1
САДРЖАЈ
1. УВОД..................................................................................................................................2
2. ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП РАДУ.......................................................................................3
2.1.
Периодизација дечјег
узраста.....................................................................................4
2.2.
Болести деце предшколског
узраста..........................................................................5
2.3.
Здравствено васпитање у предшколским
установама..............................................6
2.4.
Ментално здравље и поремећаји понашања код деце предшколског
узраста.......8
2.4.1. Подтипови поремећаја понашања..................................................................8
2.4.2. Препознавање поремећаја понашања............................................................9
2.5.
Индикатори здравља и
болести................................................................................10
2.6.
Индикатори менталног здравља запослених у
јаслама..........................................12
2.6.1. Процена здравствене способности за рад....................................................12
2.6.2. Заштита на раду и процена опасности.........................................................13
2.7.
Синдром изгарања здравствених
радника...............................................................14
2.7.1.
Узроци настанка синдрома изгарања.....................................................16
2.7.2.
Основне карактеристике синдрома изгарања.......................................17
2.7.3.
Симптоми синдрома изгарања................................................................18
2.7.4.
Клиничка слика синдрома изгарања......................................................19
2.7.5.
Диференцијална дијагноза......................................................................19
2.7.6.
Фазе за настанак синдрома изгарања.....................................................20
2.7.7.
Превенција и лечење синдрома изгарања..............................................23
2.8.
Сестринске интервенције у унапређењу менталног здравља запослених у
јаслама.........................................................................................................................26
3. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА...........................................................................28
3.1.
Циљ
рада.....................................................................................................................28
3.2.
Задаци
рада.................................................................................................................28
3.3.
Метод
истраживања...................................................................................................28
3.4.
Инструменти истраживања и технике
рада.............................................................28
2
3.5.
Популација и
узорак..................................................................................................28
3.6.
Место и време
истраживања.....................................................................................28
3.7.
Обрада
података.........................................................................................................28
4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА....................................................................................29
5. ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................40
6. ПРЕДЛОГ МЕРА.............................................................................................................43
7. ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................................44
8. ПРИЛОЗИ.........................................................................................................................45
-
Анкетни лист за медицинске сестре
-
Биографија кандидата
1. УВОД
Ментално здравље је исто толико важно колико и телесно здравље за свеукупно
благостање појединаца, друштава и земаља. Ипак, само мали број од 450 милиона људи
који имају ментални поремећај или поремећај понашања се лечи. Напредак у
неуронаукама и бихејвиоралној медицини показује да су, као и многе телесне болести,
ментални поремећаји и поремећаји понашања резултат комплексних интеракција између
биолошких, психолошких и социјалних фактора. Иако много тога остаје да се научи, већ
поседујемо знање и моћ да смањимо терет менталних поремећаја и поремећаја понашања
широм света.
Ментално, телесно и социјално здравље за све појединце представљају виталне нити
живота које су међусобно испреплетане и зависне. Што је разумевање ових односа веће,
то постаје све очигледније да је ментално здравље од пресудног значаја за свеукупно
благостање појединаца, друштава и земаља.
Нажалост, у великом делу света менталном здрављу и менталним поремећајима не придаје
се исти значај као телесном здрављу. Уместо тога, они се у великој мери игноришу или
занемарују. Делимично због таквог става, свет је погођен све већим теретом менталних
поремећаја и све ширим „јазом у лечењу”. Данас око 450 милиона људи пати од неког
менталног поремећаја или поремећаја понашања, а само мали број добија чак и
најосновније лечење. У земљама у развоју већина људи са тешким менталним
4
Ово растуће бреме има високу цену која се огледа у људској беди, неспособности и
економском губитку. Процењује се да ментални поремећаји и поремећаји понашања чине
12% укупног терета болести, док су буџети за ментално здравље у већини земаља мањи од
1% од укупних здравствених трошкова. Постоји јасна несразмера између терета болести и
средстава које се улажу у лечење. Преко 40% земаља нема политику менталног здравља а
преко 30 % нема програм менталног здравља. Више од 90% земаља политиком менталног
здравља не обухвата децу и адолесценте.
Шта више, здравствени планови често не покривају менталне поремећаје и поремећаје
понашања на исти начин као што покривају друге болести, услед чега настају велики
економски проблеми за пацијенте и њихове породице. И тако се патња наставља, а
тешкоће гомилају.
2.1.
Периодизација дечјег узраста
На основу анатомских и физиолошких карактеристика целокупни дечји узраст од 0-18
година и дели се на следеће периоде:
интраутерини период,
период новорођенчета,
период одојчета,
период малог детета,
период предшколског детета,
период школског детета,
пероид пубертета и адолесценције.
