
Pomoću
receptora koji prepoznaju PAMP I DAMP. (Ekstraćelijski- TLR, lektinski; endozomski- TLR;
citosolni- NOD-like i RIG-like)
6.
Na kojim se ćelijama nalaze receptori za mikroorganizme?
Nalaze se na fagocitima,
dendritičnim ćelijama, limfocitima, endotelnim i epitelnim ćelijama.
7.
U kom se delu ćelije nalaze receptori za mikroorganizme?
Na površini ćelije ekstraćelijski, u
endoplazmatskom retikulumu (endozomski), u citosolu.
8.
Šta su PAMP odnosno „molekularni mikrobni obrasci“?
Djelovi m.o. koji izazivaju imunu
reakciju (LPS, manozom bogati glikoproteini, teihoična kiselina, N- formil peptidi, dlRNK)
9.
Koji se receptori nalaze na površini fagocita?
Manozni, Mac-1, Scavenger receptor, CD14,
TLR
10.
Šta luče akivisane epitelne ćelije?
Luče citokine i hemokine.
11.
Šta su TNF (faktor nekroze tumora) i IL-1 (interleukin-1)?
Citokini koji mijenjaju
morfologijju, adhezivne karakteristike i propustljivost ćelije. Takođe stimulišu endotelne
ćelije da eksprimuju adhezivne molekule- selektine i integrine.
12.
Šta je kotrljanje neutrofila?
Predstavlja mehanizam neutrofilne migracije duž endotelijuma
posredstvom selektina, kada se selektini potroše, posrednici su integrini koji u prvom
stadijumu imaju nizak afinitet za ICAM (intracelularni adhezioni molekuli) i nakon ćelijske
aktivacije integrin se mijenja u format visokog afiniteta za ICAM.
13.
Šta su selektini i integrini?
Adhezioni molekuli koji se eksprimiraju na endotelnim ćelijama
nakon što su one aktivisane od strane TNF-a i IL-1. Posrednici u kotrljanju leukocita.
14.
Zašto dolazi do dijapedeze i hemotaksije neutrofilnih granulocita?
Čvrsta adhezija uzrokuje
spljoštavanje i migraciju neutrofila između endotelijalnih ćelija. Neutrofili migriraju prema
mestu infekcije detektujući i sledeći gradijent hemokina. Neutrofili migriraju zahvaljujući
lučenju IL-8 koga stvaraju epitelijalne ćelije idući u susret mikroorganizmima.
15.
Koja je uloga inflamacije?
Isporučuje dodatne efektorske molekule i ćelije na mesto
infekcije u cilju pospešivanja ubijanja MO od strane makrofaga, obezbeđuje fizičku barijeru u
formi mikrovaskularne koagulacije čime se sprečava širenje infekcije krvotokom, promoviše
reparaciju oštećenog tkiva (neimunološka uloga).
16.
Šta su citokini?
Mali proteinski molekuli koje oslobađaju različite ćelije obično u odgovoru
na aktivirajuće stimuluse.To su solubilni proteini, medijatori zapaljenskih reakcija.
17.
Koji su najvazniji citokini nespecifičnog imuniteta?
TNF-α, IL-1, IL-6, IL-8, IL-12, IL-10, IFN-1
