FAKULTET ZA MENADŽMENT U SPORTU
KSC “PINKI”, GRADSKI PARK br.2
11 080 ZEMUN
www.fms.uni-bk.ac.rs
S E M I N A R S K I R A D
IZ
MENADŽMENTA U SPORTSKOJ INDUSTRIJI
INDUSTRIJA BICIKLA
Profesor:
Dr. Milan Mihajlović
Student:
Bojan Rajak
Index: 03/06
Maj, 2010
2
SADRŽAJ:
1 UVOD,PREDMET,METOD I CILJ RADA…………………………………………..…….3
2 BICIKL……………………………………………………………………………….……..4
2.1 Autonomija bicikla…………………………………………………………………..…..4
2.2 Vrste bicikla………………………………………………………………………..…....5
2.3 Rasprostranjenost i primena………………………………………………………..…....6
3 BICIKLIZAM.........................................................................................................................6
3.1 Nastanak i usavršavanje bicikla........................................................................................6
3.2 Razvoj biciklizma u Beogradu..........................................................................................9
4 BICIKL I ZAŠTITA ZDRAVLJA I ŽIVOTNE SREDINE.................................................10
5 OPREMA I DELOVI ZA BICIKLE - SASTAVNI DELOVI BICIKLA ...........................13
5.1 Ram.................................................................................................................................14
5.1.1 Ramovi za drumski i triatlon bicikl.......................................................................15
5.1.2 Ramovi za brdski bicikl.........................................................................................15
5.1.3 Ramovi bicikli za X – sportove……………………………………………….…16
5.2 Pogonski deo……………………………………………………………………….…..16
5.2.1 Srednji pogon i osovina srednjeg pogona…………………………………….….16
5.2.2 Lanac……………………………………………………………………………..17
5.2.3 Zadnji lančanici…………………………………………………………………..18
5.2.4 Pedale………………………………………………………………………….…20
5.3 Menjač brzina ……………………………………………………………………….…21
5.3.1 Prednji menjač…………………………………………………………………....21
5.3.2 Zadnji menjač………………………………………………………………….…22
5.3.3 Ručice menjača……………………………………………………………….….23
5.4 Kočnice…………………………………………………………………………….…..24
5.4.1 Ručice kočnica……………………………………………………………….…..26
5.5 Amortizeri……………………………………………………………………………...26
5.5.1 Prednji amortizer………………………………………………………………....27
5.5.2 Zadnji amortize……………………………………………………………….….28
5.6 Točkovi………………………………………………………………………………...28
5.6.1 Obruč – bandaš…………………………………………………………………...29
5.6.2 Glava – nabla…………………………………………………………………….29
5.6.3 Spoljašnja i unutrašnja guma…………………………………………………….30
5.7 Sedište, šticna i obujmica šticne……………………………………………………….31
5.8 Sajle i bužiri……………………………………………………………………………31
6 DODATNA BICIKLISTIČKA OPREMA………………………………………………...31
6.1 Odeća i obuća……………………………………………………………………..……31
6.2 Alat………………………………………………………………………………..……32
6.3 Ostalo………………………………………………………………………………..…32
7 VODEĆI PROIZVODJAČI OPREME I DELOVA BICIKLA……………………………33
7.1 Šimano…………………………………………………………………………………33
7.2 SRAM…………………………………………………………………………….……33
7.3 Kampanjolo………………………………………………………………………….…35
8 INDUSTRIJA BICIKALA U SVETU – STATISTIČKI PODACI …………………….…36
8.1 Bicikla proizvedena u svetu - izvori i metode……………………………………….…36
8.2 Poredjenje industrije bicikla i automobila………………………………….….………36
8.3 Kina - najveći proizvođač bicikala…………………………………………………......37
8.4 Koliko bicikala postoji u svetu?......................................................................................37
8.5 Industrija Bicikla – Činjenice …………………………………………………………38
8.6 Interbike trgovina u Americi………………………………………………………..….38
9 INDUSTRIJA BICIKALA U SRBIJI……………………………………………..…….…39
10 ZAKLJUČAK…………………………………………………………………….…….…40
LITERATURA……………………………………………………………….………….…41
4
2 BICIKL
Mauntin bajk
Bicikl je kopneno prevozno sredstvo na dva točka koje pokreće vozač svojom snagom
pomoću pedala. Počeo je da se koristi u 19. veku u Evropi.
Prema nekim izvorima bicikl je konstruisao Mikelanđelo i prvi bicikl je bio bez pedala. Bio je
od drveta i vozio se odgurivanjem nogama kao trotinet. U 19. veku bicikli bili da veoma
velikim prednjim točkom na kome su bile fiksno montirane pedale. Gradonačelnik Subotice
početkom 20. veka je na poklon dobio takav bicikl. Da se ne bi prljao naredio je da se na
Paliću napravi kružna staza prečnika oko 15 metara sa širine oko 1 metar. To je bila prva
asfaltirana podloga na prostorima Srbije. Tragovi te staze su donedavno postojali.
2.1 Autonomija bicikla
Delovi bicikla
Prenos preko zupčanika i lanca na zadnji točak se pojavio početkom dvadesetog veka. Nije se
dugo čekalo ni na pojavu menjača brzina za bicikle. Samo na prvim menjačima lanac se
prebacivao ručno i biciklisti su imali prljave ruke. Održavanje ravnoteže na biciklu je znanje
koje se tiče praksom i potrebno je izvesno vreme i umešnost.
5
2.2 Vrste bicikala
Postoji više vrsta bicikala:
„ženski bicikl“ - nema cev koja spaja volan i sedište, da bi dame mogle da ga voze i u suknji.
