Industrijska politika EU - Politika preduzeća EU
(European Industrial Policy)
1. Zajednička industrijska politika EU i pokretači (motivi) njenog razvoja
Pod Zajedničkom politikom preduzeća EU (Zajedničkom industrijskom politikom
EU) se podrazumevaju sve državne mere i pravna akta koja su usmerena na regulaciju
svih evropskih industrija (tj. grana industrije unutar Unije). U užem ekonomskom
smislu, Industrijska politika EU obuhvata sva državna akta koja utiču na promene
industrijske alokacije resursa. Politika preduzeća EU se nalazi u snažnoj interakciji sa
drugim evropskim politikama poput Zajedničke socijalne politike EU (The European
Social Policy), Politike zaštite životne sredine EU, Fiskalne politike EU i drugih politika
koje mogu snažno uticati na ulaganja, pa sâmim tim i na poslovanje kompanija u
industrijskom sektoru. Industrijska politika EU se karakteriše snažnim distributivnim
efektima. Ova Politika spada u grupu najspornijih politika EU. Za razliku od Zajedničke
politike konkurencije EU (Competition Policy in Europe) koja svim tržišnim akterima
garantuje slobodnu i ravnopravnu (fer) tržišnu utakmicu, Industrijska politika EU se
svodi na direktne i selektivne zahvate (mere) na pojedinim segmentima Zajedničkog
tržišta.
Istorijski posmatrano je Industrijska politika Evropske zajednice bila starija od
momenta njenog zvaničnog priznavanja. Naime, Evropska komisija je 1970. godine, u
svom Memorandumu, eksplicitno pomenula ovaj pojam, da bi tek 1987. godine bio
uveden i odgovarajući zakonski član u Jedinstveni evropski akt. Ugovorom iz Mastrihta
ova Politika dobija i svoj konačni naziv. Međutim, Zajednička industrijska politika EU
vodi poreklo iz znatno starijih Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik i
Ugovora o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju. U njima su već, na primer,
bile precizno regulisane političke nadležnosti za upravljanje korporativnim investicijama
unutar zemalja EZ.
Industrijska politika EU se podjednako odnosi na kompanije, industrijske
sektore (grane) i evropsku industriju u celini. Politika preduzeća EU je takođe u tesnoj
vezi sa Politikom konkurencije EU (European Competition Policy), evropskom
Antimonopolskom politikom (European Antitrust Policy), kao i sa Politikom državne
pomoći EU (European State Aid Policy). Evropska politika preduzeća se delimično vodi
na nacionalnom, a delimično na nadnacionalnom (evropskom) nivou. Ova zajednička
politika je, poput poljoprivredne, industrijske i trgovinske politike, izraženog protekcionističkog
karaktera.
U nastavku teksta slede razlozi za implementaciju (sprovođenje) Industrijske politike EU:
1
. Postojanje tržišnih nesavršenosti
- odnosno tzv. tržišnih grešaka koje nastaju
kao posledica potrebnih mera intervencije države, ali i usled negativnih efekata
eksternalija, monopola, oligopola, kartela, korupcije i sl.;
2
. Pružanje pomoći industrijskim granama u nastajanju ili nestajanju
- ovde se
radi o diskutabilnom (spornom) argumentu s obzirom da pružanje državne
pomoći pomenutim industrijskim granama svakako ne može da granatuje njihov
tržišni opstanak. U ovim slučajevima se državno pomaganje svodi na otvaranje i
očuvanje radnih mesta, pa sâmim tim i na kupovinu socijalnog mira i
obezbeđivanje političke podrške. Rast životnog standarda u EU, nivoa cena i
troškova rada su uticali na nekonkurentnost i nestanak brojnih evropskih
industrija (poput tekstilne industrije, brodogradnje, uglja i čelika i dr.). Iz
navedenog proizilazi zaključak da nema te politike preduzeća koja bi mogla da
povrati ugašena i vremenom prevaziđena preduzeća;
3.
Pružanje pomoći strateškim industrijama
- kao velikim i bitnim industrijskim
granama koje utiču na nesmetano funkcionisanje većeg broja privrednih sektora,
koje imaju veliki broj zaposlenih i koje obezbeđuju poslove velikom broju
manjih firmi;
4.
Motiv kompenzacije
- tj. nadoknade savremenim evropskim preduzećima za
inače previsoku cenu koju (preduzeća) plaćaju u skladu sa zahtevima socijalne,
ekološke i drugih zajedničkih politika EU;
5
. Pružanje regionalne pomoći
- obično retko naseljenim, nerazvijenim i
regionima u opadanju.
