INFLACIJA
je jedna negativna pojava u društvu, definiše se kao stanje u kome , usled povećanja
novčanog opticaja dolazi do smanjenja vrednosti novca što dovodi do opšteg porasta
cena.
Uzročnici inflacije
: Rast novčane mase iznad rasta društvenog prihoda, . Rast
ličnih dohodaka iznad rasta produktivnosti rada, . Rast opšte i zajedničke potrošnje (rast
državne ili javne potrošnje iznad akumulativne i reproduktivne sposobnosti privrede),
Rast investicija iznad rasta štednje – akumulacije. Da bi se inflacija sanirala, potrebno je
prethodno izvršiti klasifikaciju u tri kategorije: 1. Umerena inflacija 2. Galopirajuća
inflacija 3.
Hiperinflacija
.
Sa stanovišta dužine delimo ih na: 1.
Sekundarna
, koje imaju
najslabiji intenzitet ali najduže traju. 2.
Jednokratne
, traju relativno kratko vreme, odnosno
zaustavljaju se čim prestane dejstvo uzroka koje ih je izazvalo. 3.
Hroničn
e
, koje traju
dugo i imaju jak intenzitet. Osnovni uzročnici su inflacija tražnje i troškova .
Inflacija
tražnje
nastaje kada agregatna tražnja raste brže od proizvodnog potencijala ekonomije,
pomerajući cene naviše da bi se izjednačile ponuda i tražnja. Inflacija koja potiče od
porasta troškova
u razdobljima relativno visoke nezaposlenosti i nedovoljne
iskorišćenosti kapaciteta, zovemo inflacijom troškova .Stabilizacioni programi za
obuzdavanje inflacije predstavljaju određen skup mera kako bi došlo do stabilizacije
cena. Dva tipa programa za stabilizaciju inflacije su
ortodoksni
(elminiše budžetski i
platnobilansni deficit ) i
heterodoksni
(politika kontrola nadnica i cena ) .
CENTRALANA BANKA
predstavlja banku poslovnih banaka i ostalih finansijskih institucija. Monetarnu suverenost ne može imati
u rukama niko drugi mimo CB.
Osnovne funkcije:
1
) Emisiona funkcija
(izdavanje novčanica i kovanog
novca, CB odlučuje o puštanju u opticaju i povlačenju iz opticaja novčanica i kocanog novca),
2) Funkcija
monetarnog regulisanja
( osnovna funk. CB, instrumenti su : krediti CB poslovnim bankama ,operacija na
otvorenom tržištu, regulisanje obaveznih rezervnih banaka i administrativne mere. ),
3) Funkcija banke
banaka
(vodi evidenciju o stanju na računima komercijalnih banaka i ostalih učesnika na tržištu. Utvrđuje
osnovicu i stopu obaveznih rezervi ) . ,
4) Funkcija vlade
(Ova funkcija se odnosi na usluge koje centralna
banka pruža državi, čime ona deluje kao bankar države.)
5) Kontrolna funkcija-nadzor
.(Ova funkcija
podrazumeva obezbjeđivanje uslova da poslovne banke i druge finansijske institucije vode svoje
poslovanje na zdravoj i razumnoj osnovi, i u skladu sa važećim zakonima i pravilima). 6
) Funkcija
organizacije platnog prometa
( CB je obavezna da obezbedi brzo i efikasno funkcionisanje platnog
prometa u zemlji )
7) Spoljno ekonomska funkcija
( CB reguliše plaćanje i kreditiranje prema inostranstvu
, upravlja deviznim rezervana vodi računa o stabilnosti deviznog kursa ) .
CB ostvaruje svoje funkcije kroz bankarske operacije koje mogu da budu pasivne i aktivne .Osnovne
operacije CB odražavaju se u njegovom bilansu i ima sledeće osnovne pozicije
: AKRIVA
* kredeti CB
poslovnim bankama * krediti CB neposrednim komitentama ( u prvom redu državi ) * devizni računi CB
PASIVA
* depoziti poslovnih banaka kod CB * depoziti neposrednik komitenata kod CB * gotov novac u
opticaju .
MONETARNA POLITIKA
treba da obezbedi da se u privredi ne pojavljuje preterana , ali i nedovoljna količina novca u opticaju, radi
nesmetanog odvijanja procesa društvene reprodukcije bez ikakvih negativnih uticaja .Zadaci monetarne
politike svode se na :
Kvantitativni zadatak
( regulisanje potrebe količine novca u opoticaju ) i
Kvalitativni zadatak
( usmeravanje emisije novca određenim korisnicima preko kredita ) .Osnovni ciljevi
monetarne politike :* Dugoročni ili strateški (1. Ostvarivanje optimalne stope zaposlenosti i privrednog
rasta 2. Stabilizacija domaćeg i deviznog kursa ) ; *Kratkoročni ili taktički ciljevi treba da se realizuju u
što kraćem vremenskom periodu ( do godinu dana ). Osnovni cilj monetarne politike je ostvarivanje
monetarne stabilnosti ( stabilnosti cena i deviznog kursa ) u uslovima dugoročnog dinamičnog privrednog
razvoja i stabilnog poboljšanja standarda građana
.
PRIMARNI NOVAC
možemo definisati kao ukupan iznos likvidnih obveza CB prema poslovnim bankama , stanovništvu I
drugim neposrednim komitentama , koji svoje depozite po viđenju drže kod CB.
