АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ШУМАДИЈА ОДСЕК
АРАНЂЕЛОВАЦ
ЕСЕЈ
Студијски смер:
Менаџмент у туризму и угоститељству
Назив предмета:
Основе квалитета
Тема есеја:
Индустријска револуција
Ментор: Студент:
Драгана Вуковић Андријана Живковић
М-2/2021
Хиљадама година, посматрајући успон људске цивилизације, људи су у главном живели и
радили на сеоским имањима. Средином 18. века велики број промена и догађаја мења њихов
начин живота. Тај временски период називамо Индустријска револуција. Индустријска
револуција је започела у Великој Британији, а економске промене које ће доживети
Британија и Британци ће деловати на људске животе једнако интензивно као и пре
политичке револуције. За разлику од политичких револуција, Индустријска револуција неће
бити ни изненадна ни брза, у ствари ће бити дугачак и полагани процес током којег ће ручни
алати бити замењени сложеним машинама које ће драстично повећати продуктивност
сваког рада. Након почетка индустријализације у Великој Британији, Индустријска
револуција ће се проширити на остатак Европе, након тога на Северну Америку и целом
свету.
Прединдустријализација се може препознати по временском периоду између оснивања
мануфактура у средњовековним градовима и прве индустријализације касног 18. века. У
том раздобљу многе руралне породице су усмеравале део свог слободног времена које им
остане након обавеза према пољопривредним пословима, мануфактурним пословима,
ткању, шивењу и разним другим пословима у текстилној мануфактури. Мануфактурни рад
њима представља додатни извор зараде а он је био развијен и у Низоземској Енглеској, на
простору Рајне, али такође и у многим другим регијама Европе у близини великих градова
који су били извор капитала, материјала и тржишта. Прединдустријализација је имала
важне економске, социјалне и демографске одлике. Економски је унапредила трговачку
мрежу, осигурала додатне приходе руралном становништву и повећала потражњу за
градским производима и услугама. Социјално, упознала је рурално становништво са
мануфактурним процесом и радном дисциплином, и посебно са новчаним односима.
Демографски је покренула размножавање руралног становништва, што је допринело
повећаним миграцијама у градове. Сама Индустријска револуција за коју кажу да је трајала
од 1760. – 1830. године, али наравно она се наставља, била је револуција у технологији која
је значајно повећала продуктивност. Сама технологија не даје потпуна објашњења и разлоге
почетка индустријализације, и наравно да не нуди одговоре на два важна питања: Које су
препреке технолошким иновацијама и предузетништву постојале у традиционалном
европском друштвз? И које су промене у касном 18. веку представљале и награђивале
иновативност и предузетништво?
Једна од главних препрека се односи на мала европска тржишта, а она су била одвојена
једна од других физичким баријерама, политичким границама и различитим законима,
различитим монетама, мерама... Таквим ситуацијама је ограничена флексибилност
капитала, робе и послова. Посебно је значајна и дистрибуција богатства, карактеристична за
све европске заједнице јер је створена потпуно искривљена слика потражње. Аристократија
је контролисала готово све приходе па је због тога економија функционисала као сервис за
малобројни слој богатих, тј. у главном се производила скупа и ексклузивна роба, али је није
било превише. Било је поприлично много препрека да би се брзо могли уздићи посебни
предузетници и повећати продуктивност, а тиме аутоматски смањити цену робе. У
градовима су се чеховске компаније су се максимално придржавале правила, па су
утврђивале тачне технике производње, услове и цене по којима се роба може продавати,
