Uvod
Celi svet se danas suocava sa dva velika energetska problema. Prvi
nedostatak energije i nesigurnoscu u njenoj primeni a drugi je zagadjenje
okoline te klimatske promene uzrokovane prevelikom i neracionalnom
potrosnjom energije. Proizvodjna i distribucija energije su delatnosti koji direktno
ili indirektno uticu na sva podrucja ljudskog delovanja ali i na socijalni i
ekonomski napredak svake zemlje. Ekoloske posledice energetske potrosnje su
tema koja se predugo zapostavljala. Medjutim iako se i dalje ne vodi dovoljno
racuna o socijalnim, ekoloskim, ekonomskim i sigurnosnim aspektima koriscenja
te energije u svrhu zadovoljavanja sve vecih energetskih potreba, danas je ovaj
problem ipak prepoznat i u velikom broju, prvenstveno od strane razvijenih
zemalja, prihvaceno je da dosadasnji,nekontrolisani pristup potrosnje energije
nije odrziv. Prioritet treba dati odrzivoj potrosnji energije, kroz racionalno
planiranje same potrosnje, te kroz implementaciju mera energetskih ucinaka u
sve segmente energetskog sistema odredjene zemlje. Cene energije i
energenata je zbog globalnih i lokalnih razloga, u narednom razdoblju i dalje rasti
to ce direktno uticati na poraz troskova zivota i poslovanja.
1
1.Opste o energiji
Bez energije nema zivota. Energija je sposobnost obavljanja delatnosti;
energija je kretanje, zivot. Energija je pokretac celog sveta, pa tako i naseg
zivota.Koristimo se energijom da bi smo radili i da bi smo se hranili , ona
osvetljava nase gradove, pokrece bicikle, vozove avione i ostala motorna vozila.
Energiju trebamo za grejanje i hladjenje za toplu vodu i za kuvanje. Sve sto
radimo povezano je sa energijom u jednom ili u drugom obliku.
Izvore energije mozemo podeliti na: na obnovljive i neobnovljive izvore
energije. Nazalost, oskudacija energijom iz fosilnih goriva je ogranicena jer ona
nisu neicrpni i obnovljivi izvori energije i ne mogu se iznova iskoriscavati. Osim
toga trosenjem fosilnih goriva nastaju stetni gasovi koji truju okolinu i izazivaju
klimatske promene.Zbog toga, toplotna zastita i usteda energije, te koriscenje
obnovljivih izvora energije i zastita okoline , danas postaju temelj odrzivog
razvoja.
Energetska efikasnost (odn. energetska ucinkovitost) je suma isplaniranih
i provedenih mera cije je iskoriscenje minimalno moguce kolicine energije, tako
da razina udobnosti i stopa proizvodnje ostanu ocuvane. Jednostavnije receno,
energetska efikasnost jeste upotreba manje kolicine energije (energenta) za
obavljanje istog posla, odn. funkcije (grejanje ili hladjenje prostora,rasveta,
proizvodnja razlicitih proizvoda, pogon vozila, idr.).
Bitno je napomenuti da se energetska efikasnost nikako nesme posmatrati
kao stednja energije jer stednja uvek podrazumeva odredjena odricanja, dok
efikasna upotreba energije nikada ne narusava uslove rada i zivljenja. Ovde je
vazno naglasiti da poboljsana efikasnost upotrebe energije rezultuje njenom
2
znatno većeg učešća potrošnje industrije i transporta, čime se energetska
efikasnost povećava. S obzirom na to da je Srbija još uvek u početnoj fazi
privrednog razvoja, veće je učešće potrošnje energije domaćinstava iako se
uočava tendencija smanjenja.
