2
7.3.
ПАЛЕТИЗАЦИЈА................................................................................................................23
7.4. ФОРМИРАЊЕ ПАЛЕТНИХ МОДУЛА............................................................................23
8.
МОДЕЛИ КВАНТИФИКАЦИЈЕ ЛОГИСТИЧКИХ АКТИВНОСТИ......................................24
8.1.
ТРАНСПОРТНИ ПРОБЛЕМ..............................................................................................24
8.2.
МАСОВНО ОПСЛУЖИВАЊЕ..........................................................................................24
8.3.
МОДЕЛИ SMO ЗНАЧАЈНИ ЗА ПРОЦЕС ИНДУСТРИЈСКЕ ЛОГИСТИКЕ...............25
ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................................................................26
1.УВОД
Индустријска логистика је потребна грана логистике која се појавила пре
десетак година као посебна дисциплина. Она начелно обухвата:
Студију тржишта
Конципирање производа
Избор и контрола дистрибуције репроматеријала и производа
Студију цене производа
Контролу импулса продаје
Операције транспорта
Складиштење итд.
Индустријска логистика има за циљ да усклади рад у свим наведеним
областима са основном наменом да се осигура снабдевање тржишта
траженим производима, у одређено време, потребним количинама, уз
најмање укупне трошкове. Индустријска логистика се бави анализом свих
делова логистичког процеса у производном систему. Ради тога она
дефинише индустријски логистички систем, индустријску логистичку
мрежу, као и разне унутрашње и спољашње везе између објеката тих
система и мреже.
Пошто индустријска логистика утиче на економичност пословања
индустријских производних организација, она има велики друштвени
значај. Код индустријске логистике главна преокупација је усклађивање и
интеграција свих логистичких зависних активности да би се постигао
главни циљ у индустријској производњи, рационалност и економичност
производње и пословања, она је веома битна за сваку производну
организацију. Пред индустријску логистику се као врло значајан задатак
поставља решење проблема стандардизације и унификације производа.
Организација и стално усавршавање сервисне службе је данас
приоритетни задатак логистичара који раде у индустрији.
4
набавци је под утицајем техничких, економских, комерцијалних, правних и
логистичких фактора. Производња мора да се одвија, сигурносне залихе
треба да је прате, а испорука да буде благовремена у траженој врсти и
количини. Да би била таква, треба да јој претходи благовремена набавка.
Набавка има за циљ да обезбеди производе и услуге и задовољи захтеве
седам циљева:
1.
прави материјал,
2.
у правој количини,
3.
под правим условима,
4.
у право време,
5.
из правих извора,
6.
са правом услугом,
7.
на правом месту.
Процес набавке према томе обухвата:
•
препознавање потреба,
•
идентификовање снабдевача,
•
дефинисање и достављање поруџбенице/налога за набавку,
•
надгледање и управљање процесом испоруке и
•
вредновање набавке и добављача.
Од набавке се очекује да:
•
обезбеди непрекидан ток материјала, набавки и услуга, потребних
за рад организације,
•
одржава адекватне стандарде квалитета,
•
нађе или развија компетентне добављаче,
•
стандардизује, где год и кад год је могуће куповину,
•
куповина потребних јединица и услуга буде по најнижој цени,
•
унапреди конкурентну позицију организације,
•
ради хармонизовано са осталим деловима организације и
•
испуни циљеве са најнижим административним трошковима.
Даље одговорности набавке обухватају пријем, преглед, уградњу,
складиштење, контролу залиха, руковање материјалима, паковање итд.
Стратегијска перспектива набавке тежи да планира дугорочне потребе а
оператина перспектива се фокусира на
Just-in-time
алатима и техникама.
2.2 ЧЕТИРИ КОРАКА ИЗБОРА И ВРЕДНОВАЊА
ДОБАВЉАЧА
Припрема и планирање процеса набавке је процес који подразумева:
5
1.
Да ли робе и услуге које захтева посао морају да буду купљени
споља?
2.
