BEOGRADSKA POSLOVNA SKOLA
VISOKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
MONETARNE I JAVNE FINANSIJE
Tema:
INFLACIJE KAO IZVOR MONETARNE NESTABILNOSTI
Mentor: Student:
Danijela Radenkovic Zarko Ivkovic
Pozarevac,januar,2018.godine
SADRŽAJ
Uvod...............................................................................................3
Pojam, poreklo i razvoj inflacije.........................................................3
Vrste inflacije......................................................................................5
Uzroci inflacije....................................................................................6
Borba protiv inflacije...........................................................................7
Posledice inflacije............................................. .................................8
Ekonomski rast...................................................................................9
Ekonomske slobode i ekonomski rast................................................10
Zaključak............................................................................................13
Literatura............................................................................................13
2
U monetarnoj literaturi i enciklopedijama može se naći da je reč inflacija prvi put
štampana u delu „Velika papirna obmana ili približavanje finansijske eksplozije“
Aleksandra Demlera 1964.godine u kojoj se usled Građanskog rata u Americi
predviđala finansijska katastrofa kada je nastalo naduvavanje novčanog prometa, što
je za posledicu imalo veliki porast cena
.
Inflacione pojave su bile često vezane za pojave velikih ratova, jer u tim
situacijama dolazi do nestašice roba i snažnog rasta cena, a sve to usled preterane
emisije novca za finansiranje ratova.
„Jedan nepoznati pisac sa američkog juga opisao je inflaciju za vreme
Građanskog rata u Americi, u periodu od 1861. do 1865.godine, na način koji se često
citira u anglo-američkoj literaturi:“Nekada smo odlazili u dućan sa novcem u džepu, a
vraćali se sa korpom punom namirnica. Sada odlazimo sa korpom punom novca, a
vraćamo se sa namirnicama koje mogu da stanu u džep. Svega je nestalo – sem
novca. Cene su haotične, a privreda je dezorganizovana. Ručak koji je obično stajao
koliko i ulaznice za operu, sada košta dvadeset puta više. Posao često stagnira, jer
niko ne zna koliko da naplati. Posledica je da svako naginje nagomilavanju „stvari“ i
gleda da se otarasi „rđavog“ papirnog novca koji istiskuje „dobar“ metalni novac iz
cirkulacije. Rezultat: delimičan prelaz na trampu sa svim njenim nezgodama.“
1
Inflacija je naročito izražena u XX veku, a naročito za vreme i posle Prvog
svetskog rata kada mnoge zemlje prelaze na papirnu valutu. Iz tog razloga dolazimo
do zaključka da je osnov za inflaciju napuštanje zlatnog novca. Mada je inflacija
karakteristična za zemlje u ratu ona se javlja i u doba priprema za rat i posle ratova i
to na obe strane: i u zemljama pobednika i u zemljama poraženih.
Tokovi modernih inflacija su daleko složeniji, a uzroci dublji i raznovrsniji. Sami
izučavaoci inflacije daju svoje definicije svaki za sebe. Jedna od najstarijih definicija
koje se pominju glasi:
suviše novca juri premalo roba.
Najrasprostranjenije
definicije inflacije su one koje ističu da ona predstavlja stalni rast opšteg nivoa cena.
Povećanje cena može, u principu nastati usled povećanja efikasnosti novca ili usled
smanjenja ponude roba. Povećanje opticaja novca je najčešći uzrok inflacije u sistemu
papirnog važenja. Tu je uzročnik sama država koja u cilju pokrivanja svojih rashoda
izdaje papirni novac i zadužuje se kod Centralne banke. Povećanom količinom novca
država kupuje razne proizvode i usluge na tržištu i time dvostruko negativno deluje:
-
povećava opticaj i
-
smanjuje robne fondove.
Prema nemačkom istraživaču inflacije iz 1923.godine Kurtu Singeru, inflacija se
manifestuje u znatnom povećanju nivoa cena, koji nastaje usled naglog povećanja
novčane mase što je praćeno povećanjem bankarskih kredita. Naš ekonomski
stručnjak M. Vučković nasuprot tome tvrdi da inflacija može nastati i bez povećanja
1
4
