1
ИНФЛАЦИЈА И ПОРЕЗ НА СИРОТИЊУ
СЕМИНАРСКИ РАД
2
САДРЖАЈ:
1.
Увод ........................................................................ ...3
2. Инфлација и сиромаштво................................4
3. Типови и теорије инфлације............................6
4. Теорија монетарне инфлације........................6
5. Неокласична теорија инфлациије...................8
6. Теорија инфлације трошкова..........................9
7. Теорија структурне инфлације......................10
8. Ефекти и последице инфлације....................11
9. Инфлација, девизни курс и каматна стопа..16
10. Инфлаторни порез на сиротињу................ 17
11. Ниво цена и вредност новца........................19
12. Инфлациони порез........................................19
13.
Гифенов парадокс, Вебленов ефекат и инфлационо-
шпекулативни ефекат .................................................... 20
14. Фишеров ефекат ................................................... 21
15. Закључак ............................................................... 22
16. Литература ............................................................. 23
4
1. ИНФЛАЦИЈА И СИРОМАШТВО
1.1
Појам инфлације и сиромаштва
Инфлација је латинска реч „inflare“ и буквалном преводу значи
„надувати се“, „натећи“. Инфлација се стално прати и о њој се
стално расправља јер се она сматра озбиљним економским
проблемом, зато је у више наврата инфлацију дефинисао већи
број стручњака, па не постоји опште прихваћена дефиниција о
њој.
„Старија монетаристичка схватања дефинишу инфлацију као
стање у коме због повећања количине новца у оптицају долази
до пада националне вредности валуте што се последично
манифестује општим повећањем цена. Она је последица
повећања количине новца у оптицају, без одговарајућих промена
на страни понуде (производње).“
(Милановић, 2007, 150 стр.)
„Новија схватања суштину инфлације објашњавају поремећајима
робноновчаних односа, као стање у којем ефективна новчана без
општи ниво цена.“ (Милановић, 2007. Стр. 151)
Инфлација је повећање агрегатног нивоа цена у односу на
вредност новца „или још једноставније“, то је пад вредности
новца, а и куповне моћи.
У време велике инфлације у Немачкој 1923. године требало је 726
милиона марака за једну ствар која је 1918. године плаћена једну
марку.
Стопа инфлације је стопа промене општег нивоа ниова цена и
мери се и мери се на следећи начин:
Инфлациона стопа=ниво цена (година т)- ниво цена (година
т-1)
5
Инфлација се може догодити и преко ноћи, али увек постоје
наговештаји њеног доласка, а то су:
Рецефлација
(рецесија+инфлација) и
стагфлација
(стагнација+инфлација)
Рецесија је благи поремећај, а стагнација је време мировања
економских промена. Дакле, појавом благих економских
поремећаја, уколико постану многобројни и већи, можемо бити
сигурни како ће се на крају догодити инфлација као најтежи
облик еконмског поремећаја.
Још два ппојма иду уз дефлацију, а то су:
судефлација
представља супротну појаву од инфлације, одражава се као
општи пад нивоа цена и
дезинфлација
смањивање стопе
инфлације
Оно што је карактеристично за сваку инфлацију је
сиромаштво.
Сиромаштво представља друштвено стање изразите материјалне
оскудице, потпуне политичке маргинализације и културне
друштвених слојева који живе на ивици људсе егзистенције.
Оно је увек постојало и постојаће, али се сматра друштвеним
проблемом тек од 19. Века, када се и почела проучавати у
социологији и сродним наукама.
Границу сиромаштва нико не може да подвуче јер оно варира од
друштва до друштва.
Уместо апсолутног сиромаштва уводи термин
релативно
сиромаштво
који се заснива на процени припадника одређеног
друштва, док је са друге стране
субјективно сиромаштво
још
једном нешто имао, па је то исто изгубио (некада био богат и
имућан, па пропао у бизнису, остао без власти, славе и других
привилегија).
7
Класична теорија, везујући новчани оптицај за злато, чврсто стоји
на позицијама квантитативне теорије новца. Позната је Fisherova
формула MV=PT, што значи да ће пораст количине новца у
оптицају у условима
мале
еластичности производње
уз
постојећу просечну брзину оптицаја (V), да доводе
до општег
раста цена.
Зато ова теорија стоји на позицији „неутралног“
новца. Овај тип инфлације назива се још и
монетарна
инфлација, инфлација куповне снаге и инфлација ефективне
куповне снаге.
Па је основни узрок инфлације по класичној
кватитативној теорији
већа количина новца у привреди од
потребне која доводи до повећања ефективне тражње.
Цена
оптицају. Доходак, трошкови и производња су реалне величине
које су одређене тржиштем.
____________
¹
Овај тип инфлације назива се још и
монетарна, инлација куповне снаге
и
инфлација ефективне куповне снаге.
Како је основни узрок пораста
претерана маса новца на тржишту, и претерана
новчана ефективна
тражња
, обично се и настоји да се дефинцитирају облици тог наставка.