Мора да постоји идеја о томе шта је тачно потребно, а затим се
прелази на разматрање различитих могућности и алтернатива.
3.
Позив добављачима да доставе понуде
4.
Након процене, бира се најбољи добављач.
Вредновање добављача обухвата банкарску гаранцију, финансијску
стабилност, програм осигурања квалитета, домене техничке стручности,
стил управљања, ниво услуга које пружа купцу, способност испоруке
Just-
in-time
. При свему овоме води се рачуна о могућностима набавке у
одговарајућој количини, по прихватљивој цени, доброг квалитета, нижих
трошкова превоза итд. Ова четири једноставна корака захтевају пажљиво
разматрање. Важно је имати у виду неговање добрих односа са
добављачима, што помаже одрживости пословања. Да би се осигурало да
све иде добро до краја, неопходно је праћење процеса набавке (контрола).
Менаџмент процес састоји се из планирања (и прогнозирања),
организовања (ред и испуњењеност), надгледања и контроле. Овај процес
укључује, анализу трошкова, партнерство, обуку, приступ технологијама и
посвећеност сталном надзору. Организација увек мора бити спремна и
отворена за промене како би се обезбедила ефикасност процеса. Те
промене могу бити у домену технолошких достигнућа, запошљавања
стручних и способних људи и слично.
Набавка је повезана са другим функцијама у предузећу. Различити
делови организације имају захтеве према одељењу набавке. И обрнуто,
набавка сарађује са другим одељењима како би информације које добија
утицале на оптималан избор добављача.
3. ЛОГИСТИЧКИ СИСТЕМ У ПРОИЗВОДНИМ
ПОСЛОВНИМ СИСТЕМИМА
Систем је скуп елемената који се налазе у међусобним везама.
Производни пословни систем чине неколико интегрално повезаниих
подсистема: набавке, производње, продаје (испоруке) и финансија.
Пословни систем се заснива на токовима материјала, енергије,
информација и вредности. Логистички систем је скуп елемената техничке,
технолошке, организацијске, економске и правне нарави с циљем
оптимизације токова материјала, роба, информација, енергије и људи на
одређеном географском подручју ради остварења највећих економских
ефеката. Подлога за разумевање пословне логистике је теорија система
7
•
транспорт у сопственој режији или рентирање услуга превоза од
стране специјализованих транспортера,
•
избор вида транспорта (ако сами превозимо),
•
оптимизација робних токова и рута кретања возила (ако сами
превозимо),
•
избор транспортера или логистичког провајдера (ако рентирамо
услугу превоза).
Управљање складиштењем
је сет одлука везаних за планирање,
организацију и контролу свих складишних активности фирме. Одлучивање
по питању система складиштења се односи на следеће одлуке:
•
поседовање сопствених складишта или рентирање јавних/приватних
магацина,
•
централизација, односно децентрализација складишног система,
•
избор локације складишта.
Управљање залихама
започиње процесом набавке, наставља се
управљањем структуром и нивоом полупроизвода током фабричког
процеса и завршава се планирањем и контролом залиха производа или
готове робе. Акценат није на врсти и месту залиха у предузећу, већ на
конципирању политике залиха која има своја два основна стуба:
•
структурално-количински и
•
финансијски.
Управљање информацијама
логистичког карактера подразумева
прикупљање, селекцију и анализу информација о:
•
структури и нивоима тражње за финалним производом,
•
тренутној позицији робе која се набавља или испоручује,
•
прецизним информацијама о стању залиха свих врста производа у
пословном систему фирме.
Посебно место треба да има процес пријема и реализације поруџбине, као
информатичко-административни пут који прати робу од тренутка купчеве
наруџбине до момента преузимања те робе од стране купца. Логистика у
производном пословном систему представља значајан потенцијал
рационализације. Улагања у логистику представљају не само коришћење
постојећих потенцијала рационализације, већ и одлучујући допринос
обезбеђењу будућности пословног система
4. ПРОСТОР ЗА УСКЛАДИШТЕЊЕ МАТЕРИЈАЛА
