Seminarski rad

Inflacija

1. Uvod

Krizno stanje jugoslovenske privrede ispoljava se i u nedovoljnoj

zaposlenosti kapaciteta, koja opstaje uporedo sa nezaposleno

š ć

stanovni

tva. Odnos ostvarene prema mogu

oj proizvodnji u industriji

iznosio je 1979. godine 81%. Stepen kori

š ć

enja kapaciteta, meren tim

pokazateljem, ni

i je u 1988. godini za

est procentnih poena. Na nedovoljno

kori

š ć

enje kapaciteta delovali su brojni ekonomski i neekonomski faktori:

e u plasmanu proizvoda usled male apsorpcione mo

i tr

ta,

zatvaranja

pojedinih

(pod

uticajem

politi

kih

inilaca),

neodgovaraju

kvaliteta

ili

cene,

problemi

snabdevanju

repromaterijalom zbog smanjene mogu

nosti uvoza ili kidanja poslovnih

veza, slabosti u organizaciji proizvodnje i prometa i sl.

e jugoslovenske privrede vidljive su i u sferi ekonomskih

odnosa s inostranstvom. Osamdesete godine su ispunjene brigom za
odr

avanje spoljne likvidnosti zemlje. Zadatak je toliko va

an, toliko i

slo

en. Naviknuta decenijama na strana dodatna sredstva, privreda je

prinu

ena da se li

ava ovog izvora i otpla

uje ogromne anuitete stranim

poveriocima. Stanje u spoljnoekonomskim odnosima, koje je karakterisalo
Jugoslaviju krajem 1979. godine, bilo je izuzetno te

ko. U toj godini na

zemlja je ostvarila enormno visok nivo trgovinskog i platnog deficita od 7,2,
odnosno 3,7 milijardi dolara.

Za potpuniju ocenu postignutih rezultata u spoljnoekonomskim

odnosima treba navesti da je naro

ito pobolj

an trgovinski bilans, i to na

konvertibilnom podru

ju. Stepen pokrivenosti uvoza izvozom pokazivao je

tendenciju rasta, pa je sa 48,5% koliko je iznosio 1979. godine, pove

an na

89,9% u 1989 (prethodne godine je bio

ak i vi

i - 96%). Ovako dobri

rezultati postignuti su ekspanzijom izvoza, ali i ograni

avanjem uvoza,

to je

imalo nepovoljne implikacije na proizvodnju, a preko nje i na druge agregate
(zaposlenost, potro

nju, investicije i sl.). U vreme krize usporeno je dalje

zadu

ivanje Jugoslavije u inostranstvu. Od 1905. godine na

a zemlja je vi

otplatila dospelih obaveza prema konvertibilnom podru

ju nego

to je uzela

novih kredita. Ako se u obra

un uklju

e i pla

anja po osnovu kamate, neto

odliv kapitala prisutan je od 1981. godine. Spisak ekonomskih problema koji
obele

avaju krizu jugoslovenske privrede ovim ni izdaleka nije iscrpljen.

Ipak, te

e koje su pobrojane dovoljno govore o ozbiljnosti stanja u kome

se ve

i niz godina nalazi na

a privreda.

Seminarski rad

Inflacija

2. Uzroci nastanka inflacije

Pre stvaranja jedinstvene jugoslovenske dr

ave, sve teritorije koje su

le u nju, pa i one

to danas

ine SR Jugoslaviju, nalazile su se u

etiri

razli

ita ekonomska prostora: srpskom, crnogorskom, austro-ugarskom i

turskom. Njihova osnovna odlika je nizak op

ti nivo razvijenosti, pa se

moglo verovati da ce upravo stoga relativno lako i

i njihova integracija u

jedinstvenu privredu. Ipak su nasle

ene razlike u razvijenosti presudno

uticale na njihovo ekonomsko napredovanje tokom kasnijeg razvitka.
Proizlazi da su u periodu izme

u dva svetska rata izostale zna

ajnije

promene u teritorijalnom rasporedu industrijskog kapitala/zaposlenosti.
Kako je industrija trebalo da ponese ukupan ekonomski napredak, to je i
u

inila uglavnom proporcionalno ve

postoje

im razlikama. S druge strane,

zna

ajna zastupljenost poljoprivrede u Srbiji i Crnoj Gori, te njen nepovoljan

ekonomski polo

aj (otvorene "makaze cena" na

tetu poljoprivrednih

proizvoda) tokom ve

eg dela me

uratnog razdoblja i njeno optere

enje

prirastom radne snage koja nije mogla da na

e zaposlenje van ove

delatnosti, delovali su da se umnogome umanje ostvareni privredni rezultati.
"Sve je to prouzrokovalo da u celini zemlje stopa rasta per capita dru

tvenog

proizvoda bude relativno niska, a kako je dinamika rasta stanovni

tva na

prostorima koji danas

ine SR Jugoslaviju bila nadprose

na, to je u ovima

i prirodni prira

taj stanovni

tva od uve

anja dru

tvenog proizvoda, a to

zna

i ekonomsko nazadovanje. "

