Увод
Инфертилитет, односно неплодност, представља значајан проблем хумане
репродукције. Често се постава питање да ли су појмови инфертилитет и стерилитет једно
те исто. Ипак, треба правити разлику, по једном тумачењу, инфертилитетом би требало
називати тренутну немогућност да се оствари потомство, са изгледима да се превазиђе
проблем. Стерилитет би био дефинитивно стање.
Према дефиницији, ако после једне године редовних полних односа, без примене
контрацептива, не дође до трудноће, онда се сме поставити дијагноза инфертилитета.
Сматра се да је учесталост неплодних парова у свету 10%, а у овом делу балканског
полуострва око 15%, што практично значи да у нашој средини сваки шести пар има
проблеме са добијањем потомства. Претпоставља се да је у Србији око 400.000, а у црној
Гори око 20.000 инфертилитетних парова.
Постоје два облика инфертилитета, примарни и секундарни. Примарни се односи
на особе које нису никада биле гравидне, а секундарни на особе које су биле гравидне, без
обзира да ли се трудноћа завршила успешно или неуспешно.
Главни фактори који утичу на прогнозу инфертилитета су:
Дужина трајања инфертилитета
Примарни или секундарни инфертилитет
Резултати анализе семене течности
Старост и фертилитет женског партнера
1. Узроци инфертилитета
Узроци инфетилитета су бројни и различити. Некада се погрешно веровало да је за
неплодност одговорна искључиво жена. Међутим, данас је јасно да је учесталост узрока
неплодности приближо равномерно распоређена. Ако се посматрају поједини узроци
неплодности онда се најчешће ради о ненормалном спермограму (око 40%). Затим следе
оштећења јајовода и адхезије и малој карлици (приближно око 25%), хормонски
поремећаји, као што је ановулација (приближно 20%), као и урођене или стечене
морфолошке промене гениталних органа, било да се ради о жени или о мушкарцу (око
5%), треба знати да се у једне десетине парова (приближно 10%) не може утврдити узрок.
Ако се направи покушај да се мало дубље уђе у узроке ненормалног спермограма,
онд аморамо прихватити чињеницу да је половина фактора који воде ка неплодности
непозната. Међу познатим узроцима се заступљеношћу истиче варикоцела, јер проширене
вене тестиса повећањем интратестикуларне температуре смањују покретљивост
сперматозоида, а затим и инфекције , било да се ради о орхитису или епидидимитису.
Следе хормонски поремећаји, имунолошки разлози, повређивање, конгениталне
аномалије, промене у кариотипу, импотенција, радиотерапија.
Разлози који утичу на инфертилитет код мушкарца:
-
Конгенитални фактори (крипторхизам и тестикуларна дисгенезија, конгенитално
одсуство вас деференса);
-
Стечене урогениталне абнормалности (обструкције, торзија тестиса, тумори
тестиса, орхитис);
-
Инфекције урогениталног тракта;
-
Повишена температура скротума (последица варикоцеле);
-
Ендокрина обољења;
-
Генетичке абнормалности;
-
Имунолошки фактори;
-
Системске болести;
-
Егзогени фактори (лекови, токсини, зрачење, стил живота);
-
Идиопатски (у 40–50% случајева)
2.2. Фреквенција извођења анализе семене течности
Смањен број сперматозиода се назива олигоспермија, смањена покретљивост се
наѕива астеноспермијом, смањен број нормалних облика наѕива се тератоспермијом. Израз
некроспермија је резервисан за сперматозоиде који не показују виталност. У случају када
у ејакулату нема сперматозоида ради се о азоспермији, а када нема ејакулата у питању је
аспермија. Патолошки налаз било ког параметра захтева контрлни спермограм после 10-14
дана. Ако је и поновљени спермограм патолошки, то је онд азначи да треба наставити са
детаљним испитивањем. Насупрот томе, нормалан спермограм је сигнал да се отпочне са
испитивањем жене, које је по правилу дуготрајно, а понекад везано са непријатним, па и
скупим дијагностичким методама.
Уколико су вредности у оквиру референтних вредности по СЗО критеријумима,
један тест је довољан. Уколико су резултати абнормални анализу треба поновити. Важно
је направити разлику између олигозоспермије (мање од 15 милиона сперматозоида/ мл),
астенозоспермије (мање од 40% покретних сперматозоида) и тератозоспермије (мање од
4% нормалних форми). Често се све три форме нађу истовремено олиго-астено-
тератозоспермија (ОАТ) синдром. У ретким случајевима ОАТ синдрома (мање од 1
милион сперматозоида/мл), као и код азоспермије, нађена је повећана инциденција
генетских абнормалности и опструкција мушког гениталног тракта.
Азоспермија може бити функионална или опструктивна. Код функционалне
азоспермије је вредност FSH повишена. Напротив, ако је серумски FSH нормалан, ради се
о опструктивној азоспермији. Корисно је да се у случају азоспермије уради
кариотипизација мушкарца, јер се неретко у таквим ситуацијама пронађе делеција
Y
хромозома. При настајању аспермије се обично мисли на ретроградну ејакулацију,
феномен кад сперма одлази у мокраћну бешику због слабости сфинктера.
2.3. Испитивање хормоналног статуса
Ендокрине малформације су чешће у мушкараца са инферлитетом, у односу на
општу популацију али ипак, веома ретке. Хормонски скрининг треба ограничити на:
фоликулостимулирајући хормон (ФСХ), лутеинизирајући хормон (ЛХ) и тестостерон у
случају абнормалних налаза анализе семене течности. Код мушкараца са азоспермијом
или ОАТ, важно је направити разлику између опструктивног и неопструктивног узрока.
На опструкцију треба посумљати уколико је ниво ФСХ нормалан и ако постоји
билатерално нормалан волумен тестиса. Међутим, 29% мушкараца са нормалним
вредностима ФСХ имају абнормалну сперматогенезу.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
