Osnovi ekonomije
(
Seminarski rad)
INFLACIJA
DEFLACIJA
Osnovi ekonomije
(
Seminarski rad)
INFLACIJA
DEFLACIJA
PROFESOR: STUDENT:
Dr Viktor Radun Maja Đorđević
Br. Indeksa: 239/06
2
Osnovi ekonomije
Inflacija - Deflacija
SADRŽAJ:
1.
UVOD
4
2.
1. INFLACIJA – Pojam inflacije
5
3.
2. Vrste inflacije
8
4.
2.1. Umerena inflacija
9
5.
2.2. Galopirajuća inflacija
9
6.
2.3. Hiperinflacija
9
7.
3. MONETARISTIČKA (starija) SHVATANJA
INFLACIJE
9
8.
4. NOVI PRISTUP INFLACIJI
10
9.
5. UZROCI INLACIJE
12
10.
6. ULOGA INFLACIJE U EKONOMIJI
14
11.
7. DEFICIT PLATNOG BILANSA
16
12.
8. INFLACIJA U JUGOSLAVIJI
19
13.
8.1. Devizna politika
20
14.
8.2. Fiksni kurs dinara
22
15.
8.3. Plivaju}i kurs dinara
23
16.
8.4. Konvertibilnost
23
17.
8.5. Nekonvertibilnost fiksni kurs dinara
24
18.
9. DEFICIT JAVNE POTRO[NJE
24
19.
9.1. Emisiona dobit
26
20.
10. PRVA HIPERINFLACIJA
28
21.
11. DRUGA HIPERINFLACIJA
29
22.
11.1. Tajne inflacije
33
23.
12. STABILIZACIJA CENA
35
24
12.1. Prestanak emisione dobiti
35
25.
12.2. Otklanjanje bud`etskog deficita
35
26.
12.3. Stabilizacija deviznog kursa
37
27.
12.4. Privremeno zamrzavanje cena i plata
38
28.
13. MERE KONROLE I EKONOMSKA STABILIZACIJA
39
Student: Maja Ðorđević Br. indeksa: 239/06
2
Osnovi ekonomije
Inflacija - Deflacija
UVOD
“Depecijacija marke uništila je bogatstvo stabilnijih delova nemačkog društva I ostavila je
za sobom moralnu I ekonomsku neravnotežu, otvarajći prostor za predstojeću propast.
Hitler je posinak hiperinflacije. “
Lord Lionel Charles Robbins
Nauka o finansijama ima zadatak da proučava novčane odnose u vezi sa prikupljanjem,
koncentracijom, raspoređivanjem i trošenjem novčanih sredstava za zadovoljavanje brojnih
potreba privrede i društva. Istovremeno, ovo ujedno predstavlja i predmet izučavanja nauke o
finansijama. Nauka o finansijama u svom predmetu istraživanja posebnu pažnju posvećuje
blagovremenom pribavljanju novčanih sredstava za zadovoljenje opšte društvenih i
zajedničkih potreba u delokrugu aktivnosti državnih organa i društvenih delatnosti. Zbog toga,
često se ističeda nauka o finansijama objašnjava pojave i fenomene u vezi robno-novčanih
odnosa jednog društva, koji se razvijaju u skladu sa dostignutim stepenom razvoja
materijalnih proizvodnih snaga i društveno-ekonomskih odnosa. Nauka o finansijama
predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvata makrofinansije I mikrofinansije.
Makrofinansije se bave izučavanjem problema finansiranja razvoja društva kao celine, dok se
mikrofinansije pretežno bave izuča-vanjem strateškihfinansijskih problemajednog
(konkretnog) privrednog subjekta, odnosno problemima finansiranja proširene reprodukcije
privrede. Ovo dovoljno govori u prilog činjenici da je u današnje vreme obuhvatnost
predmeta izučavanja savremenih finansija isuviše široka. Međutim, najveći broj autora iz ove
naučne oblasti ipak se slaže sa činjenicom da savremene finansije obuhvataju ukupne nov-
čane odnose, dakle sve poslovne aktivnosti koje se izučavaju putem novca. Tako-đe, činjenica
je da finansije kao pojam znače novčanu stranu svakog privrednog posla i novčanu stranu svih
tokova nacionalne privrede. Saglasno iznetom, pred-met izučavanja nauke o finansijama
odnosio bi se na sledeće:
1) Novčana plaćanja;
2) Kreditne odnose;
3) Politiku prikupljanja i ulaganja novčanih sredstava;
4) Emisiju novca;
5) Monetarno-kreditnu i deviznu politiku;
6) Društvene (fiskalne) finansije;
7) Finansijsku politiku i planiranje novčanih tokova;
8) Organizaciju i aktivnost bankarskog poslovanja;
9) Finansijsko osiguranje.