Posmatranjem dinamike ukupnog dru

tvenog proizvoda za celo

razdoblje koje ovde razmatramo, o

igledno je ne

to sporije rastao na

sada

njoj teritoriji SR Jugoslavije nego za celinu SFRJ. Kako je istovremeno

rast stanovni

tva u Srbiji i Cmoj Gori bio dinami

niji, to je razlika u kretanju

dru

tvenog proizvoda per capita jo

to zna

i i ve

e ukupno

zaostajanje sada

nje teritorije SRJ. Osnovni uzrok izlo

enom kretanju

ukupnog i per capita dru

tvenog proizvoda nalazi se u tome

to su bruto

privredne investicije u osnovna sredstva per capita na sada

njoj teritoriji SR

Jugoslavije bile su, tokom gotovo

etiri decenije, znatno ispod prose

nih u

celoj privredi. Kada se zna da je u tom razdoblju ne

to povoljniji (od

proseka) marginalni koeficijent efektivnosti, proizlazi da on ipak nije mogao
dovoljno da neutrali

e ispod prose

ne investicije, pa je za rezultat imao

sporiji rast od odgovaraju

eg u celoj SFRJ.

www.economist.co.yu

Seminarski rad

Inflacija

2.1. Porast inflacije zbog porasta cene nafte

Najvi

e uticaja na poskupljenja ima cena sirove nafte na svetskom

tu, koja je od po

etka godine porasla za skoro 50 odsto, a procenjuje se

e se taj rast i nastaviti.

Na po

etku godine sirova nafta tipa ural, koja se kod nas najvi

uvozi, na svetskom tr

tu ko

tala je 35 dolara za barel, a ve

etkom juna

48 dolara. Skok cene nafte bio je najve

i tokom leta tako da barel sada ko

to manje od 60 dolara.

utim, procenjuje se da tu nije kraj rasta cene nafte na svetskom

tu, ka

e Aleksandar Mileusni

, direktor "Petrobart-Avia": "Globalno, na

svetskom tr

tu imamo trend rasta tra

nje, tra

nja za naftom je sve ve

a, a

kapaciteti su ograni

eni za pove

anje proizvodnje. U svakom slu

aju, cena

nafte

e i dalje da raste, optimisti

ari ka

u 70 dolara, a oni pesimisti

ni i 100

dolara za barel."

Sve se to odrazilo i na na

e tr

te. Tako se na po

etku godine litar

benzina pla

ao 58 dinara, a sada je njegova cena 76 dinara. "S obzirom na to

da nema onih koji prognoziraju da

e cena da pada, mogu

e je da o

ekujemo

samo poskupljenja do kraja godine. Kako sada stvari stoje, to poskupljenje je
mogu

e 9. septembra i to za 10 odsto u odnosu na sada va

e cene", ka

Mileusni

Kada nafta poskupi poskupljuje i sve ostalo. Od ju

e je za 10 odsto

skuplje svinjsko meso, a prema re

ima Miroslava Prokopijevi

a, direktora

Centra za slobodno tr

te, izvesno je da

e se nastaviti i rast cena

poljoprivrednih proizvoda: "Kome iz bud

eta na hranu ide 50 odsto, za njega

je stopa inflacije samo 25 odsto. Prema tome, budu

i da je lo

a godina,

kolike

e biti cene hrane to tek treba da se vidi."

utim, dobar poznavalac poljoprivrede Zaharije Trnav

evi

smatra

da proizvo

i ne

e mo

i da pove

aju svoje cene, jer zbog niske kupovne

i ne

e imati ko da kupuje njihove proizvode. "Sve zavisi od ponude i

potra

nje. Ako nema izvoza, a nema ga, ja ne o

ekujem da

e zbog porasta

cena energenata poskupeti poljoprivredni proizvodi i hrana", smatra
Trnav

evi

Seminarski rad

Inflacija

Zbog rasta cena, Miroslav Prokopijevi

, kao i analiti

ati iz Instituta za

istra

ivanje tr

ta, procenjuju da

e ovogodi

nja inflacija biti 17 odsto. To

je za

etiri procenta vi

e nego pro

le godine i od onoga

to je planirano za

ovu godinu. Podsetimo i da je procena da

e inflacija u Crnoj Gori biti 3,2

odsto, gde je poslednje

etiri godine inflacija jednocifrena i ima trend

opadanja.

