Семинарски рад
Индекси
2019
1
САДРЖАЈ
Садржај ......................................................................................................................................1
Увод ...........................................................................................................................................2
Агрегатни (групни) индекси ...................................................................................................3
Индексни бројеви .....................................................................................................................4
Индивидуални индекси ...........................................................................................................5
Групни индекси ........................................................................................................................6
Закључак .................................................................................................................................10
Литература ..............................................................................................................................11
Семинарски рад
Индекси
2019
2
УВОД
Помоћу временских серија прате се друштвене појавеа посебно економске које
се током времена више или мање мењају. Те временске серије представљају низове
података о величини посматраних појава у сукцесивним временским интервалима.
Kако се варијације посматрају у функцији времена то се са статистичког прелази на
динамички аспект посматрања. Временске серије се посматрају као емпиријске
функције које изражавају зависност појаве од времена,па се време узима као независна
променљива а величина појаве чије се кретање прати као зависна променљива или
функција. Зато оригиналним подацима можемо временске серијеприлагодити једном
облику математичке функције која у конкретном случају изражава закон развитка те
појаве. У зависности од циља истрживања и природе појаве, фактор време које се
обухвата може се посматрати у дужим временским или краћим временским јединицама
и то по годинама, деценијама, или данима, недељама, месецима, тромесечјима и
полугодиштима. За појаве које су релативно стабилне и чија се структзра релативно
споро мења (становништво, национални доходак) користе се годишњи интервали као
временске јединице. За појаве које су динамичније (извоз ,увоз, цене) узимају се
временске јединице као месечни или тромесечни (кваратални) интервали. Да би се
дошло до исправних закључака о динамици посматраних појава и фактора који их
опредељују, временске серије морају да буду хомгене-састављене од упоредних
података. Значи, да иста појава мора да буде дефинисана и мерена на исти начин за све
време њеног посматрања. Могу се упоређивати само подаци који се односе на исте
временске јединице. У извесним случајевима неупоредиви подаци могу се
прегруписати –прерачунати у серије упоредивих података. Подаци малих група или
малих територијалних јединица могу се сабирањем груписати у веће текуће цене
прерачунати у сталне и сл. Уколико то није могуће компарација недовољно упоредивих
података не мож се вршити без одговарајућих ограничења уз већи или мањи ризик у
доношењу погрешних закључака. Kада се пореде промене неког обележја, да би се
добио одговор на питање колико се једна вредност променила у односу на другу, као
мера промене мора се користити величина која даје потпуну информацију о промени,
без обзира на природу обележја. Степен промене мора бити одређен и јасно дефинисан.
Представљају један од поступака за описивање промена обележја. То су
релативни бројеви који се користе као мера разлике једне или више појава кроз
временски период и обично се изражавају у процентима. Kада се појава није променила
индекс је 100, уколико је дошло до пораста индекс је већи од 100, а ако је дошло до
пада индекс је мањи од 100. На пример, ако се пореди промена промета и трошкова
пословања у 1996. години у односу на 1995, и ако се добије да је индекс промета 134, а
индекс трошкова пословања пословања 91, онда то значи да је промет порастао за 34%,
а да су се трошкови смањили за 9%. Уколико се прати промена само једне појаве онда
су то индивидуални индекси, а ако се прати промена групе појава онда су то групни
или агрегатни индекси. У зависности од врсте појаве чија се промена прати индексни
бројеви се могу поделити на: квантитативни индекс или индекс физичког обима, индекс