„muški bicikl“ - ima cev koja spaja osovinu upravljača i sedište čime se dobija u krutosti-
čvrstini i nosivosti bicikla a na tu cev se može instalirati malo sedište za prevoz dece.
„dečiji bicikl“ je bicikl manjih dimenzija, često ima još dva pomoćna točka, koji mogu da se
demontiraju, za decu dok uče da voze bicikl.
„tricikl“ ima tri točka, dva pozadi i koriste ga pre svega deca, ljudi ometeni u razvoju i stari
jer je stabilan i nije potrebno održavati ravnotežu.
„sportski bicikl“ ima mogućnost postizanja velikih brzina, ali veoma neudobno sedište (na
kome se uglavnom i ne sedi), upravljač je tako postavljen da se na njemu sedi u savijenom
položaju da bi otpor vazduha bio što manji. Izrađen je od veoma lakih materijala, ima veoma
uzane gume da bi trenje sa podlogom bilo što manje. Takođe ima menjač sa desetak brzina
koji omogućuje veliki prenos na ravnom i postizanje velikih brzina ili manji prenos za
savladavanje uspona. Koristi se u sportskom biciklizmu.
„bicikl s pomoćnim motorom“ ima dodati motor do 50 ccm sa veoma malom potrošnjom oko
1 l/100 km. Dostiže brzinu do 40 km/h. Naročito je poznat francuski bicikl sa pomoćnim
motorom tipa Soleks.
„tandem“ je bicikl za dve osobe koje sede jedna iza druge.
„rikša bicikl“ koji iza sebe ima prikolicu u kojoj mogu da sede do dve osobe. Rikšu u
osnovnoj verziji vuče čovek. Ova vrsta prevoza je prisutna u jugoistočnoj Aziji.
„nosački bicikl“ ima tri točka, dva napred, ispred sebe korpu dimezija oko 1h1 m u koji može
da se stavi teret.
„mauntin bajk“ ili „brdski bicikl“ za vožnju po ekstremnim terenima, veoma robustan sa
kramponima na točkovima.
„poni bicikl“ bicikl na rasklapanje. To je vrsta "ženskog" bicikla, nešto manjih točkova u
odnosu na standardni, koji u srednjem delu bicikla (u visini kolena) ima šarku koja
omogućuje „prelamanje“-sklapanje bicikla na mnogo manji prostor.
„sobni bicikl“ je atletska sprava koja se sastoji od sedišta, pedala i volana. Pedale se okreću
kao na biciklu. Na volanu se nalaze instrumenti kojima se fiktivno meri brzina. U okviru
sprave postoji mogućnost simuliranja uspona tj. otpora okretanju pedala. Služi za jačanje
mišića nogu, za sticanje kondicije, ali i mršavljenje.
„monocikl“ je bicikl sa jednim točkom. Potreban je izuzetan osećaj ravnoteže. Koristi se u
cirkusima.
Po tipu zadnje glavčine bicikla, gde se nalazi zupčanik na točku, bicikli se proizvode u dve
verzije:
7
Mnogo godine kasnije će se razviti čitava grupa vozila koja će po tome i
dobiti naziv HPV - Human Powered Vehicles.
U početku su oba točka bila podjednake veličine, a zatim su brojni
izumitelji počeli da eksperimentišu sa veličinom točka.
Pierre Michaux i njegov sin Ernest, mehaničari iz Francuske, 1860. godine
dodali su kurble i pedale na prednji, malo veći točak. Do slične ideje je
došao i kovač iz Škotske Kirkpatrick Mac Millan 1839. godine, ali je to
primenio na zadnjem točku.
Na drvenim točkovima su bili metalni obruči kao na kočijama, a
biciklistički ram je bio napravljen od drveta.
Ovakvi bicikli su imali kurble i pedale na prednjem točku i u Francuskoj su se zvali
velocipede, a u Engleskoj boneshaker. Kako su bili jako neudobni na podlozi od kaldrme, a i
radi boljeg kontakta sa podlogom, R.W.Thompson je 1845. godine prvi postavio tvrde
gumene pneumatike na točkove.
Tek 1869. godine, vozilo koje je imalo metalne točkove obložene tvrdom gumom dobilo je u
Engleskoj naziv "bicycle". Gradski muzej u Vršcu ima dva modela starih bicikala. Jedan je iz
1870, a drugi iz 1884. godine.
Potreba za postizanjem veće brzine dovela je do ideje da se poveća
prečnik točka. Tako je 1870. godine britanski inženjer James
Starley iz Cowentry Sewing Machine Company napravio bicikl sa
velikim prednjim točkom da bi povećao brzinu. Takav dizajn je
nazvan penny-farthing (peni-četvrt penija), zbog razlike u veličini
između velikog i malog točka. Model Ariel je imao i diferencijalni
mehanizam koji je omogućavao da se točak okreće 2 puta brže od
okretanja kurble.
H.J.Lawson je četiri godine kasnije primenio lančani prenos i omogućio da se odvoji osovina
točka od osovine na kojoj su kurble i pedale. Takav bicikl je imao točkove podjednake
veličine i zvao se safety bicycle.
Usavršavanje u sledećih petnaest godina donelo je niz noviteta kao
što su ramovi od varenih metalnih cevi, gume ispunjene vazduhom,
metalne žbice na točkovima, primena kotrljajućih ležaja na
osovinama; menjača i efikasnijih kočnica upravljanih pomoću
ručica povezanih sajlom.
Vraćanjem na stari koncept podjednakih točkova praktične veličine,
James Starley je 1885. godine napravio prvi bicikl sličan današnjem
i nazvao ga Starley Rover Safety Bike.
Treba još napomenuti da su još tada pravljeni modeli sa više točkova - tricikli i kvadricikli.
