VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA MENADZMENT
U SAOBRAĆAJU – NIŠ
SEMINARSKI RAD
INFLACIJA – POJAM, KARAKTERISTIKE
I VRSTE
MENTOR: STUDENT:
Ljubica Blažević
1. UVOD
O inflaciji se zna jako mnogo, ali ipak nedovoljno. Ona ne bira ni mesto ni vreme gde će
se pojaviti. To mogu da budu nerazvijene, ali i razvijene zemlje, svejedno da li im je
površina velika ili mala. Još jedna specifičnost koja se vezuje za inflaciju je to što se
nikada ne javlja dva puta u istom obliku.
Inflacija je prvi put upotrebljena u SAD-u, kao oznaka skoka cena i novčanog opticaja u
vreme građanskog rata koji je vođen 1861-65, kada je vlada, u sled nedostatka sredstava
za finansiranje rata, bila prisiljena da izdaje papirni novac, tzv. “Green-backs”, bez
pokrića, ali je gotovo sigurno da su raznovrsne inflatorne situacije i problemi bili poznati
i ranije. Tek nakon Prvog svetskog rata inflacija postaje gotovo stalna pojava i
sdrastičnim posledicama. Od 1960-ih, inflacija je proglašena kritičnim problemom.
Razdoblje velikih inflacija počinje tek sa upotrebom nekonvertibilnih novčanica.
Njihovim začetnikom smatra se J. Law, koji je u periodu 1716. do 1720. izdao 2700
miliona livri u novčanicama uz metalno pokriće svega 48 miliona. Ipak su to bili
povremeni ekscesi, koji su dolazili do izražaja za vreme većih istorijskih događaja i
nakon dužih perioda.
Prema nalazima istraživača koji su analizirali arheološke podatke iz drevnog grada
Mesopotamije, jednog od najstarijih kulturnih, političkih i trgovačkih centara civilizacije,
prva inflacija u istoriji se dogodila u Vavilonu. Nju je, prema tvrdnjama ovih naučnika,
izazvao legendarni osvajač Aleksandar Veliki, koji je dovlačio plen sa svojih osvajačkih
pohoda, najčešće u srebru. Ova inflacija je, prema nalazima, trajala oko jedne decenije.
Uzroci inflacije mogu biti višestruki. Kod inflacije potražnje, previše potrošnje je
preusmereno na premalo roba. Uzroci su porast novčane ponude, državnih rashoda,
porast izvoza čime se smanjuje domaća ponuda. S druge strane, porast nominalnih
nadnica, porast cena inputa i energije i promena deviznih tokova dovode do inflacije
troškova. Visoke stope inflacije najčešće su prouzrokovane političkom odlukom u
situacijama u kojima država ne može dobaviti prihode iz drugih izvora pa se odlučuje na
"štampanje novca".
2. KLASIFIKACIJA INFLACIJE
UMERENA INFLACIJA
–cene su relativno stabilne,ljudi imaju poverenja u
novac.Podrazumeva lagani rast cena. Ljudi rezonuju: novac je jednako vredan danas i
gotovo isto vredan za godinu dana, pa se isplati držati ga.Poslovni ljudi i običan
(potrošač) svet sklapaju dugoročne ugovore u domicilnoj valuti, zato što veruju da cene
neće značajnije otići izvan postojećih okvira za robu koju kupuju ili prodaju.Ljudi
jednostavno veruju da će njihova novčana sredstva zadržati svoju relativnu vrednost.
GALOPIRAJUĆA INFLACIJA
predstavlja dvo ili trocifrenu inflaciju,u rasponu od
20,100 ili 200% na godinu dana. Ovakvu vrstu inflacije mogu imati i razvijene
industrijske zemlje. Tako su, na primer, Argentina, Brazil i druge latinoameričke zemlje,
imale stope inflacije od 50-700% na godinu dana 1970-ih i 1980-ih godina.Kada se
galopirajuća inflacija jednom ukoreni u privredno tkivo, nastaju ozbiljni ekonomski
poremećaji.
