FAKULTET ZA PRAVO, BEZBEDNOST I MENADŽMENT
,, KONSTANTIN VELIKI ” - NIŠ
ZAVRŠNI RAD
PREDMET:UVOD U EKONOMIJU
TEMA: INFLACIJA I ANTIIFLACIONA POLITIKA
Mentor: Student:
Doc. dr Adrijana Vuković Marko Vasić
68-P/12
Niš, 2016.
Marko Vasić Završni rad
2
SADRŽAJ:
UVOD ................................................................................................................... ................3
1.
ISTORIJSKI NASTANAK I RAZVOJ POJMA INFLACIJE..........................................4
2.
VRSTE INFLACIJE............................................................................................................7
2.1.Hiperinflacija i hiperinflacioni vrtlog...........................................................................10
2.1.1.
Hiperinflacija u Jugoslaviji 1992 -1994...........................................................14
2.1.2.
Inflacija u Srbiji i njeni glavni generator..........................................................16
3.
UZROCI INFLACIJE.......................................................................................................19
3.1.Merenje inflacije..........................................................................................................21
4.
KLASIFIKACIJA INFLACIJE PREMA PRIMARNIM UZROCIMA NASTANKA
INFLACIONOG POREMEĆAJA.....................................................................................22
4.1.
Monetarna inflacija..................................................................................................23
4.2.
Pad proizvodnje i smanjenje robnih fondova kao uzrok inflacije............................30
4.3.
Inflacija zbog autonomnog rasta cena......................................................................30
4.4.
Inflacija zbog neravnomerne raspodele nacionalnog dohotka.................................31
4.5.
Strukturna inflacija...................................................................................................34
5.
TEORIJSKI ASPEKTI I SHVATANJA O DELOVANJU INFLACIJE..........................35
6.
EFEKTI I POSLEDICE DELOVANJA INFLACIJE.......................................................39
6.1.
Direktne pozitivne posledice delovanja inflacije......................................................40
6.2.
Direktne negativne posledice delovanja inflacije.....................................................41
6.3.
Indirektne pozitivne i negativne posledice inflacije.................................................43
7.
ANTIIFLACIONA POLITIKA.........................................................................................45
7.1.
Mere za sprečavanje inflacije i deflacije..................................................................47
ZAKLJUČAK...........................................................................................................................50
LITERATURA..........................................................................................................................51
Marko Vasić Završni rad
4
1.
ISTORIJSKI NASTANAK I RAZVOJ POJMA INFLACIJE
Reč inflacija vuče svoje korene od latinskog izraza
inflatio
, što bi u prevodu značilo
naduvavanje. Pojava inflacije je veoma starog porekla, smatra se da se ona pojavila još u
antičkom dobu, zatim u Vizantijskom carstvu kada je došlo do opadanja vrednosti Rimske
novčane jedinice. Tokom 16.veka poznato je slabljenje vrednosti novca i rast cena u celoj
Evropi kao i tokom Napoleonovih ratova za vreme Francuske revolucije.Prema nalazima
istraživača koji su analizirali arheološke podatke iz drevnog grada Mesopotamije, jednog od
najstarijih kulturnih, političkih i trgovačkih centara civilizacije, prva inflacija u istoriji se
dogodila u Vavilonu. Nju je, prema tvrdnjama ovih naučnika, izazvao legendarni osvajač
Aleksandar Veliki, koji je dovlačio plen sa s vojnih osvajačkih pohoda, najčešće u srebru. Ova
inflacija je, prema nalazima, trajala oko jedne decenije.Razdoblje velikih inflacija počinje tek
sa upotrebom nekonvertibilnih novčanica. Njihovim začetnikom smatra se J. Law, koji je u
periodu 1716. do 1720. izdao 2700 miliona livri u novčanicama uz metalno pokriće svega 48
miliona. Ipak su to bili povremeni ekscesi, koji su dolazili do izražaja za vreme većih
istorijskih događaja nakon dužih perioda.
Inflacija je prvi put upotrebljena u SAD - u, kao oznaka skoka cena i novčanog
opticaja u vreme građanskog rata koji je vođen 1861 - 65, kada je vlada, usled nedostatka
sredstava za finansiranje rata, bila prisiljena da izdaje papirni novac, tzv. “Green - backs”, bez
pokrića, ali je gotovo sigurno da su raznovrsne inflatorne situacije i problemi bili poznati i
ranije. U tom je periodu 1964. godine u New Yorku objavljena je knjiga pod naslovom
''Velika papirna obmana ili približavanje finansijske eksplozije''
gde se po prvi put u
ekonomskoj misli upotrebljava sam izraz inflacija.
Tek nakon Prvog svetskog rata inflacija postaje gotovo stalna pojava i s drastičnim
posledicama. Od 1960 - ih, inflacija je proglašena kritičnim problemom.
Inflacija je pojava koja zaokuplja stalnu pažnju akademskih i političkih krugova, kao i
ukupnu javnost. Specifična je po tome sto ne bira ni mesto ni vreme gde će se pojaviti.
Takođe, nikada se ne javlja u istom obliku. Teško je naći neku ekonomsku temu ili fenomen
koji je toliko mnogo analiziran, o kojem je toliko mnogo pisano, a koji je jos uvek aktuelan,
kao sto je inflacija. Razlozi su brojni i leže ne toliko u njenoj složenoj prirodi, cikličnosti
pojavljivanja, isprepletanosti faktora uticaja i njihovom raznolikom poreklu, koliko u njenom
pogubnom i kriznom uticaju na privredni rast i razvoj, preko deformacije svih ekonomskih
Marko Vasić Završni rad
5
pokazatelja. Inflacija je potencijalna kočnica i stalna opasnost za svaku privredu. U malim
količinama inflacija se moze smatrati izborom monetarne, fiskalne ili razvojne politike.
