1
1. UVOD
Savremena civilizacija, na kraju XX veka, ostaće upamćena po naučnom progresu
neslućenih razmera u oblasti tehnologije, kulture, ekonomije... Osvojena su znanja koja ulivaju
nadu da će čovečanstvo u narednom milenijumu moći nastaviti još brži razvoj. Medjutim,
civilizacija je istovremeno stvorila i krupne ekološke i druge probleme, koji mogu dovesti u
pitanje njen budući razvoj i opstanak, ukoliko na vreme ne pristupi njihovom ublažavanju i
rešavanju.
Napravljena su veoma velika oštećenja biosfere, uništene su mnoge biljne i životinjske
vrste, neobnovljivi prirodni resursi se prebrzo iscrpljuju, obnovljivi prirodni resursi se iscrpljuju
u većem obimu nego što se obnavljaju, mnoge promene ukazuju na globalne promene klime,
količina otpada i drugog zagadjenja je iznad mogućnosti prirodnih procesa da se apsorbuju,
razlože ili recikliraju, povećana je razlika izmedju bogatih i siromašnih pojedinaca i država. Ovi
krupni ekološki i društveni problemi postali su velika opasnost za život ljudi i život planete
Zemlje.
Ljudi su danas postali svesni mnogih ekoloških problema, ali još uvek nemaju prava
rešenja, posebno za globalne probleme životne sredine. U kojoj meri neka materijalna dobra
mogu biti smatrana bogatstvom, ako njihovo stvaranje prouzrokuje ozbiljne poremećaje u
ekosistemima koji nam obezbedjuju vazduh koji dišemo, vodu koju pijemo, hranu koju jedemo i
prirodni ambijent koji u nama pobudjuje uzvišena osećanja? Da li vredi ulagati u proizvodnju
ekonomskih dobara koja donose veću ekološku štetu od subjektivne koristi? Sve veći broj ljudi je
danas spreman da se odgovornije odnosi prema životnoj sredini. Ekološki orijentisane interesne
grupe postaju sve glasnije na svim političkim nivoima
2
2. UTICAJ INDUSTRIJALIZACIJE NA ŽIVOTNU SREDINU
2.1. Pojam i uloga životne sredine
Pod životnom sredinom podrazumevamo prirodni (vazduh, vodu, zemljište) i veštački
stvoren ambijent u kome žive i deluju, medjusobno povezana u dinamičkoj ravnoteži, sva živa
bića na Zemlji ( ljudi, fauna, flora, i mikroorganizmi, bakterije i virusi.) Mada sva živa bića
deluju na prirodnu sredinu, uticaj čoveka je dominirajući,jer on svojim životom i radom,
preradjujući prirodne materije industrijskim putem, radi zadovoljavanja svojih potreba, najviše
doprinosi promeni prirode.
U čitavoj svojoj istoriji čovek je uticao i menjao svoju okolinu. Još u praistoriji, krčeći
šume, izgradnjom objekata za stanovanje i puteva, vadjenjem ruda i dobijanjem metala,
iskorišćavao je prirodne resurse, stvarao raznovrsna zagadjenja i otpatke. Zbog malog broja i
niske gustine stanovništva, ove aktivnosti dugo nisu izazivale štetne posledice na životnu
sredinu. Prvi problemi sa životnom sredinom javili su se u starom veku, sa razvojem gradskih
naselja, u vezi sa snabdevanjem stanovništva čistom pijaćom vodom, odvodjenjem otpadnih
voda i odstranjivanjem otpadaka. Od tada, zagadjivanje sredine i iscrpljivanje prirodnih resursa
permanentno se javlja kao prateća, sve značajnija, negativna posledica ekonomske aktivnosti i
načina života ljudi na Zemlji
Sa procesom industrijalizacije, započetim prvom industrijskom revolucijom krajem
XVIII veka, ekološki problemi počinju da se zaoštravaju i ubrzano kumuliraju.
Izmedju industrije i ekološkog sistema postoji tesna uzročno-posledična
medjuzavisnost,koja se narušava delovanjem čoveka : degradacijom ( raubovanjem prirodnih
resursa, fizičkim promenama pejzaža, uništavanjem vegetacije ) i sve većim zagadjivanjem
životne sredine. Ukupna degradacija i zagadjenje životne sredine zavise od tri faktora :
1. broja ljudi
2. prosečnog broja jedinica resursa koje svaki čovek koristi
3. količine degradacije ili zagadjenja koja prouzrokuje korišćenje jedinice resursa
Imajući u vidu navedene faktore, moguće je govoriti o dve vrste preopterećenosti
raspoloživih resursa i životne sredine :
1. populacionoj preopterećenosti i
2. potrošačkoj preopterećenosti
Populaciona preopterećenost postoji onda kada ima više ljudi nego raspoloživih zaliha
hrane, vode i drugih značajnih resursa koji obezbedjuju odredjeni minimum. egzistencijalnih
4
2.2. Uslovljenost industrijskog razvoja prirodnim resursima
Korišćenje različitih prirodnih resursa kao inputa u industrijskoj proizvodnji činjenica je
na kojoj baziraju privrede mnogih razvijenih zemalja. Poslednjih decenija pažnja se skreće na
značaj energetskih resursa, posebno onih koji su fosilnog porekla, kao što je ugalj, nafta i
prirodni gas. Ogromne industrije petrohemije bazirane su na ovim resursima. U industrijskim
zemljama koristi se veliki broj materijala iz različitih mineralnih i šumskih resursa. Voda je
jedan od ključnih inputa u mnogim proizvodnim procesima i prirodno dobro za neposrednu
potrošnju u domaćinstvima. Industrija hrane bazirana je, takodje, na prirodnim resursima.
