1
SADRŽAJ
Uvod …………………………………………………………….2
Pojam inflacije …………………………………………………..3
Klasifikacija inflacije…………………………………………….4,5
Poslovanje u vreme inflacije……………………………………..5,6
Inflacija tražnje…………………………………………………...6,7
Neizvesnost i nepredvidjenost inflacije…………………………..7
Inflacioni porez…………………………………………………...8
Inflacija u ekonomiji……………………………………………...9,10
Hiperinflacija……………………………………………………..11
Hiperinflacija u svetu…………………………………………....11,12,13
Zaključak…………………………………………………………14
2
UVOD
Izraz “inflacija” prvi put je upotrebljen u knjizi Demlera pod nazivom “Velika
papirna obmana ili približavanje finansijske eksplozije” koja je izdata u Nemačkoj
1864. godine. Demler je u ovoj knjizi izneo svoja vidjenja I zapažanja u vezi sa
enormnim porastom cena. Inflacija kao pojava, ali pod drugim nazivom, datira jos
iz doba rimske imperije (stara je oko 4000 godina). Poznati su slučajevi kada bi
dolazilo do naglog rasta cene zemlje ilio znatnog pada kamata usled priliva velike
količine zlata na tržište Rima, do čega bi dolazilo posle pobedničkih ratova koje su
rimske legije vodile u Makedoniji, Egiptu i drugim državama.
4
KLASIFIKACIJA INFLACIJE
UMERENA INFLACIJA –cene su relativno stabilne, ljudi imaju poverenja u
novac. Podrazumeva lagani rast cena. Ljudi rezonuju: novac je jednako vredan
danas i gotovo isto vredan za godinu dana, pa se isplati držati ga.Poslovni ljudi i
običan (potrošač) svet sklapaju dugoročne ugovore u domaćoj valuti, zato što
veruju da cene neće značajnije otići izvan postojećih okvira za robu koju kupuju ili
prodaju. Ljudi jednostavno veruju da će njihova novčana sredstva zadržati svoju
relativnu vrednost.
GALOPIRAJUĆA INFLACIJA
predstavlja dvo ili trocifrenu inflaciju,u rasponu od
20,100 ili 200% na godinu dana. Ovakvu vrstu inflacije mogu imati i razvijene
industrijske zemlje. Tako su, na primer, Argentina, Brazil i druge latinoameričke
zemlje, imale stope inflacije od 50-700% na godinu dana 1970-ih i 1980-ih godina.
Kada se galopirajuća inflacija jednom ukoreni u privredno tkivo, nastaju ozbiljni
ekonomski poremećaji.
HIPERINFLACIJA Mnoge privrede prežive galopirajuću inflaciju, ali veoma teško
hiperinflaciju. To je vreme smrti, kao kad kancer uništava ljudsko telo. Teško je i
poverovati da se hiperinflacija od milion ili čak milijardu posto na godinu dana
može izdržati.
Inflacija iskrivljuje relatvne cene i smanjuje ekonomsku efikasnost. Težina inflacije
meri se i time da li je bila očekivana ili nije. U tom smislu razlikuje se:
1. uravnotežena inflacija;
2. neuravnotežena inflacija
3. neočekivana (nepredviđena) inflacija
1. Uravnotežena inflacija podrazumeva godišnji rast od, na primer 10%. Promena
cena nikog ne iznenađuje. Sve se povećava na 10% (hrana, odeća, obuća, plate,
kamate) itd. U ovoj situaciji gotovo niko ne bi bio zabrinut. Efikasnost upotrebe
resursa veličine BDP-a ostale bi neporomenjene veličine. Jednostavno rečeno,
troškovi rastu 10%, ali i dohodak 10% brže. Nema ni zarade ni gubitka.
5
2. Neuravnotežena inflacija pogađa relativne cene, troškove i poreska opterećenja.
Npr. imamo neefikasnost kao posledicu neuravnotežene inflacije kad se cene ne
prilagođavaju inflacionim trendovima, kao što je slučaj s novcem i porezom. Ako
stopa inflacije poraste 10% na godinu dana, tada realna kamata na novac pada od 0
na -10% na godinu dana. Vlada ne može ispraviti ovaj poremećaj.Negativna
kamata na gotovinu ili druge vrste novca uslovljava neefikasnost.Ljudi izbegavaju
ulaganje novca u banke,a preduzeća uspostavljaju razradjene šeme u korišćenju
resursa.
3. Neočekivana inflacija podrazumeva velika iznenađenja. Ona značajno deluje na
raspodelu dohotka i bogatstva. Neočekivani skok cena neke će osiromašiti, a druge
obogatiti, a malo uticati na efikasnost upravljanja u fabrikama. Efekti nepredviđene
inflacije izaziva socijalne probleme.
POSLOVANJE U VREME INFLACIJE
U prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka, usled upravo ogromnih
poremećaja u domaćoj privredi, zabeležena je najveća hiperinflacija koja se ikada
desila.Prema nekim podacima, oko 68% za jedan čas. Da li će biti hiperinflacije,to
zavisi od politike i njenih odluka, a kakve će odluke biti, to ne znaju ni oni koji će
ih doneti, što najbolje ilustruje stanje u srpskoj ekonomiji.Tri specifična činioca
doprinela su ubrzanju naše inflacije i njenom prelasku u hiperinflaciju u proleće
1993.god.
I došlo je do masovne ekspanzije novčane mase usled drastičnog pojeftinjenja cene
kredita u aprilu 1993. Pojeftinjenje je bilo posledica odluke Narodne banke
Jugoslavije da snizi svoju eskontnu stopu. Tempo inflacije je bio preko 100 odsto
mesečno, dok je eskontna stopa bila snižena na 34 odsto godišnje.
II Trebalo je doneti odluku o finansiranju žetve 1993. Svaka nova žetva u
Jugoslaviji predstavlja traumatično iskustvo sa gledišta finansiranja. Obično se
čeka do poslednjeg momenta sa odredjivanjem zaštitne cene koju će država
obezbediti svojim kupovinama za Direkviju robnih rezervi.
III Duboko impresionirane brzinom porasta cena koji se odigravao maja i
početkom juna 1993. i haosom koji je nastupio na robnom tržištu usled akumulacije
zaliha, vlasti su povukle pogrešan potez deklarišući opsežno zamrzavanje cena u
skoro celoj trgovniskoj mreži. Zamrzavanje cena 19.juna 1993., umesto da zaustavi
špekulaciju zalihama, samo ju je potenciralo.