Inflacija je stara koliko i tržišna privreda. Posmatrano na duži rok, cene rastu.
Međutim ne znači da inflacija nužno prati pad realnog dohotka. Istorija pokazuje da cene rastu
u vreme ratova i ekonomskih kriza, ali se više ne vraćaju posle ratova i kriza na prvobitni
nivo. Poput bolesti koja razara tkivo ljudskog organizma, tako i inflacija razara privredu.
Nema opšte prihvaćene definicije inflacije, niti se stručnjaci mogu usaglasiti oko
objašnjenja njenih uzroka i posledica. Dodirne tačke svih tih definicija jesu te da inflacija s
jedne strane znači rast cena, a sa druge strane pad kupovne snage novca. Za mnogobrojne
definicije inflacije moze se reći da se uglavnom svode na dve osnovne- klasična i savremenija
shvatanja inflacije.
Klasična shvatanja definišu inflaciju kao stanje u kome, usled povećanja novčanog
opticaja, dolazi do smanjenja vrednosti novca,a što se manifestuje u opštem porastu cena.
Razlog ovakvim shvatanjima leži u činjenici da su sve tadašnje velike inflacije bile vezane za
preteranu emisiju novca i da su tako na tržištu stvoreni ogromni novčani fondovi koji su
stojali naspram ograničenih robnih fondova.
Savremena shvatanja ukazuju na činjenicu da do inflacije dolazi i kada se to ne
manifestuje u opštem porastu cena. Prema ovom shvatanju uzroke inflacije treba traziti u
postojanju monopola, državne intervencije u kontroli cena i sl. Dakle, inflacija može postojati
i bez rasta cena.
Suština inflacije, prema novim shvatanjima, nije u porastu cena, već u poremećaju
robno-novčanih odnosa u kojem efektivna novčana tražnja prevladava nad ponudom robe i
usluga, bez obzira da li se takvo stanje odrazava ili ne na povećanje opšteg nivoa cena.
Uzroci inflacije mogu biti višestruki. Kod inflacije potražnje, previše potrošnje je
preusmereno na premalo roba. Uzroci su porast novčane ponude, državnih rashoda, porast
izvoza čime se smanjuje domaća ponuda. S druge strane, porast nominalnih nadnica, porast
cena inputa i energije i promena deviznih tokova dovode do inflacije troškova. Visoke stope
inflacije najčešće su prouzrokovane političkom odlukom u situacijama u kojima država ne
može dobaviti prihode iz drugih izvora pa se odlučuje na "štampanje novca".
S obzirom na njene različite pojavne oblike i uzroke koji dovode do njenog nastanka,
razvile se se mnoge teorije, a samim tim i podele inflacije po više kriterijuma i na više vrsta.
Marko Vasić Završni rad
7
2.
VRSTE INFLACIJE
Inflacija je stara koliko i tržišna privreda. Posmatrano na duži rok, cene rastu. Međutim
ne znači da inflacija nužno prati pad realnog dohotka. Istorija pokazuje da cene rastu u vreme
ratova i ekonomskih kriza, ali se više ne vraćaju posle ratova i kriza na prvobitni
nivo.Inflaciju možemo razvrstati prema različitim kriterijumima.Da bi se inflacija sanirala,
potrebno je prethodno izvršiti klasifikaciju u tri kategorije:
1
1. Umerena inflacija
2. Galopirajuća inflacija
3. Hiperinflacija
UMERENA INFLACIJA
–cene su relativno stabilne, ljudi imaju poverenja u novac.
Podrazumeva lagani rast cena. Poslovni ljudi i obični potrošači ulažu svoj novac verujući
da će njihova novčana sredstva zadržati svoju relativnu vrednost.
GALOPIRAJUĆA INFLACIJA
-
predstavlja dvo ili trocifrenu inflaciju,u rasponu od
20,100 ili 200% na godinu dana. Ovakvu vrstu inflacije mogu imati i razvijene
industrijske zemlje. Tako su, na primer, Argentina, Brazil i druge latinoameričke zemlje,
imale stope inflacije od 50-700% na godinu dana 1970-tih i 1980-tih godina. Kada se
galopirajuća inflacija jednom ukoreni u privredno tkivo, nastaju ozbiljni ekonomski
poremećaji.
HIPERINFLACIJA
-
Mnoge privrede prežive galopirajuću inflaciju, ali veoma teško
hiperinflaciju.Teško je i poverovati da se hiperinflacija od milion ili čak milijardu posto
na godinu dana može izdržati.
Primer:
Početkom 1920-ih godina, mlada Vajmarska Republika se borila u pokušaju da
otplati teške reparacije i zadovolji svoje kreditore. Nije mogla dovoljno pozajmiti niti toliko
podići poreze da bi podmirivala vladine izdatke, pa se stoga štampao novac. Novčana masa
astronomski je porasla od početka 1922. do decembra 1923, a cene se vrtoglavo rasle, jer su
ljudi izbezumljeno nastojali da se reše svoga novca pre nego što potpuno izgubi vrednost.
1
studenti.rs/skripte/ekonomija/inflacija-pojam-i-vrste
