Inflacija: uzroci, vrste i uticaj na ekonomiju

INFLACIJA

Inflacija (inflatio-naduvavanje) predstavlja disproporciju novcanih i robnih
fondova u jednoj privredi tj. njenih rashoda i prihoda,pri cemu su rashodi veci
od prihoda.To je monetarna pojava kod koje se pokrice vecih rashoda vr iz nove

�

emisije novca, o izaziva porast novcne tra nje koja je bez robnog pokrica,pri

�

cemu najce ce dolazi do porasta cena. Inflacija predstavlja porast op teg nivoa

�

cena. Stopa inflacije je stopa promene op teg nivoa cena i meri se na sledeci

�

nacin:

Inflaciona stopa=(nivo cena(godina-t) nivo cena (godina t-1)) / nivo cena(godina

�

t-1)

Nivo cena se meri kao ponderisani prosek za robe i usluge u nekoj privredi. U
praksi, ukupni nivo cena meri se izradom indeksa cena, koji predstavljaju
proseke potro ackih i proizvodackih cena.

�

InfalcijaPrimer: 2003. godine u Srbiji, potro acke ceneSvet

�

su porasle za 10,5%. Te godine su porasle cene
mnogih proizvodnih grupa, kao to su: hrana,

�

pice, stanovanje, odeca, saobracajne usluge,
medicinske usluge itd. Taj op ti uzlazni trend

�

nazivamo inflacijom.
Deflacija predstavlja suprotnu pojavu od inflacije. Odra ava se kao op ti pad

�

nivoa cena. Deflacije su retke pojave povezane s krizama, kao to je to bio

�

slucaj 1930-tih i 1989. godine. Dr ava deluje aktivnom stabilizacionom politikom

�

i uklanja duboke krize u vecini industrijskih razvijenih zemalja.
Dezinflacija je smanjivanje stope inflacije. U Srbiji, poslednje razdoblje
dezinflacije bilo je pocetkom 1993. godine, kada je visoka stopa inflacije, koja
je bele ila vi ecifreni nivo, smanjena uz pomoc restriktivne monetarne politike

�

i ostalih instrumenata ekonomske politike.
2. Klasifikacija inflacije:

UMERENA INFLACIJA cene su relativno stabilne,ljudi imaju poverenja u

�

novac.Podrazumeva lagani rast cena. Ljudi rezonuju: novac je jednako vredan
danas i gotovo isto vredan za godinu dana, pa se isplati dr ati ga.Poslovni

�

ljudi i obican (potro ac) svet sklapaju dugorocne ugovore u domicilnoj valuti,

�

zato to veruju da cene nece znacajnije otici izvan postojecih okvira za robu

�

koju kupuju ili prodaju.Ljudi jednostavno veruju da ce njihova novcana sredstva
zadr ati svoju relativnu vrednost.

�

GALOPIRAJUCA INFLACIJA predstavlja dvo ili trocifrenu inflaciju,u rasponu od
20,100 ili 200% na godinu dana. Ovakvu vrstu inflacije mogu imati i razvijene
industrijske zemlje. Tako su, na primer, Argentina, Brazil i druge
latinoamericke zemlje, imale stope inflacije od 50-700% na godinu dana 1970-ih i
1980-ih godina.Kada se galopirajuca inflacija jednom ukoreni u privredno tkivo,
nastaju ozbiljni ekonomski poremecaji.
HIPERINFLACIJA Mnoge privrede pre ive galopirajucu inflaciju, ali veoma te ko

�

hiperinflaciju. To je vreme smrti, kao kad kancer uni tava ljudsko telo. Te ko

�

je i poverovati da se hiperinflacija od milion ili cak milijardu posto na godinu
dana mo e izdr ati.

�

Inflacija iskrivljuje relatvne cene i smanjuje ekonomsku efikasnost. Te ina

�

inflacije meri se i time da li je bila ocekivana ili nije. U tom smislu
razlikuje se:
1. uravnote ena inflacija;

�

2. neuravnote ena inflacija

�

3. neocekivana (nepredvidena) inflacija

1. Uravnote ena inflacija podrazumeva godi nji rast od, na primer 10%. Promena

�

cena nikog ne iznenaduje. Sve se povecava na 10% (hrana, odeca, obuca, plate,
kamate) itd. U ovoj situaciji gotovo niko ne bi bio zabrinut. Efikasnost
upotrebe resursa velicine BDP-a ostale bi neporomenjene velicine. Jednostavno
receno, tro kovi rastu 10%, ali i dohodak 10% br e. Nema ni zarade ni gubitka.

