Inflacija Seminarski rad
UNIVERZITET „SINERGIJA“
POSLOVNI FAKULTET
INFLACIJA
- Seminarski rad –
Predmet: Osnovi ekonomije
Mentor:
Student:
Prof.dr. Slobodan Barać
Aleksandar Stevanović
Br. indeksa 09/2009
Bijeljina, 2009. godine
3
Inflacija Seminarski rad
SADRŽAJ
1
. Uvod
..................................................................................................................................................................................
3
2
. Pojam inflacije
...........................................................................................................................................................
4
3
.
Vrste inflacije
.............................................................................................................................................................
6
4
. Izvori inflacije – teorija tražnje, troškovne teorije i strukturalne teorije
.......................
8
5
. Uloga inflacije u ekonomiji
.............................................................................................................................
9
6
. Posledice inflacije
................................................................................................................................................
10
7
. Mere za sprečavanje inflacije
......................................................................................................................
11
Zaključak
....................................................................................................................................................................
12
Literatura
....................................................................... .............................................................................................
13
1. UVOD
O inflaciji se zna jako mnogo, ali ipak nedovoljno da bi se mogla „izlečiti“. Po
svom ponašanju podseća na opasne viruse poput ebole, jer ne bira ni mesto ni vreme gde
će se pojaviti. To mogu da budu nerazvijene, ali i razvijene zemlje, svejedno da li im je
površina velika ili mala. Druga specifičnost koja joj je zajednička sa gorepomenutim
virusom je to što se nikada ne javlja dva puta u istom obliku.
Prema tome, inflacija je jedna negativna pojava u društvu, u privrednim
kretanjima tog društva, koja se kao takva uvek negativno odražava na ponudu i potražnju.
Naime, kada je u pitanju inflacija, u nauci postoji jedan niz ekonomskih mislilaca koji su
razmatrali ovaj monetarni fenomen kao oblik monetarne neravnoteže u društvu. Treba
napomenuti to da se sam pojam inflacije različito poimao kroz svoju istorijsko-razvojnu
komponentu gledišta, tako da postoji veoma veliki broj definicija inflacije tako da se sam
pojam inflacije može razmatrati, a što je i učinjeno kroz razne uglove gledišta. S druge
strane inflacija je veoma bitan fenomen i kao takav zauzima važno mesto u proučavanju.
Inflacija je prvi put upotrebljena u SAD, kao oznaka skoka cena i novčanog
opticaja u vreme građanskog rata koji je vođen od 1861-65, kada je vlada bila prisiljena
da izdaje papirni novac, tzv. greenbacks, ali je gotovo sigurno da su raznovrsne inflatorne
situacije i problemi bili poznati i ranije.
Čitava istorija novčanih jedinica jeste istorija njihovog progresivnog
obezvređivaja sve do dana kada ih zamene druge. Razdoblje velikih inflacija počinje tek
sa upotrebom nekonvertibilnih novčanica. Njihovim začetnikom smatra se J. Law, koji je
u periodu 1716. do 1720. izdao 2700 miliona livri u novčanicama uz metalno pokriće
svega 48 miliona. Ipak su to bili povremeni ekscesi, koji su dolazili do izražaja za vreme
većih istorijskih događaja i nakon dužih perioda. Tek nakon prvog svetskog rata inflacija
postaje gotovo stalna pojava i s drastičnim posledicama. Od 1960-ih, inflacija je
proglašena kritičnim problemom i nastale su koncepcije zamene „inflacija za
nezaposlenost“.
4
Inflacija Seminarski rad
će biti stabilne kao i kupovna snaga novca. Manje promene u cenama neće bitno uticati
na promenu kupovne moći novca. Međutim, kada dođe do većeg porasta cena, sa
tendencijom dužeg vremenskog trajanja tada nastupa inflacija.
Inflacija predstavlja ''naduvavanje cena i novčanih dohodaka, troškova proizvodnje
i drugih novčanih iznosa, što sve skupa znači manju kupovnu moć novca, realno
smanjenje plata i drugih finansijskih dohodaka, slabljenje ekonomske aktivnosti i
izvoza''
1
.
Međutim, svako povećanje papirnog novca u opticaju ne mora da znači i inflaciju.
Moguće je da se poveća količina novca u opticaju, a da ne dođe do inflacije. To će se
desiti onda ako je povećanje količine novca u opticaju nastalo zbog raznih faktora koji
utiču na povećanje potrebne količine novca u opticaju, kao na primer usled povećanja
proizvedene robe. Samim tim, mora rasti i količina novca u opticaju kako bi se roba
prodala, odnosno kupila. Međutim, povećanje količine novca u opticaju mora biti
usaglašeno sa porastom obima proizvodnje roba. U suprotnom doći će do inflacije. Stoga,
se pod inflacijom smatra nesrazmerno povećanje količine novca u opticaju koje utiče na
porast cena. Suština je u tome, što kupci raspolažu većom količinom novca i spremni su
da plate i veću cenu za određenu robu od momentalno postojeće. To dovodi do naglog
skoka cena, jer je tražnja veća od ponude, a samim tim i od inflacije.
Merenje inflacije obavlja se stopom rasta – godišnjom ili mesečnom, odnosno
povećanjem indeksa cena na malo.
Nezavisno od stope rasta, sam pojam inflacija, veoma često kod ljudi izaziva
ubeđenje da se radi o poremećaju u privredi, tj. da će doći do povećanja cena. To
povećava tražnju robe čime se narušava ravnoteža između ponude i tražnje, a krajnji
rezultat svega toga je povećanje cena a samim tim i pojava inflacije. Ipak, posmatrano sa
makro – aspekta stopa inflacije od 3-4% godišnje može imati pozitivan uticaj na
privredna kretanja, jer stimuliše investiciona ulaganja, podstiče ekonomsku aktivnost, a
može da utiče i na povećanje zaposlenosti. Međutim, na mikro nivou inflacija negativno
utiče na poverioce, a pozitivno na dužnike. Negativno utiče na standard ljudi koji imaju
fiksne plate, tj one ljude za koje se obezbeđuje novac na ime plate iz budžeta.
Stopa inflacije je stopa promene opšteg nivoa cena i meri se na sledeći način:
2
Inflaciona stopa = nivo
cena
(
godina
t ) –
nivo
cena
(
godina
t -1 )
nivo cena (godina t-1 )
„Starija monetaristička shvatanja definišu inflaciju kao stanje u kome zbog povećanja
količine novca u opticaju dolazi do pada vrednosti nacionalne valute što se posledično
1
Petar Đukić, Osnovi ekonomije, Univerzitet u Beogradu, Beograd,1994.
2
Slobodan Komazec, Žarko Ristić, dr Slobodan Vučićević, Finansijska ekonomija, Savremena
administracija, Beograd, 1993
6
