Мегатренд универзитет, Београд
Факултет за пословне студије, Београд
Никола Aрсић
ИНФЛАЦИОНИ ЈАЗ
-ЗАВРШНИ РАД-
Београд, 2019.
2
Мегатренд универзитет, Београд
Факултет за пословне студије, Београд
Никола Арсић
ИНФЛАЦИОНИ ЈАЗ
-ЗАВРШНИ РАД-
Предмет: Макроекономија
Име и презиме ментора: проф. др Милица Несторовић
Име и презиме студента: Нилола Арсић
Број индекса: 000021/2014
Студијски програм: Основне академске студије
Смер/модул: Међународни маркетинг
Матични број: 2011995914734
Београд, август, 2019.
УВОД
За инфлацију можемо слободно рећи да је један од највећих проблема савременог доба.
Удружена са незапосленошћу највећа је привредна болест. Инфлација дефинисана као
општи раст цена, који је последица веће агрегатне тражње од агрегатне понуде јесте
глобални феномен, па се стога једино може успешно савладати одговарајућом
макроекономском политиком.
Инфалција као појава води порекло још из античког времена, пре око 4.000 година. Велике
инфлације настају тек са појавом папирног новца. Анас је инфлација пратећа појава развоја
великог броја земања у свету, како рзвијених тако и неразвијених. Због тога се време у којем
живомо неретко назива временом инфлације.
Кључни услов јачања независности и безбедности било које земље данас јете остваривање
макроекономске стабилности. То је стање одрживе привредне стабилности или привредне
равнотеже која се остварује континуираним и динамичним привредним развојем. Међутим
привредног развоја нема уколико привредни раст није праћен одређеним квалитативним
променама, пре свега смањењем нивоа инфлације.
Проблем инфлације изазвао је посебну пажњу економиста, тако да је о овом проблему
написана врло обимна литература. Велики интерес који данас влада за феномен инфлације
сигурно је последица њеног сталног присуства, али и спознаје да је остало много
нерешених, оспоравних, контроверзних ставова и проблема у вези с њом. Потребно је
констатовати да је могуће да једна блага и краткотрајна инфлација стимулативно делује на
ток репродукције, и привредни развој у целини, посебно у условима када постоје
неупослени или недовољно упослени капацитети, и незапослена радна снага, али је тешко
инфлацију данас одржати у границама толерантне и благе инфлације и спречавати њен
кумулативни ток, односно претварање инфлационе пресије у отворену инфлацију.
Стајати на позицији да инфлација позитивно делује на економски раст значи истовремено
се залагати за дефицитно финансирање развоја и инфлацинистичку политику, са свим
негативним последицама које из тога произилазе. Коначно, у случају развоја инфлације,
5
када она узме маха, неповољне последице су редовно теже и болније од евентуалне користи
коју може да пружи на плану развоја.
Инфлација је трајан континуиран раст општег нивоа цена. Она заокрупља подједнако
пажњу економиста, привредника, грађана и државе. Често је истраживана али никада
довољно истражена тема јер нема земље на свету која се може похвалити да је трајно
искоренила узроке пораста цена.
Bладе и централне баке су готово без изузетка на исплату одговорности за успостављање
контролисане инфлације и одрживог привредног раста и развоја као битних претпоставки
економске и укупне стабилности.
У овом раду биће речи о самом појму инфлације, затим о њеној историји, врстама
инфлације, инфлаторном јазу, затим у другом делу рада биће речи о теоријама инфлаторног
јаза и пуној запослености, коригованој теорији инфлаторног и дефлаторног јаза, деловању
економског развоја на инфлаторну нестабилност и на крају рада биће речи о ефектима и
последицама саме инфлације.
7
двадесетог века. Нобеловац Лоренс Клајн је синтетички израз стопе инфлације и стопе
незапослености назвао ”индексом сиромаштва”.
Поставља се питање да ли је сваки раст цена заправо инфлација. Економисти сматрају да
раст цена до 3% није инфлација, а и да је раст цена до 5% блага инфлација која
стимулативно делује на економски раст. Невоље са инфлацијом су што се благе лако
претварају у умерене а оне у високе и хиперинфлације, које имају разорно дејство на праве
економске вредности.
Управо из тих разлога, добри познаваоци инфлације неће саветовати стимулисање
економског раста ни благом инфлацијом. Инфлацију можемо дефинисати као глобално већу
тражну од понуде која може да се испољи у расту цена а и не морају цене да расту. У складу
са тим, можемо дефинисати и дефлацију, која настаје услед глобално веће понуде од
тражње, али није праћана падаом цена.
Овакве ситуације јесу ретке, али када се јаве веома је битно одмах их уочити како би се
привреда правовремено излечила од тих болести. Сматра се да су примећене дефлационе
тенденције двадесетих година уочи Велике економске кризе да би се та криза испољила у
много блажим размерама, јер је држава могла да делује експанзионом монетарном
политиком.
Међутим, до такве интервенције државе није дошло, јер је стабилност цена у већини
случајева знак добрих времена у економији. Можемо закључити да се појава и суштина
често не поклапају, потребно је завирити испод површине појаве и пронаћи суштину која је
скривена многим површинским слојевима. Инфлацију без раста цена можемо препознати по
високим трошковима, ниском квалитету производа и услуга, несразмерно високим
импутима у односу на аутпуте, и по многим другим нерационалним примерима.
ИСТОРИЈА ИНФЛАЦИЈЕ
Под инфлацијом се подразумева непрекидан раст општег нивоа цена. Зависно од нивоа и
темпа повећања цена у односу на ниво и темпо пораста реалних стопа раста производње и
дохотка одвија се различит ниво инфлације. Отуда и различити називи којима се изражава