Vazduh je bitan input u skoro svim ekonomskim proizvodnim procesima.
Jedna od vrlo važnih karakteristika većine prirodnih resursa je da oni imaju veliku
"vremensku zavisnost". To znači da stopa njihovog korišćenja u jednom periodu utiče na
moguću stopu korišćenja u narednom periodu. U slučaju neobnovljivih resursa to se može
relativno lako uočiti. Ako sada više praznimo izvore nafte, oni će manje biti na raspolaganju u
narednim godinama. Ali ova "razmena" izmedju sadašnjeg i budućeg korišćenja, postoji i kod
mnogih obnovljivih resursa.
Ovi i slični ishodi korišćenja prirodnih resursa, imaju jako izraženu vremensku
dimenziju, obuhvatajući "razmenu" izmedju sadašnjih i budućih generacija. Odredjeni ekološki
problemi imaju, takodje, slične vremenske karakteristike, posebno kada su povezani sa
zagadjujućim materijama koje se akumuliraju ili se razgradjuju u relativno dugom roku.
Ekonomija je dugo ignorisala negativne ekološke posledice resursno intenzivne strategije
privrednog rasta i potrošačkog načina života, izmedju ostalog, i zbog visokih troškova koje
zahteva očuvanje i zaštita životne sredine. Ekološka problematika je, po prvi put, postala
aktuelna u ekonomskim raspravama tek sa pojavom ekonomske krize početkom 70-tih godina,
izazvane prvim ( 1973. ) i drugim ( 1978/79. ) naftnim šokom. Kriza je ukazala da je prošlo
vreme samodovoljnostiu energetskim i sirovinskim resursima, njihovog neracionalnog i
intenzivnog trošenja.
U to vreme, veliku pažnju je izazvao izveštaj Rimskog kluba objavljen u studiji "Granice
rasta" u kojoj se prognozira perspektiva korišćenja prirodnih resursa u svetu. Polazeći od
činjenice da stope korišćenja svih prirodnih izvora rastu i da se povećava njihova potrošnja per
capita, uz pretpostavku da će se dosadašnji rast nastaviti i u budućnosti , došlo se do veoma
pesimističkog zaključka u pogledu vremena trajanja prirodnih resursa i mogućnosti razvoja
industrije u budućnosti . Prema proceni, ukupno poznata ležišta prirodnih resursa u svetu trajaće
oko 250 godina, a ukoliko bi se nastavila stopa rasta njihovog korišćenja, ovo vreme se znatno
skraćuje.
Bez obzira na propuste vezane za otkrića novih izvora i budući tehničko-tehnološki
napredak, ova studija zaslužuje posebnu pažnju zbog nagoveštaja realnih mogućnosti nastanka
5
nepoželjnih trendova kretanja u budućnosti na globalnom nivou, izazvanih prekomernim i
neracionalnim trošenjem neregenerativnih prirodnih resursa.
2.3. Industrija kao zagađivač životne sredine
Svojim funkcionisanjem, masovnom proizvodnjom i širenjem, industrija neprestano
iscrpljuje neregenerativne prirodne resurse i zagadjuje životnu sredinu. Medjutim, sve
industrijske grane nemaju isti uticaj na životnu sredinu. On zavisi od tehničko-tehnoloških
karakteristika primenjene tehnike i tehnologije, kao i od vrste i porekla dobijenih ili preradjenih
sirovina u tehnološkim procesima proizvodnje. U Evropi, najveće zagadjenje medju
industrijskim granama ima hemijska industrija, industrija papira, celuloze, cementa, čelika i
obojenih metala. Njihov uticaj na živi svet još uvek nije u potpunosti sagledan, ni proučen. U
prilog tome govori podatak, da se u Evropi godišnje registruje 200-300 novih hemijskih
proizvoda, dok ih je trenutno u upotrebi preko 100 hiljada. Posebno štetni, i za zdravlje opasni,
su oni hemijski proizvodi koji sadrže azot, fosfor, teške metale, azbest, zatim deterdženti i
pesticidi. Od 7.000 ispitanih hemijskih materija, kod 2.000 je dokazana kancerogenost, a preko
300 je pokazalo kancerogeni efekat i na čoveka. U zemljama EU do sada je prijavljeno preko
300 genetičkih modifikovanih organizama koji predstavljaju nove vrste virusa ( bakterija, gljiva,
biljaka, insekata, riba i sisara ).
Proizvodni procesi u industriji se sastoje iz sledećih faza :
1. ekstrakcije mineralnih sirovina ( metala, nemetala i energenata )
2. proizvodnje gotovih proizvoda ili delova
3. upotrebe proizvoda
4. deponovanja i reciklaže otpadaka
2.4. Grane energetike - najveći zagađivači životne sredine
Grane energetike spadaju u najveće zagadjivače životne sredine.Svi energetski izvori i
energetska tehnologija koja se koristi pri proizvodnji i potrošnji energije, manje ili više,
zagadjuju životnu sredinu. Sa povećanjem obima i intenziteta energetske aktivnosti, ekološki
uslovi se pogoršavaju.
Prilikom sagorevanja lignita, od ukupne količine toplotne energije, samo 35% se iskoristi
za proizvodnju električne energije, 15% se izgubi preko dimnih gasova, a oko 50% ispušta preko
rashladnog sistema. Ukoliko se koriste rashladni sistemi sa protočnim hladjenjem, otpadna
toplota se ispušta u reke i utiče na njenu floru i faunu.U rashladnim sistemima zatvorenog tipa,