Pasiva bilansa CB pruža nam podatke o količini I strukturi primarnog novca , dok su u aktivi prikazani
osnovni tokovi kretanja primarnog novca . U akivi bilansa CB nalaze se podaci o stanju kredita koje je CB
odobrila poslovnim bankama I svojim neposrednim komitentama , kao I devizne transakcije CB. Na
primarnom novcu banke temelje svoju kreditnu aktivnost i druge plasmane pa se zato i naziva novčana
(monetarna) baza. CB kreira primarni novac , a poslovne banke sekundarni novac.CB preko regulisanja
primarnog novca posredno reguliše novčanu masu I to će uspešno ostvariti ako dobro proceni kretanje
monetarnog multiplikatora odnosno koeficijenta koji pokazuje odnos između novčane mase I primarnog
novca.
Monetarni multiplikator
uspostavlja vezu između primarnog novca I novčane mase.
Mon.Multiplikator pokazuje stepen zavisnosti poslovnih banaka od emisije centralne banke .
NOVČANU MASU
emituje bankarski sistem ( koga čine CB I poslovne banke ) . Može se definisati kao finansijsko
potraživanje nebankarskih sektora ( privrede , stanovništva , države )prema sektoru banaka .U novčanu
masu ulaze samo ona finansijska potraživanja nebankarskog sektora prema sektoru banaka (depozite po
viđenju ) I gotov novac. Podaci o novčanoj masi I tokovima kreiranja mogu se sagledati iz konsolidovanog
bilansa sektora banaka .Struktura : Aktiva ( kreditni plasni I devizne reserve )
Pasiva ( novčana masa I nemonetarne obaveze ) . Postoje tri osnovna kanala emisije novčane mase I to su :
1) Kreditiranje nebankarskih transaktora od strane sektora banaka. 2)Prelivanje depozita nebankarskih
transaktora kod banaka između nemonetarnih I monetarnih agregata . 3) Devizne transakcije domaćih
transaktora sa inostranstvom.
Pod
TRAŽNJOM NOVCA
podrazumeva se ona količina novca koju transaktori žele da drže kako bi
obezbedili svoju likvidnost. Ta količina novca je ustvari novčana rezerva. Tražnja novca zavisi od sledećih
faktora : Obima transakcije , Realne kamatne stope I Institucionih faktora .
MONETARNIM REGULISANJEM
CB obezbeđuje optimalne količine novca u opticaju neophodne za
nesmetano odvijanje procesa društvene reprodukcije . U osnovne instrumente monetarnog regulisanja
možemo ubrojiti :1) Krediti CB poslovnim bankama 2) Operacije na otvorenom tržištu 3) Regulisanje
obaveznih rezervi banaka .
KREDITI CB. POSLOVNIM BANKAMA
predstavljaju regulisani kanal emisije primarnog novca preko koga CB treba da neutrališe neplanirane
efekte po osnovu autonomnih tokova primarne emisije , kao i neplanirane promene u veličini monetarnog
multiplikatora i na taj način da obezbedi optimalnu količinu novca u opticaju. Krediriranje poslovnih
banaka od strane CB može da se vrsi na linearnoj i selektivnoj osnovi.
Linearna osnova kreditiranja
–
CB svim poslovnim bankama odobrava kredite , a poslovne banke imaju potpunu samostalnost u pogledu
kreditiranja krajnjih korisnika.
Selektivno kreditiranje.
CB za svaku godinu donosi selektivni kreditni
program u kome su utvrdjeni prioritetni pravci za koje će se odobravati krediti poslovnim bankama .
Selektivnim kreditiranjem CB želi da ostvari dva cilja :
kvantitativni
( regulise rast monetarnih agrgata )
regulisanje se ostvaruje uz pomoć promene stope refinansiranja i
kvalitativni
(usmerava kredite poslovnih
banaka u namene iz selektivnog programa ) utiče na podsticaje razvoja prioritetnih područija definisanih u
tekućoj ekonomskoj politici.
Rediskontne operacije
– emisija primarnog novca vrši se od strane CB na bazi kupovine (rediskonta )
robnih menica od poslovnih banaka koje su predhodno izvršile diskont tih istih .
Diskontovanje
menica od
strane poslovne banke predstavlja kanal emisije bankarskih kredita putem kupovine robnih menica, dok
rediskontovanje od strane CB predstavalja jedan od tokova kretanja primarnog novca. Diskontovanje i
rediskontovanje znači u suštini odobravanje kredita ( do roka dospeća menica ).
Kredite za likvidnost
odobrava CB poslovnim bankama samo u izuzetnim slučajevima i na vrlo kratke
periode, kako bi poslovne banke mogle da premoste trenutne probleme sopstvene likvidnosti. Krediti za
likvidnost daju se poslovnim bankama prvi put automacki , a ukoliko se ovaj kredit trazi češce CB vrši
proveru finansijskog boniteta tražioca kredita . Kamatna stopa po kojoj CB odobrava kredite za likvidnost
znatno je viša od kamatne stope na medjubankarskom tržištu.Poslovna banka za pokriće kredita mora CB
da stavi na raspolaganje državne hartije od vrednosti.
Pod
OPERACIJOM NA OTVORENOM TRŽISTU
se podrazumeva kupoprodaja državnih ( državne
obveznice ) hartija od vrednosti izmedju CB s jedne i poslovnih banaka , privrede i stanovnistva s druge
strane. Operacije CB mogu biti *Direkrna kupuoprodaja sa obaveznim obrtnim krugom po unapred
ustanovljenom kursu , * Defanzivne i ofanzivne opcije , * operacije sa kratkoročnim i dugoročnim