�

2. Neuravnote ena inflacija pogada relativne cene, tro kove i poreska

�

opterecenja. Npr. imamo neefikasnost kao posledicu neuravnote ene inflacije kad

�

se cene ne prilagodavaju inflacionim trendovima, kao to je slucaj s novcem i

�

porezom. Ako stopa inflacije poraste 10% na godinu dana, tada realna kamata na
novac pada od 0 na -10% na godinu dana. Vlada ne mo e ispraviti ovaj

�

poremecaj.Negativna kamata na gotovinu ili druge vrste novca uslovljava
neefikasnost.Ljudi izbegavaju ulaganje novca u banke,a preduzeca uspostavljaju
razradjene eme u kori cenju resursa.

�

3. Neocekivana inflacija podrazumeva velika iznenadenja. Ona znacajno deluje na
raspodelu dohotka i bogatstva. Neocekivani skok cena neke ce osiroma iti, a

�

druge obogatiti, a malo uticati na efikasnost upravljanja u fabrikama. Efekti
nepredvidene inflacije izaziva socijalne probleme.

3. Poslovanje u vreme inflacije

U prvoj polovini devedesetih godina pro log veka,usled upravo ogromnih

�

poremecaja u domacoj privredi,zabele ena je najveca hiperinflacija koja se ikada

�

desila.Prema nekim podacima,oko 68% za jedan cas.Da li ce biti hiperinflacije,to
zavisi od politike i njenih odluka,a kakve ce odluke biti,to ne znaju ni oni
koji ce ih doneti, to najbolje ilustruje stanje u srpskoj ekonomiji.Tri

�

specificna cinioca doprinela su ubrzanju na e inflacije i njenom prelasku u

�

hiperinflaciju u prolece 1993.god.
I do lo je do masovne ekspanzije novcane mase usled drasticnog pojeftinjenja

�

cene kredita u aprilu 1993.Pojeftinjenje je bilo posledica odluke Narodne banke
Jugoslavije da snizi svoju eskontnu stopu.Tempo inflacije je bio preko 100 odsto
mesecno,dok je eskontna stopa bila sni ena na 34 odsto godi nje.

�

II Trebalo je doneti odluku o finansiranju etve 1993.Svaka nova etva u

�

Jugoslaviji predstavlja traumaticno iskustvo sa gledi ta finansiranja.Obicno se

�

ceka do poslednjeg momenta sa odredjivanjem za titne cene koju ce dr ava

�

obezbediti svojim kupovinama za Direkviju robnih rezervi.
III Duboko impresionirane brzinom porasta cena koji se odigravao maja i pocetkom
juna 1993. i haosom koji je nastupio na robnom tr i tu usled akumulacije

� �

zaliha,vlasti su povukle pogre an potez deklari uci opse no zamrzavanje cena u

�

skoro celoj trgovniskoj mre i.Zamrzavanje cena 19.juna 1993.,umesto da zaustavi

�

pekulaciju zalihama,samo ju je potenciralo.

�

Negativni ekonomski efekti inflacije ogledaju se najpre u procesu
redistriburcije dohotka i imovine.Svi se orijenti u na kratkorocne

�

ciljeve,interese i odluke,nastojeci da se tako za tite od gubitka ili da

�

prisvoje vi ak koji nisu zaradili.Te eci da u primarnoj raspodeli ostvare to

�

povoljniji polo aj zaposleni sve svoje potencijale usmeravaju umesto na

�

proizvodnju,na proces raspodele i kretanja cena,koje se postepeno pretvara u
trku bez cilja,a to dovodi do opadanja produktivnosti rada i efikasnosti
privredjivanja.Stalno obezvredjivanje domace valute i ugro eni unutra nji

�

valutni integritet,dovodi u pitanje mogucnost funkcionisanja citavog privrednog
i dru tvenog sistema.Posebnu pa nju privlaci odnos nominalne i realne plate.Ako

�

se posmatra suma novca koju radnik primi kao cenu za svoju radnu snagu,onda
govorimo o nominalnoj plati.Ako se posmatra kolicina roba i usluga koju radnik
mo e da kupi za dobijenu sumu novca,onda govorimo o realnoj plati.Visoka

�

hiperinflacija dovodila je do toga da radnik cesto samo nekoliko sati nakon
primanje plate ne mo e da kupi za nju ni jedno jedino jaje,ili veknu hleba.

�

4. Inflacija tra nje

�

Inflacija tra nje nastaje kada agregatna tra nja raste br e od proizvodnog

�

potencijala ekonomije,pomerajuci cene navi e da bi se izjednacila ponuda i

�

tra nja.Zaista,dinari tra nje takmice se sa ogranicenom kolicinom roba i

�

usluga,licitirajuci cene.Tada nezaposlenost opada,plate rastu,a inflatorni talas
se ubrzava.

4.1. Inflacija tro kova