Student: Maja Ðorđević Br. indeksa: 239/06
2
Osnovi ekonomije
Inflacija - Deflacija
INFLACIJA
1.
Pojam inflacije
Prvi put reč inflacija upotrebljena u Sjedinjenim Američkim Državama da bi se označio
nagli skok cena i novčanog opticaja u doba građanskog rata 1861 – 1865.godine kada je vlada
bila prisiljena da izda papirni novac za finansiranje ratova. Sve značajnije inflacije do drugog
svetskog rata nastale su u nenormalnim vremenima ratova i revolucije. Finansiranje ratova ii
revolucija iziskuje velika sredstva, a za tu svrhu pokazalo se da je papirni novac nezamenljiv.
Posle drugog svetskog rata sve su češće situacije u kojima su privrede bile u stagnaciji, u
kojima, dakle, nije postojao višak globalne tražnje, ali su cene nastavile sa rastom. To su
situacije koje u novije vreme ekonomisti nazivaju staglafaciojom (staglafacija + inflacija). U
takvim situacijama komplikuju se tumačenja inflacije. Ona se više ne može objasniti
prevelikom tražnjom, već inflaciojom troškova ili strukturnom inflacijom ili jednom i drugom
zajedno.
Inflacija predstavlja porast opšteg nivoa cena. Stopa inflacije je stopa promene opšteg
nivoa cena i meri se na sledeći način:
Inflaciona stopa = nivo cena (godina-t) – nivo cena (godina t-1)/nivo cena (godina t-1)
Nivo cena se meri kao ponderisani prosek za robe i usluge u nekoj privredi. U preksi,
ukupni novo cena meri se izradom indeksa cena, koji predstavljaju proseke potrošačkih i
proizvođačkih cena.
NA PRIMER:
2003. godine u Srbiji, potrošačke cene su porasle za 10,5%. Te godine su
porasle cene mnogih proizvodnih grupa, kao što su: hrana, piće, stanovanje, odeća,
saobraćajne usluge, medicinske usluge itd. Taj opošti uzlazni trend nazivamo “inflacijom”.
O opadanju vrednosti novca govorimo onda kada opada njegova kupovna snaga tj.
kada se sa istim brojem novčanih jedinica može kupiti manje robe ili kada za kupovinu iste
robe treba dati veći broj novčanih jedinica. Svako opadanje vrednosti novca i to kako njegove
vrednosti u zemlji tako i njegove vrednosti u inostranstvu naziva se
depresijacija
. Kada
postoji depresijacija novca u zemlji govori se o smanjenju njegove kupovne snage, a kada je
depresijacija novca izražena u odnosu na inostranstvo, onda se govori o opadanju tj.
smanjenju intervalutarne vrednosti novca, što najčešće dovodi do tzv. devalvacije kao
pravnog akta zakonodavne vlasti zemlje u smislu zvanične promene spoljne vrednosti novca.
Međutim, jedan od najtežih oblika opadanja i smanjenja vrednosti novca tj. njegove kupovne
snage jeste inflacija.
