С а д р ж а ј:
У в о д . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
МОНЕТАРИСТИЧКА (СТАРИЈА) СХВАТАЊА ИНФЛАЦИЈЕ
. . . . . . . .4
НОВИ ПРИСТУПИ ИНФЛАЦИЈИ
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
ПРИГУШЕНА ИЛИ КОНТРОЛИСАНА ИНФЛАЦИЈА
. . . . . . . . . . . . . . .8
ХИПЕРИНФЛАЦИЈА И ХИПЕРИНФЛАТОРНИ ВРТЛОГ
. . . . . . . . . . . . .9
ИНФЛАТОРНИ ПРОЦЕС И МАХАНИЗАМ ТРАНСМИСИЈЕ
. . . . . . . . .11
Л и т е р а т у р а . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12
З а к љ у ч а к. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13
- с е м и н а р с к и р а д –
У в о д
Инфлација као појам потиче од латинске речи inflation, што значи надувавање
или надимање. У економској литератури у смислу надувавања новчаног оптицаја
почела се употребљавати тек од 1864. године (од америчког грађанског рата и велике
емисије новчаница „
green-becksa
“ с високим растом цена).
1
Проблем инфлације изазвао је посебну пажњу економиста, тако да је о овом
проблему написана врло обимна литература. Према једном аутору, да би се та
литература само прочитала радни век човека би требао бити 200 година, а данас 400
година. Велики интерес који данас влада за феномен инфлације, сигурно је последица
њеног сталног присуства, али и споузнаје да је остало много нерешених, оспораваних,
контраверзних ставова и проблема у вези с њом.
У погледу дефиниције инфлације, постоје углавном две групе бројних аутора,
јер, колико се јавило аутора, толико постоји различитих дефиниција инфлације. Ми
ћемо их поделити у две основне групе, то су старија и новија схватања инфлације.
1
Влада је у периоду грађанског рада (1861-1865. године), због финансирања ратних расхода емитована
неконвертибилне новчанице у прави новац, тзв. „greenbecks“ (у висини од 450 милиона). Оне у току рата
губе на вредности према стварном новцу готово 200%, за толико су и повећане цене. (инфлација се први
пут сусреће у књизи Александра Делмара:
Велика папирна обмана или приближавање финансијске
експлозије
, New York, 1864).
2
- с е м и н а р с к и р а д –
2. НОВИ ПРИСТУПИ ИНФЛАЦИЈИ
Нова схватања феномена инфлације разликују се од старијих по томе што уносе
много нових елемената у монетарну нестабилност привреде:
1) Констатује се могућност постојања инфлације и без стварног пораста цена
као површинске манифестације инфлације.
Према тим схватањима, узроке треба тражити у постојању монопола државне
интервенције у контроли цена и сл., што је значајан допринос теорији инфлације. Тиме
се полази од чињенице да инфлација може постојати и без раста цена. Због деловања
монопола и државне интервенције до изражен појаве нееластичности цена.
2) Све више се испољавају случајеви да уз повећање новчаног оптицаја, цене
остају стабилне, као и да долази до раста цена и када држава новчани оптицај строго
држи под контролом и не повећава га. Тиме се ствара нова основа из истраживање
основних узрока и природе савремене инфлације, јер она не важи само за промене масе
новца у оптицају.
Нова схватања и истраживања инфлације полазе од узрока настанка већ самог
инфлационог притиска, који може да настане у производњи, односу инвестиција и
штедње (инфлациони геп), у понашању запослености, потрошње (као и њене
структуре), трошкова репродукције, стања и понашања платног трговинског биланса,
промена у расподели националног дохотка и свим сегментима где се тај инфлациони
притисак може појавити. Нова концепција, дакле, као индикатор инфлације не узима
само раст цена.
3) Уместо глобалне категорије (новчани оптицај) употребљавају се прецизнији
изрази као „новчана ефективна тражња“, куповна снага новца, понуда робних фондова,
тражња куповних фондова и др., с обзиром на могућност да уз исту новчану масу,
новчана тражња буде различита. Нова теорија не полази само од новчане масе, већ
узима у обзир и низ нових момената, који доводе до претеране тражње.
4) Прелази се са површинских манифестација инфлације (пораста цена) на
истраживање узрока који доводе до инфлације, као и поремећаја у развоју привреде
који се могу третирати као инфлационе промене. Повећање цена схватило се само као
последица и продукт тих поремећаја у привреди.
Сваки пораст новчаног оптицаја нужно не изазива повећање цена. То је већ
уочио и
Кеynes
3
, истичући да пораст ефективне тражње подиже цене само тада када
постоји пуно коришћење капацитета и пуна запосленост радне снаге. Такво схватање
прихвата највећи број савремених монетарних теоретичара.
Суштина инфлације, према новим схватањима, није у порасту цена, већ у
поремећају робно – новчаних односа у којем „ефективна новчана тражња превладава
над понудом робе и услуга, без обзира да ли се такво стање одржава или не на
повећање општег нивоа цена“
4
. Уколико је ефективна тражња 1.000. јединица, а
понуда 800 јединица, онда настали „инфлациони јаз2 мора да се покрије или изравна
кроз пораст цена. Овакви глобални односи могу се налазити у равнотежи, али у
3
Ј. М. Keynes:
The General Theory
, стр. 72.
4
Др М. Вучковић:
Савремени проблеми монетарне теорије и политике
, Научна књига, Београд. 1960,
стр. 98
4
