Berze su nastale na osnovu prakse odrzavanja redovnih sastanaka trgovaca na
određenim mestima. Ovakvi sastanci održavali su se najpre u srednjovekovnim
primorskim trgovačkim gradovima Italije- Veneciji , Milanu , Firenci i sl. Sastanci su
se održavali na ulicama i trgovima u blizini trgovačkih konzula "loggia " gde se
odvijala redovna berzanska trgovina i to isključivo sa menicama. Gradski prostor

na kome se trgovalo sa menicama nosio je naziv "loggia".
Prema preovlađujućim stavovimaprva berza osnovana je u Antwerpenu oko 1460
godine. Kasnije su osnovane berze u Lionu 1546, Tuluzi 1549, Ruenu 1556,
Londonu 1570 itd. Na ovim prvim berzama trgovalo se hartijama od vrednosti i
novcem.
U našim krajevima je prva berza osnovana u Beogradu 1886. Na njoj se trgovalo
valutama, devizama , hartijama od vrednosti zlatom i produktima. Berza je radila
do početka drugog svetskog rata, a posle je ukinuta. Rad Beogradske berze je
obnovljen 1989. godine.
Berze kao institucije i kojima ovlašćena lica obavljaju trgovinu određenim
materijalom , na utvrđenom mestu i po usvojenim pravilima, osnovane su u
drugojpolovini XV veka. Uporedo sa razvojem industrijske proizvodnje i jačanjem
gradova trgovina je dobila sve veći značaj.
Prvo su nastale robne berze , sto je i razumljivo, a tek kasnije zahvaljujuci razvoju
harija od vrednosti nastale su efektne berze.

"Finansijski tržiste, institucije, instrumenti , regulativa" Dr. R.Tepavac, 83str.

ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЛАЦЕ

3. Istorija Beogradske berze

Prve ideje o osnivanju berze u Srbiji javile su se tokom tridesetih godina XIX veka.
Osnivanje berze u ondašnjoj Srbiji imalo je pre svega ekonomski, ali i nacionalni
značaj. Narodna skupština je tek 3. novembra 1886. godine usvojila Zakon o
javnim berzama. Tek posle osam godina od usvajanja Zakona, Beogradska berza je
počela sa radom. Berza je radila sve do početka Prvog svetskog rata, do 1914.
godine.
Stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i pripajanjem teritorija koje su bile
u sastavu Austro-Ugarske javile su se potrebe da se obnovi rad Beogradske berze i
osnuju i druge berze na teritoriji nove države. Od 1921. Upravni odbor Berze je
počeo da se bavi pitanjem izgradnje odgovarajućeg zdanja Beogradske berze.
Konačno, tokom 1934. Beogradska berza je dobila sopstvenu zgradu, a pocetkom
drugog svetskog rata berza obustavlja rad.
Jugoslavija je posle Drugog svetskog rata transformisana u federativnu državu sa
socijalističkim društvenim i privrednim sistemom. Na inicijativu Narodne banke
Jugoslavije i Udruženja banaka Jugoslavije, u septembru 1989. godine, obrazovan
je Odbor za pripremu osnivanja Tržišta novca i kratkoročnih hartija od vrednosti u
Beogradu. Jugoslovensko tržiste

kapitala je u maju 1992. godine promenilo naziv

u Beogradska berza. Beogradska berza je osnovana kao akcionarsko društvo, pri
čemu su se kao osnivači našle banke, Poštanska štedionica, osiguravajuća društva,
Savezna država i Republika Srbija. Od kada je Beogradska berza obnovila svoj rad,
na njoj se trgovalo uglavnom kratkoročnim hartijama od vrednosti, tačnije
kratkoročnim pozajmicama novca, kratkoročnim dužničkim instrumentima
preduzeća i, povremeno, državnim obveznicama ne velikih vrednosti.

http://www.psinvest.rs/sr/ta-je-berza , 11.03.2016