2.Energetski indikatori i upravljanje energijom u
industriji
Industrijska preduzeća su suočena sa mnogobrojnim izazovima, te je
njihova sposobnost da značajnije utiču na povišenje energetske efikasnosti
veoma ograničena. Zato su:
identifikovanje tokova energije u preduzeću,
uočavanje 'slabih' mesta u energetskom i proizvodnom lancu,
kvalitetno praćenje potrošnje i uvođenje savremenih sistema za
gazdovanje energijom, i
prepoznavanje ne-troškovnih i nisko-troškovnih mera za smanjenje
potrošnje energije
od vitalnog značaja za industrijska preduzeća, naročito u procesu obnavljanja
njihove ekonomske i investicione vitalnosti.
Izrada energetskih bilansa, osposobljavanje stručnjaka iz industrije za
samostalnu izradu bilansa (kroz namenske kurseve), uspostavljanje funkcije
energetskih menadžera i uvođenje gazdovanja energijom ukazalo bi na nove i
brojne načine za postizanje energetskih ušteda i povišenje energetske
efikasnosti u industrijskim preduzećima.Prepoznajući važnost poznavanja
energetske potrošnje u preuzećima, Agencija za energetsku efikasnost je
predvidela kao prvi projekat 'Izradu energetskih bilansa i obuku stručnjaka', koji
će sprovesti u potpunosti o svom trošku.
Podizanje opšteg (kolektivnog) znanja i ulaganje skromnih sredstava u primenu
brojnih nisko-troškovnih mera za poboljšanja energetske efikasnosti dovelo bi i
do smanjenja troškova proizvodnje i efikasnijeg poslovanja industrijskih
preduzeća u Srbiji i povećanja njihove tržišne konkurentnosti. Naravno, ovi uticaji
su različiti za različite industrijske grupacije i grane.
Oporavak proizvodnje i dostizanje nominalnih proizvodnih kapaciteta povratno bi
uticali na povećanje ekonomske sposobnosti i zainteresovanosti preduzeća da
investiraju u nove projekte energetske efikasnosti, čime bi se ciklus potrebnih
promena ubrzao.
4
Kvalitativni skok energetske efikasnosti može se očekivati kada industrijska
preduzeća postanu ekonomski sposobna da investiraju u modernizaciju ili
potpunu zamenu postojećih proizvodnih tehnologija, čime bi se ostvarilo i
postupno približavanje standardima energetske efikasnosti u članicama EU.
2.1.Opšte stanje i indikatori energetske efikasnosti u
Srbiji
Produktivnost i tehničko-tehnološko stanje opreme za proizvodnju u
industrijskim preduzećima u Srbiji dramatično su se pogoršali tokom 90-tih
godina, u periodu trajanja ekonomskih sankcija i naročito posle NATO agresije,
što je dovelo do vrlo niske energetske efikasnosti u celokupnoj industriji.
Zajednička karakteristika svih industrijskih grupacija i grana je velika specifična
potrošnja energije, što je posledica
zastarelosti i potrošenog radnog veka proizvodnih tehnologija,
zastarelosti i potrošenog radnog veka energetskih tehnologija,
nedovoljno kvalitetnog održavanja, uglavnom zbog nedostatka finansijskih
sredstava ali i zbog loše organizovanosti službi održavanja,
investicione nesposobnosti za obnavljanje proizvodnih i energetskih
tehnologija,
nekvalitetnog sistema za monitoring, upravljanje i regulaciju proizvodnog
procesa i energetskih postrojenja,
nepostojanja sistema i nemotivisanosti za gazdovanje energijom,
nedovoljnog znanja i informisanosti o savremenim postupcima i
metodama za gazdovanje energijom,
ali, pre svega, zbog izrazito velikog smanjenja proizvodne aktivnosti u
odnosu na nominalni kapacitet, izazvanog različitim uzrocima (nedostatak
obrtnih sredstava, ograničenost nabavki repromaterijala i sirovina,
ograničeno i redukovano tržište i uvećanje uvoza i dr.)
Tokom perioda potpune ili relativne izolovanosti države, industrija nije bila u
stanju da prati značajne promene koje su se odigrale i odigravaju se u članicama
EU ali i zemljama koje su u postupku priključenja EU.
5
