Elektronsko bankarstvo
Ognjen Tomić 222/15
1
Visoka skola strukovnih studija za informacione tehnologije
ELEKTRONSKO BANKARSTVO
Seminarski rad
INFLACIJA I HIPERINFLACIJA
Predmetni nastavnik:
Student:
prof. dr Mladen Radivojević
Ognjen Tomić 222/15
Datum predaje: 20.06.2018
Beograd
Jun 2018. g.
Elektronsko bankarstvo
Ognjen Tomić 222/15
2
S A D R Ž A J
List:
1. UVOD .........................................................................
3
2. POJAM INFLACIJE ......................................................
4
3. VRSTE INFLACIJE ......................................................
6
4. POJAM HIPERINFLACIJE ............................................
8
5.
SIMPTOMI ZA NASTANAK SPIRALNOG INFLACIONOG
CIKLUSA I HIPERINFLACIJE ……………………………….
9
6. ZAKLJUČAKA ..............................................................
14
7. KORIŠĆENA LITERATURA ..........................................
14
Elektronsko bankarstvo
Ognjen Tomić 222/15
4
2. POJAM INFLACIJE
Izraz inflacija potiče od latinske reči “inflation”. U slobodnom prevodu može
značiti “naduvavanje” ili “nadimanje” (za bolesno stanje organizma).
Do sada stručnjaci nisu prihvatili ni jednu definiciju inflacije koja bi ovakvo
ekonomsko stanje u potpunosti adekvatano definisala.
Neka starija monetaristička shvatanja inflaciju definišu kao stanje u kome
zbog povećanja količine novca u opticaju dolazi do pada vrednosti
nacionalne valute što se posledično manifestuje opštim povećanjem cena.
Odnosno inflacija je posledica povećanja količine novca u opticaju, bez
odgovarajućih promena na strani ponude (proizvodnje).
Savremena shvatanja inflaciju definišu kao poremećaj robno-novčanih
odnosa, što će reći kao stanje u kojem efektivna novčana tražnja vidljivo
nadmašuje ponudu robe i usluga, bez obzira na to da li se takvo stanje i
koliko odražava na povećanje opšteg nivoa cena.
Za inflaciju se još može reći da je heterogena i kompleksna pojava koja
izaziva poremećaje na tržištu i otežava kontinuisano funkcionisanje
privrede.
Medjutim, možda je najjednostavnija i najprihvatljivija sledeća definicija
inflacije, da je ona:
1. „povećanje agregatnog (ukupnog obima) nivoa cena u odnosu na
vrednost novca“
ili još jednostavnije
2. „to je pad vrednosti novca, a time i pad kupovne moći”.
Ove dve definicije mogu se najbolje shvatiti kroz primer iz velike inflacije
koja se dogodila 1923. g. u Nemačkoj. Tada je trebalo 726 miliona maraka
za jednu stvar, a koja se 1918. g. mogla platiti samo jednom markom.
Poštanske marke na pismima imale su vrednost u milijardama maraka.
Za koju god definiciju inflacije da se odlučimo moramo biti sigurni da dokle
god traje u nekoj ekonomiji ona izaziva višestruke posledice. U te posledice
spadaju:
Elektronsko bankarstvo
Ognjen Tomić 222/15
5
- povećanje količine novca u opticaju,
- smanjenje kupovne snage novca,
- povećanje cena,
- povećanje troškova života,
- neracionalna potrošnja,
- prelazak štednje u realnu aktivu,
- povećanje sklonosti ka zaduživanju,
- povećanje lične, opšte, investicione i zajedničke potrošnje iznad
materijalnih mogućnosti,
- smanjenje akumulativne i reproduktivne sposobnosti privrede,
- smanjenje izvoza i druge.
Dalje o inflaciji želim da pišem od njenog samog početka nastajanja.
Za pojavu inflacije interesantno je to da se ona može dogoditi preko noći, ali
se ipak pred pojavu inflacije javljaju i neki nagoveštaji da će se ona uskoro
dogoditi u ekonomiji neke zemlje. Među te nagoveštaje spadaju:
- receflacija (recesija + inflacija) i
- stagflacija (stagnacija + inflacija).
Za receflaciju se može reći da je blagi ekonomski poremećaj koji se
manifestuje opadanjem proizvodnje i uopšte privredne aktivnosti, dok se za
staflaciju može reći da predstavlja mirovanje ekonomskih promena.
Na osnovu ovih definicija može se zaključiti da će se ukoliko se pojave blagi
ekonomski poremećaji i ako ti isti poremećaji postanu mnogobrojni i veći,
ipak na kraju dogoditi inflacija kao težak oblik ekonomskog poremećaja.
Za inflaciju se vezuju još dva pojma, a to su:
1. Deflacije
2. Dezinflacijaje
Deflacije se manifestuju preko smanjenja troškova života i uopšteg nivoa
cena u jednoj ekonomiji, dok je
Dezinflacija predstavljena kroz smanjenje količine novca u opticaju u cilju
sprečavanja skakanja cena robi.