Iako je pojam inflacije etimološki jasan u smislu oznake pojma nadimanja ili
naduvavanja, ipak se može reći da danas nema ni jednog ekonomskog pojma niti monetarnog
fenomena koji je toliko sporan kao što je inflacija. Obezvređivanje novca, odnosno porast
cena nije nova pojava. U tom smislu, obično se navodi da glavnu karakteristiku inflacije čini
znatno povećanje nivoa cena koje nastaju zbog povećanja novčane mase koja je praćena
povećanjem bankarskih kredita, državnih dugova i deviznih kurseva. Na prvi pogled zaista
tako izgleda: porast novčanog opticaja znači i povećanje cena, a povećanje cena traži veći
Student: Maja Ðorđević Br. indeksa: 239/06
2
Osnovi ekonomije
Inflacija - Deflacija
Analogno rečenom, klasifikacija oblika inflacije po njenim uzrocima za nas je ovde
najprihvatljivije rešenje, pre svega, jer je ovaj pristup posmatranja inflacije najviše u skladu sa
tipologijom monetarnih teorija o kupovnoj snazi novca, gde se inflacija najčešće identifikuje
sa porastom cena, kao osnovnim pokazateljem pada kupovne snage novca. Shodno tome, svi
oblici inflacije sa aspekta uzroka promena cena mogu se svrstati u četiri osnovne grupe:
inflacija novca,
inflacija tražnje,
inflacija troškova,
strukturna inflacija.
Inflacija novca ili novčana inflacija
–
podrazumeva porast cena kao posledicu
povećanja novčanog opticaja. Dakle, ovde je uzrok inflacije povećanje monetarne mase. Ovaj
koncept inflacije dugo je predstavljao vladajuće i najrasprostranjenije shvatanje inflacije.
Kasnije, ovo shvatanje se dopunjava sve većim naglašavanjem tražnje kao determinante
promena cena, što se odrazilo na tzv. monetaristički i dohodni pravac u formulisanju inflacije.
Monetaristički pravac u formulisanju inflacije u stvari predstavlja izraz neokvantitativne
teorije novca prema kojoj svaki porast količine novca, ako je veći od porasta nacionalnog
dohotka, dovodi do povećanja opšteg nivoa cena. S tim u vezi, inflacijaje u suštini uvek i
svuda monetarni fenomen u smislu da se ona stvara i može da stvori samo rastom količine
novca koji je brži od stope rasta proizvodnje.
Inflacija tražnje
–
odbacuje osnovne postavke o novčanom tj. monetarnom faktoru kao
primarnom uzroku inflacije. Umesto novca kao određujućeg faktora inflacije uvodi se u
analizu ponuda i potražnja. Na taj način, cene prestaju biti određene količine novca a kao
njihova determinanta se pojavljuje potražnja, uz pretpostavku neizmenjene ponude i uz
pretpostavku neizmenjene tražnje. Neravnoteža između ponude i potražnje otvara inflacioni
jaz koji se popunjava rastom cena. Po ovom shvatanju, porast cena proizlazi iz nesklada
između količine roba na tržištu i raspoloživog dohotka za kupovinu robe. Pri tome, do skoka
cena dolazi ako postoji takva količina tražnje koja ne može biti podmirena ponudom.
Inflacija troškova
–
polazi od toga da do porasta cena dolazi zbog autonomnog rasta
pojedinih vrsta troškova reprodukcije, kao što su materijal, plate, amortizacija itd. Prema
ovom konceptu inflacije, do porasta cena ne mora doći zbog povećanja količine novca u
opticaju kao što to tvrde razne teorije novčane inflacije, niti zbog viška ukupne tražnje nad
ponudom, kao što tvrde razni oblici teorije inflacije tražnje, već zbog neodgovarajućeg
ponašanja faktora proizvodnje u reprodukciji. Mada je u odnosu na druge koncepte inflacije,
teorija inflacije troškova znatno bolje uzročno postavljena, ona ipak ne može u praksi da
samostalno deluje.
Strukturna inflacija
– javlja se kao reakcija na koncepciju inflacije tražnje i koncepciju
inflacije troškova. Pristalice koncepta strukturne inflacije smatraju da spomenute teorije
inflacije ne mogu da objasne dugotrajni i samopodržavajući karakter savremenih inflacija.
Uprkos znatnoj usaglašenosti kada se radi o načelnoj definiciji inflacije, ostaju značajna
neslaganja u detaljima, koja često poroizlaze iz različitih teorijskih premise. Među takve
problem uvrstavamo problem merenja kupovne snage novca, izračunavanja indeksnih
brojeva, uvođenjem novih proizvoda, kvalitetnih poboljšanja osobina proizvoda, tretiranje
cena na crnim tržištima, uračunavanje poreza u cenama proizvoda. Time lista nije iscrpljena,
ali je i ona dosta indikativna.
Student: Maja Ðorđević Br. indeksa: 239/06
