SADRŽAJ
Uvod...............................................................................................3
Pojam, poreklo i razvoj inflacije.........................................................3
Vrste inflacije......................................................................................7
Uzroci inflacije....................................................................................8
Borba protiv inflacije...........................................................................8
Posledice inflacije............................................. .................................9
Ekonomski rast...................................................................................13
Ekonomske slobode i ekonomski rast................................................15
Zaključak............................................................................................18
Literatura............................................................................................19
Uvod
Opšte povećanje cena zove se inflacija. Inflacija je jednostavno povećanje prosečnog
nivoa cena, a cena je stopa po kojoj se novac razmenjuje za robu ili uslugu. Razumeti
inflaciju znači razumeti šta je novac, kako deluje na ponudu i tražnju i kakav uticaj ima
na ekonomiju.
Inflacija kao ekonomski fenomen javlja se kao sintetizovan izraz stanja narušenog
ekonomskog zdravlja nacionalne privrede. Teorijski i empirijski gledano, postoji visok
stepen saglasnosti istrazivača da inflacija nastaje i traje kao posledica višestranih uzroka
koji se međusobno uslovljavaju i prepliću. Najčešće se izražava kao inflacija tražnje,
inflacija troškova, uvozna inflacija, strukturna inflacija, a u našim uslovima pravo
građanstva dobilo je pojam inflacije uslovljene političkim ciniocima.
Visok nivo inflacije u svom nominalnom izrazu jednako razorno utiče na
obezvređivanje vrednosti privrednih rezultata, bez obzira koji je od pomenutih uzroka, ili
svaki od njih u određenoj meri uslovio njeno kretanje i nivo. Osnovni uticaj na inflaciju u
našim uslovima u proteklom periodu imaju monetarnni činioci. Međutim, izuzetno
snažan uticaj na postojeće stanje imaju i nemonetarni činioci kao sto su znatne razlike u
stepenu razvijenosti privredne strukture, čestim izmenama u podsistemima privrednog
sistema i privrede kao celine, rastu svih oblika potrošnje iznad ostvarenog dohotka i
drugo. Svaki od pomenutih faktora generira inflatorno ponašanje u reprodukciju, a to se
reflektuje u opštoj stopi rasta cena, ili sumom povećanih dobitaka.
Termin inflacija potiče od latinske reči ,,inflatio" što znači naduvavanje. Prvi put je bila
upotrebljena u Americi da označi nagli skok cena i novčanog opticaja koji je nastao u
vreme građanskog rata 1861-1865. godine. Tada je vlada u nedostatku finansijkih izvora
za vođenje rata bila primorana da izdaje nezamenjive , a cene u tom periodu su se
udvostručile. Sam proces porasta novčane cirkulacije i cena tj. obezvređenje novca,
istorijski posmatrano je mnogo stariji. Ima tragova koji pokazuju da je inflacija postojala
još u antičko vreme. Međutim, XX vek sa pravom se može nazvati vekom inflacije, a
pogotovo vreme od Prvog svetskog rata do danas, kada je reč inflacija dobila svoje pravo
značenje.
Sa teorijskog aspekta, pojam inflacije se može tumačiti na više načina:
• "kao ponderisani prosek svih, odnosno odabrane grupe proizvoda i usluga
• kao pad vrednosti novca
• kao nominalni porast iznad njegovog realnog rasta" .
.
Najčešća i najjednostavnija definicija glasi: inflacija je obezvređenje novca, smanjenje
njegove kupovne sposobnosti.
Prema intenzitetu inflacija može biti:
1. "inflacija – za koju se smatra da je pozitivna jer podstiče proizvodnju i investicije,
izražava se u trendu sporo rastućih cena.
2. kontrolisana inflacija – za čiju se kontrolu koriste restriktivne mere politike.
2
Inflacija je naročito izražena u XX veku, a naročito za vreme i posle Prvog
svetskog rata kada mnoge zemlje prelaze na papirnu valutu. Iz tog razloga dolazimo
do zaključka da je osnov za inflaciju napuštanje zlatnog novca. Mada je inflacija
karakteristična za zemlje u ratu ona se javlja i u doba priprema za rat i posle ratova i
to na obe strane: i u zemljama pobednika i u zemljama poraženih.
Tokovi modernih inflacija su daleko složeniji, a uzroci dublji i raznovrsniji. Sami
izučavaoci inflacije daju svoje definicije svaki za sebe. Jedna od najstarijih definicija
koje se pominju glasi:
suviše novca juri premalo roba.
Najrasprostranjenije
definicije inflacije su one koje ističu da ona predstavlja stalni rast opšteg nivoa cena.
Povećanje cena može, u principu nastati usled povećanja efikasnosti novca ili usled
smanjenja ponude roba. Povećanje opticaja novca je najčešći uzrok inflacije u sistemu
papirnog važenja. Tu je uzročnik sama država koja u cilju pokrivanja svojih rashoda
izdaje papirni novac i zadužuje se kod Centralne banke. Povećanom količinom novca
država kupuje razne proizvode i usluge na tržištu i time dvostruko negativno deluje:
-
povećava opticaj i
-
smanjuje robne fondove.
Prema nemačkom istraživaču inflacije iz 1923.godine Kurtu Singeru, inflacija se
manifestuje u znatnom povećanju nivoa cena, koji nastaje usled naglog povećanja
novčane mase što je praćeno povećanjem bankarskih kredita. Naš ekonomski
stručnjak M. Vučković nasuprot tome tvrdi da inflacija može nastati i bez povećanja
novčanog volumena. „Ako paralelno sa povećanjem novčane mase raste i proizvodnja
i količina roba na tržištu, onda nema mesta zaključku da će nastupiti inflacija.“
2
Novija shvatanja inflacije baziraju se na čitavom lancu stanja i procesa u oblasti
tražnje, investicije, kupovnoj snazi ... Inflacija može da se ne ispolji povećanjem cena
roba, naročito ako država primenjuje administrativne mere, kao što su maksimiranje
cena, zavođenje racionalnog snabdevanja po propisanim cenama i sl. U takvim
uslovima doći će do oskudice u robi, što je proizvod smanjenja zaliha roba u trgovini,
na crnoj berzi i drugim špekulacijama. Takva forma inflacije naziva se inflacijom
novčane tražnje.
Od svih shvatanja inflacije, teorija inflacije novčane tražnje najviše zadovoljava,
jer daje najšire tumačenje suštine inflacije. Iako se inflacija manifestuje u porastu
cena, ipak se u startu ne može prihvatiti teorija inflacije cena jer postoje inflacije i bez
povišenja opšteg nivoa cena.
2
Prof. Dr Miloš Simović,“Monetarne i javne finansije“, Ekonomski fakultet – Priština, 2000.godine
4
Slika 1.
Nasuprot starijem shvatanju da je inflacija ona pojava koja se manifestuje u
opštem nivou povećanja cena i u povećanju monetarne mase, stoji noviji stav koji
inflaciju povezuje sa kretanjima u neposrednom toku proizvodnje, kada ukupna tražnja
za dobrima i uslugama u jednom vremenskom periodu bude veća od realne, pri čemu
dolazi do povećanja ukupnog nivoa cena.
Inflacija i recesija su faze koje se ponavljaju u neprekidnom ekonomskom ciklusu.
Stručnjaci ulažu velike napore da predvide njihovu pojavu i da kontrolišu njihov učinak.
5