Период интраутериног развоја
обухвата време од оплођења до момента рођења и траје
10 лунарних месеци или 280 дана.У овом периоду веома брзим растом и развојем
формирају се наследне морфолошке и функционалне особине организма.Тада је дете у
потпуној симбиози са мајком и од ње преко плацентарног крвотока добија све што му је
потребно, (хранљиве материје,кисеоник).Ток трудноће утиче не само на развитак плода,
већ и на каснији живот детета.Различите хроничне инфекције мајке, интелигенција,
психичке трауме, вирусна обољења(рубеола) могу утицати на мртворођеност,
5
недонешеност и разне малформације.Зато је нарочито важна антенатална заштита мајке и
детета.
Период новорођенчета
почиње од момента пресецања пупчане врпце и траје до краја
првог месеца. Kарактерише се одвајањем детета од мајке. Тада започиње плућно дисање,
самостално храњење, сам регулише своју телесну топлоту. Једном речју беба се адаптира
новим условима живота ван своје мајке.
Период одојчета
је продужетак периода новорођенчета и траје до краја 1. године. Главна
особеност тог периода је релативна симбиоза са мајком јер још увек зависи од мајчиног
дојења. Одојче није тако преосетљиво на разне инфекције као новорођенче. Стварају се
одбрамбени механизми, формирају се конституционални типови. Сазрева централни
нервни систем и стварају се условни рефлекси.
Период малог детета
обухвата период друге и треће године. Дете се потпуно навикава
на исхрану одраслих, почиње дефинитивно да хода, говори и психички живот му је буран.
Перод предшколског детета
(период игре) почиње од навршене 3. године и траје до
краја 6. године. Дете још више познаје своје „Ја“ и жели да га истакне. Игра је његов
основни облик живота. Ту је значајно васпитање детета, јер се грешке могу одразити у
облику патолошког пркоса, страха, узбуђења.
Период школског детета
траје од 7-14 године живота. Дете све више ступа у социјалне
односе, све више постаје друштвено биће, а психички и физички развој је још
интензивнији.
Период пубертета и адолесценције
почиње још у периоду школског детета. Ово
раздобље карактерише се бурним физичким и психичким променама. Завршава се раст
костију и мишића. Развијају се сви знаци полне зрелости. Честе су промене расположења,
агресивности и депресије. Јављају се функционални поремећаји: спортско срце, јувенилна
хипретензија.
2.2.
Болести деце предшколског узраста
Предшколски диспанзери су организационе јединице у оквиру домова здравља који
обезбеђују здравствену заштиту деце до навршених седам година живота, односно до
поласка у први разред основне школе. У предшколским диспанзерима се спроводе сви
видови ванболничке заштите деце, превентива (вакцинације, праћење раста и развоја,
систематски прегледи, стоматолошка служба) и куратива (рано препознавање болести,
7
(интрамускуларне и интравенске). Овакве врсте интервенција врло често буду
трауматичне за децу, посебно за млађи узраст, па је ту улога сестре јако важна. Сестра
мора прво да психички припреми дете тако што ће да му објасни поступак, а затим ни да
обави интервенцију. Сарадња детета, као и родитеља омогућава лакши рад и бољи ефекат
терапије.
2.3.
Здравствено васпитање у предшколским установама
Здравствено васпитање предшколске деце биће ефикасније ако се обезбеди да:
васпитно-образовна стратегија у предшколским установама обезбеди одговарајућу
важност здрављу за све у предшколској установи и на тај начин подржи циљеве
здравствено-васпитног програма;
здравствено-васпитни програми буду пажљиво планирани, праћени и интегрисани
у наставни процес;
постоје добри међуљудски односи јер се на тај начин дели одговорност, а
индивидуалне снаге максимално користе;
здравствено васпитни програми буду у складу са социокултурним
карактеристикама средине, здравственим и здравствено-васпитним потребама свих
учесника програма;
родитељи буду незаобилазни партнери у едукативном процесу па је важно да буду
укључени у све фазе спровођења и евалуације здравствено-васпитног програма у
предшколској установи;
поруке о здрављу буду интегрисане у целокупан програм и да буду јасне и
недвосмислене;
сарадња са здравственим службама у заједници буде континуиран процес;
Да би био ефикасан и квалитетан, програм здравственог васпитања у треба да:
буде усмерен на унапређење знања и развијање вештина активним укључивањем
предшколаца и учењем заснованим на искуству;
се спроводи континуирано од почетка до завршетка предшколског образовања;
