УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: Индустријска производња чичка (
Arctium lappa
L.)
Ментор:
Студент:
Проф. др. Драгица Вилотић
Ведрана Мачар 39/2015
Београд, 2016.
1
Садржај:
1.
Увод
.........................................................................................................................................2
2.
Систематско место рода
Arctium spp
......................................................................................4
3.
Морфолошке особине
Arctium
spp.
............................................................................................6
4.
Врста
Arctium lappa
L.
............................................................................................................. 9
4.1. Латински назив...............................................................................................................9
4.2. Народни назив.............................................................................................................. 10
4.3. Морфолошке и физиолошке особине врсте
Arctium lappa
L....................................11
4.4. Услови станишта и земљиште....................................................................................13
4.5. Примена врсте
Arctium lappa
L...................................................................................15
5. Гајење и технологија лековитог и ароматичног биља.....................................................17
6.
Технологија узгоја чичка (Arctium lappa L)
............................................................................22
6.1. Плодоред.......................................................................................................................22
6.2. Исхрана биљке............................................................................................................. 22
6.3. Припрема тла................................................................................................................22
64. Размножавање............................................................................................................... 22
6.5. Нега усева.....................................................................................................................23
6.6.
Берба
(вађење корена)..................................................................................................23
6.7.
Сушење и принос
............................................................................................................24
6.8.
Квалитет, паковање и чување
.........................................................................................24
7. Закључак.............................................................................................................................. 25
8. Литература...........................................................................................................................27
3
сировина сакупљањем самониклог биља из природе и гајењем на њиви (култивација,
плантажна производња).
7
Гајење лековитог и ароматичног биља са гледишта ратарске производње и степена
ангажовања обрадивих површина у нашој земљи је готово маргинално. У Србији ова
производња заузима од 3000-5000 ha.
8
Површине под гајеним биљем варирају у зависности
од ситуације на тржишту у појединим годинама. Ипак, интерес за гајењем у сталном је
порасту и сваке године све већи број произвођача почине да се бави овом производњом. У
производњи се нализи неких тридесетак биљних култура, од којих 20-25 заузима нешто
значакније површине у нашој земљи.
Поред наведених, постоји један број лековитих биљака које се гаје на малим
површинама (>10ha). Ради се о врстама чије је увођење у производњу тек у зачетку каи и о
врстама које се гаје на малим површинама из тржишних разлога, међу којима
су:
Achileaclypeolata
(месечина),
Arctium lappa
(чичак
),
Arnica chamissonis
i
A. montana
(брданка),
Centaurium umbelatum
(кичица),
Echinacea purpurea
(ехинацеа)
, Gentiana lutea
(линцура)
,Gypsophila paniculata
(шушуљак)
, Helichrysum italicum
(црвено смиље)
, Inula
helenium
(оман)
, Plantago lanceolata
(усколисна боквица)
, Leonurus cardiaca
(срдачица)
,
Marubiumvulgare
(оцајница)
, Rosmarinus officinalis
(рузмарин)
, Ruta graveolens
(рута)
,
Salviasclarea
(мускантна жалфија)
, Tanacetum parthenium
(повратиц)
, Urtica dioica
(коприва).
9
7
(Турудија-Живановић, 2015)
8
(Радановић, Степановић, 1999)
9
(Радановић, Степановић, 1999)
4
2. Систематско место рода
Arctium spp
Царство:
Plantae
Раздео:
Magnoliphyta
Класа:
Magnoliopsida
Подкласа:
Asteridae
Ред:
Asterales
Породица:
Asteraceae/ Compositae
Подфамилија:
Carduoideae
Род: Arctium spp.
Врста:
Arctium lappa
Фамилија главoчика
(Asteraceae, Compositae
) представља најобимнију фамилију
класе дикотиледоних скривеносеменица, а уједно представља и једину фамилију реда:
Asterales
. Обухвата преко1500 родова са више од 23000 врста распрострањених широм
света. Представници ове фамилије најчешће умерене области и планинске регионе тропа,
а налазе се на отвореним и често сувљим стаништима. На простору Србије и Црне Горе
налази се више од 80 родова са преко 400 врста. Најстарији фосилни остаци познати су од
олигоцена. Представници ове фамилије су најчешће зељасте једногодишње и
вишегодишње биљке, мада су познати идвогодишњи представници. Поред зељастих
биљака, срећемо и полужбунове, жбунове, кактусолике лијане, дрвеће и јастучасте облике.
У корену многих врста се као резервне материје нагомилавају полисахариди инулина. У
надземним деловима биљке често се акумулирају полиацетиленске материје, етарска уља
(терпени), као и сесквитерпенски лактони. Многи представници фамилије
Asteraceae
имају
примену у медицини и фармацији као лековите биљке. Стабла су неграната или граната, а
код појединих родова у виду скапуса (безлисна стабла са приземном розетом). Листови су
спирално, наспрамно, или чешће пршљенасто (наизменично) распоређени. Најчешће су
6
3. Морфолошке особине
Arctium spp
Род
Arctiumspp.
предствља мали род у оквиру породице
Asteraceae
. Врсте рода су
аутохтоне у Европи, Северној Африци и нетропским деловима Азије. Најзначајнија
карактеристика рода
Arctiumspp
је кукица на врху овојних (инвокуларних) листића. Врсте
Arctium sect. Arctium
су обично жбунасте формације висине до 2 m, са главним кореном.
Главна стабљика развија се из лисне розете (основних листова) и веома је разграната.
Понекад се симултано, развија неколико стабљика из розете, као код
A. аrctioides
.
Стабљике и гране су или глатке или жлездасто длакаве, у облику паукове мреже.
Жлездасте длачице су кратке. Бело мрежасто “крзно” које се састоји се од дугих,
разбарушених длачица формира гомилице расуте дуж стабљике. Врсте рода
Arctium
L су
монокарпне хемикриптофите. Семе клија у пролеће и развијају се лисне розете. Појава
садница се смањује присуством отпада и вегетације. Листови одумиру у јесен, и када у
првој години достигну минималну критичну величину, следеће године ће развити цветове.
Ако критична величина листова није постигнута, цветање ће бити одложено за једну или
неколико година. На местима са веома густом травом и другим биљем, биљкама ће обично
бити потребно четири године до цветања.
12
Основни листовисвих врста овог рода, осим
A. lappaceum
, су без петељки. Петељка
у основи листа је шупља или чврста. Ова карактеристика је доказана као константа код
неких врста (нпр: чврста код врсте
A. lappa
, а шупља код врста
A. minus
, и A. nemorosum),
али је и варијабилна код других врста (нпр: A. tomentosum). Плојке основних листова су
код већине врста веома велике, до 80 cm дужине
(A. lappa
) и у основи срцасте. Плојке
основних листова врста
A. arctioides
и
A. lappaceum
су знатно мање и уже и благо клинасте
у основи у поређењу са осталим врстама рода
Arctiumspp
. Обликлиста варира од
заобљеног до копљастог. Рубови листова варирају од плитко таласастих до режњевитих.
Цвасти већине
Arctiumspp
.осим
A. arctioides
, су већином разгранате и састављене
од десет до стотину главица.Тип цвасти се сматра веома битним за индентификацију
врста рода
Arctium.
Цвасти се развијају на вршном делу главне стабљике, на нижим
деловима стабљике главице су мање и петељке су краће.Цвасти се могу бити у облику
12
(Gross & Werner, 1983).
