INFEKCIJE U TRUDNOĆI
Mnogi mirkoorganizmi imaju sposobnost vertikalne transmisije majke prema plodu, bilo
transplacentnim prenosom, putem krvi, ascendentno, širenjem iz donjeg genitalnog trakta kroz
intaktne ili rupturirane plodove ovojke i tokom porodjaja zbog prevremene rupture ovojaka,
produženog porodjaja, brojnih pregleda i akušerskih operacija. Infekcije koje nastaju u ranoj
trudnoći u toku embriogeneze mogu izazvati malformacije ploda, dok infekcije u kasnijoj
trudnoći mogu da se manifestuju morfološkim i funkcionalnim promena pojedinih organa i
organskih sistema. Važno je spomenuti, da se intrauterine i intrapartalne infekcije manifestuju u
prvih 72 sata od porodjaja, a nakon tog perioda infekcije su nastale u neonatalnom periodu.
Najčešći uzročnici infekcije u trudnoći su:
– virusi,
– bakterije i
– paraziti.
Od virusnih uzročnika najčešći i najznačajniji su:
Virus rubele
Infekcija je poznata samo kod čoveka i najčešće obolevaju deca. Prenosi se kapljičnim putem i u
trudnoći može izazvati teške kongenitalne malformacije ploda. Sindrom kongenitalne rubele
izaziva kod ploda pojedinačno ili udruženo: zastoj u rastu ploda, lezije CNS, srčane mane, lezije
oka i kostiju, hepatosplenomegaliju i sl., kao i tkz. pozni rubela sindrom koji se manifestuje
panencefalitisom i dijabetes melitusom tip I u drugoj i trećoj deceniji života u do tada zdrave
dece. Inače, ovaj virus spada u najjače do sada poznate teratogene agense. Učestalost infekcije
ploda u ranoj trudnoći je oko 80 % slučajeva, malformacije ploda se javljaju u skoro 100 %
slučajeva, dok u drugoj polovini trudnoće do infekcije dolazi u oko 25 % odnosno malformacije
ploda u 0 % slučajeva. Dijagnoza je često teska, jer je klinička slika, često nespecifična ili
subklinička.Važno je napomenuti, da je kod neimunizovanih trudnica istovremena infekcija
ploda vrlo verovatna, dok kod imunizovanih trudnica je taj rizik vrlo mali, ali ipak moguć u
epidemijama. Od laboratorijskih analiza koristi se titar specifičnih antitela IgM ili IgG klase u
dva uzastopna uzorka krvi majke. Intrauterina dijagnoza, nalazom specifičnih IgM antitela,
moguća je posle 18. nedelje trudnoće kordocentezom, i u slučaju njihovog postojanja savetuje se
prekid trudnoće. Prevencija se sastoji u vakcinaciji neimunizovanih žena i to isključivo van
trudnoće, jer se radi o atenuisanom živom virusu koji može izazvati inefkciju ploda.
CMV
Citomegalovirus (CMV) spada u grupu herpes virusa i prenosi se kapljično, transplacentno,
tokom dojenja i polnim putem. Nakon primarne infekcije virus perzistira u latentnoj formi u
nervnim ganglijama i kasnije se povremeno aktivira. Stanja poremećenog imuniteta pogoduju
pojavi reinfekcije, a fetusi zbog slabijeg celularnog imuniteta imaju visok rizik razvoja sekvela.
Infekcija je najčešće asimptomatska ili se javljaju simptomi slični mononukleozi. CMV spada u
najčešće kongenitalne infekcije novorodjenčadi sa indcidencom od oko 1%. Na sreću, veliki broj
trudnica je imunizovano na ovaj virus. Sama infekcija kod većine trudnica prolazi
asimptomatski. Dijagnoza primarne infekcije postavlja se porastom titra specifičnih antitela IgM
ili IgG klase, a reinfekcije porastom titra antitela IgG klase iz dva uzorka krvi majke. Kod
primarne infekcije majke stopa infekcije ploda je oko 40%, a pojava malformacija ploda je oko
15% , a koje opadaju sa starošću trudnoće. Kod primarnom infekcijom zahvaćenih fetusa nastaje
kongenitalna citomegalična inkluziona bolest koja se manifestuje: zastojem u rastu ploda,
meningoencefalitisom, mikrocefalijom ( malom glavom ), kalcifikacijama CNS,
horioretinitisom, hepatosplenomegalijom, trombocitopenijom, atipičnom limfocitozom,
pneumonijom i sl. Nažalost, kod oko 90% ostaju trajne sekvele, kao što su psihomotorna
retardacija, gluvoća i slepilo. Čak posle porodjaja, kod asimptomatskih novorodjenčadi taj
procenat iznosi oko 10 %. U slučaju reinfekcije, stope infekcije i malformacije ploda su
neuporedivo manje. Definitivna dijagnoza infekcije ploda postavlja se amniocentezom ili
kordocentezom, a ultrazvučnim pregledom se konstatuje stepen malformacija ploda
(mikrocefalija, ventrikulomegalija, cerebralne kalcifikacije, hiperehogena creva) i u zavisnosti od
njihovog prisustva/odsustva savetuje se prekid/nastavak trudnoće.