Pored novih cena struje, u novoj sezoni daljinsko grejanje moglo bi da

poskupi najmanje za tre

inu, prema zahtevu elektrana i toplana. To

e se

desiti ukoliko lokalne vlasti prihvate zahteve elektrana i toplana. Beogra

ani

koji se greju na radijatore od jeseni daljinsko grejanje mogli bi da pla

aju 10

dinara vi

e - ukoliko Skup

tina grada odobri zahtev elektrana, nova cena bi

bila 39 dinara po kvadratnom metru. I oni koji se greju na struju, mogu da
o

ekuju ve

e ra

une jer je izvesno novo poskupljenje od 1. oktobra. Kao

razlog za poskupljenje navodi se rast cena energenata koje toplane koriste,
ka

e za B92 Slobodan Ogrizovi

iz Beogradskih elektrana: "Cela pri

a nije

namenjena pla

enju korisnika, trudi

emo se da radimo, nema razloga za

brigu da grejna sezona ne

e po

eti, mi samo ho

emo da uka

emo da je

postoje

a cena neekonomska i da prizvodi gubitak".

U novoj sezoni, prema re

ima predsednika Udru

enja toplana Srbije

Milovana Le

a neminovno je poskupljenje daljinskog grejanja i za

stanovnike centralne Srbije. Cene se razlikuju od grada do grada, a njihov
predlog je da umesto prose

nih 25 dinara po kvadratnom metru nova cena

grejanja bude 40 dinara jer samo tako grejanje mo

e da bude redovno.

"Na

e procene su da grejanje treba da ko

ta vi

e od 40 dinara, mi znamo da

e se to nepovoljno odraziti na gra

ane, ali cene grejanja moraju pokrivati

tro

kove toplana ukoliko mislimo da zavr

imo grejnu sezonu kao do sada,

prethodnih godina", ka

e Le

Kragujev

ani

e na septembarskim ra

unima pla

ati grejanje po ceni

oj za 11,38 odsto, re

eno je agenciji Beta u gradskoj upravi. Poskupljenje

i od 1.avgusta. Odobreno pove

anje cena toplotne energije je ni

e od

zahteva preduze

a "Zastava energetika", koja je tra

ila od gradske uprave da

se cene grejanja pove

aju za 27,5 odsto. Posle pove

anja cena, centralno

grejanje u stambenom prostoru ko

e 30 dinara po metru kvadratnom, bez

poreza. U "Energetici" isti

u da odobreno pove

anje nije dovoljno da pokrije

tro

kove,

to zna

i da se ubrzo mo

e o

ekivati nov zahtev za pove

anje cena

grejanja.

Seminarski rad

Inflacija

Odnosi sa me

unarodnim poveriocima su u velikoj meri

normalizovani,  a  reforma  bankarskog  sektora  je  bitno  unapredjena
poboljsanjem  propisa  o  bankarskom  poslovanju  i  hrabrom  odlukom  o
zatvaranju  cetiri  najvece  poslovne  banke  zbog  nesolventnosti.  Obimno
zakonodavstvo o privatizaciji oznacilo je raskid s dubioznim programima iz
proslosti i stvorilo povoljne uslove za ucesce stranih investitora u procesu za
koji je predvidjeno da bude transparentan.

U sektoru energetike, potrebno je da vlada iz faze preduzimanja mera

za  hitni  oporavak  sistema  predje  na  definisanje  okvira  politike,  koja  ce  se
voditi  u  ovom  sektoru,  i  izvrsi  razdvajanje  svoje  funkcije  kreatora  politike,
sa  jedne strane,  od  primene  regulative i  poslovanja drzavnih  firmi  sa  druge
strane.  U  odnosu  na  inostranstvo,  predstoji  povecanje  servisiranja  duga  uz
istovremeno smanjenje priliva strane pomoci i ocekivani dalji rast uvoza.

U su

tini, ovi ozbiljni problemi u oblasti ekonomske politike mogu se

resiti ukoliko privredni rast, zasnovan na izvozu, ubrzano krene i ukoliko se
privuce  znatan  priliv  stranih  direktnih  investicija.  Crna  Gora  je  u  posebno
teskoj  situaciji  jer  ima  "dvojni  deficit"  budzeta  i  tekuceg  platnog  bilansa,
koji se uglavnom finansiraju iz strane pomoci. Imajuci u vidu da se u bliskoj
buducnosti  ocekuje  veliko  smanjenje  strane  pomoci,  Crna  Gora  ce  se
verovatno suociti s potrebom znacajnih makroekonomskih prilagodjavanja.

2.3. Inflacija i nezaposlenost

Stopa inflacije je sinteti

ki pokazatelj ekonomskih prilika u zemlji,

neka vrsta lakmusa ukupnog zdravlja privrede. Brz rast cena u Jugoslaviji
izra

ava ekonomsku krizu, ali je i povratno pospe

uje.

Visoka stopa

inflacije podriva osnove racionalnog privre

ivanja, deformi

e sve

ekonomske kriterijume i motive, umanjuje napore za pove

anje