HIPERINFLACIJA
Mnoge privrede prežive galopirajuću inflaciju, ali veoma teško
hiperinflaciju. To je vreme smrti, kao kad kancer uništava ljudsko telo. Teško je i
poverovati da se hiperinflacija od milion ili čak milijardu posto na godinu dana može
izdržati.
Inflacija iskrivljuje relatvne cene i smanjuje ekonomsku efikasnost. Težina inflacije meri
se i time da li je bila očekivana ili nije. U tom smislu razlikuje se:
1. uravnotežena inflacija;
2. neuravnotežena inflacija
3. neočekivana (nepredviđena) inflacija
1.
Uravnotežena inflacija
podrazumeva godišnji rast od, na primer 10%. Promena cena
nikog ne iznenađuje. Sve se povećava na 10% (hrana, odeća, obuća, plate, kamate) itd. U
ovoj situaciji gotovo niko ne bi bio zabrinut. Efikasnost upotrebe resursa veličine BDP-a
ostale bi neporomenjene veličine. Jednostavno rečeno, troškovi rastu 10%, ali i dohodak
10% brže. Nema ni zarade ni gubitka.
2.
Neuravnotežena inflacija
pogađa relativne cene, troškove i poreska opterećenja. Npr.
imamo neefikasnost kao posledicu neuravnotežene inflacije kad se cene ne prilagođavaju
inflacionim trendovima, kao što je slučaj s novcem i porezom. Ako stopa inflacije poraste
10% na godinu dana, tada realna kamata na novac pada od 0 na -10% na godinu dana.
Vlada ne može ispraviti ovaj poremećaj.Negativna kamata na gotovinu ili druge vrste
novca uslovljava neefikasnost.Ljudi izbegavaju ulaganje novca u banke,a preduzeća
uspostavljaju razradjene šeme u korišćenju resursa.
3.
Neočekivana inflacija
podrazumeva velika iznenađenja. Ona značajno deluje na
raspodelu dohotka i bogatstva. Neočekivani skok cena neke će osiromašiti, a druge
obogatiti, a malo uticati na efikasnost upravljanja u fabrikama. Efekti nepredviđene
inflacije izaziva socijalne probleme.
3. POSLOVANJE U VREME INFLACIJE
U prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka,usled upravo ogromnih poremećaja u
domaćoj privredi,zabeležena je najveća hiperinflacija koja se ikada desila.Prema nekim
podacima,oko 68% za jedan čas.Da li će biti hiperinflacije,to zavisi od politike i njenih
odluka,a kakve će odluke biti,to ne znaju ni oni koji će ih doneti,što najbolje ilustruje
stanje u srpskoj ekonomiji.Tri specifična činioca doprinela su ubrzanju naše inflacije i
njenom prelasku u hiperinflaciju u proleće 1993.god.
I
došlo je do masovne ekspanzije novčane mase usled drastičnog pojeftinjenja cene
kredita u aprilu 1993.Pojeftinjenje je bilo posledica odluke Narodne banke Jugoslavije da
snizi svoju eskontnu stopu.Tempo inflacije je bio preko 100 odsto mesečno,dok je
eskontna stopa bila snižena na 34 odsto godišnje.
II
Trebalo je doneti odluku o finansiranju žetve 1993.Svaka nova žetva u Jugoslaviji
predstavlja traumatično iskustvo sa gledišta finansiranja.Obično se čeka do poslednjeg
momenta sa odredjivanjem zaštitne cene koju će država obezbediti svojim kupovinama
za Direkviju robnih rezervi.
III
Duboko impresionirane brzinom porasta cena koji se odigravao maja i početkom juna
1993. i haosom koji je nastupio na robnom tržištu usled akumulacije zaliha,vlasti su
povukle pogrešan potez deklarišući opsežno zamrzavanje cena u skoro celoj trgovniskoj
mreži.Zamrzavanje cena 19.juna 1993.,umesto da zaustavi špekulaciju zalihama,samo ju
je potenciralo.
Negativni ekonomski efekti inflacije ogledaju se najpre u procesu redistriburcije dohotka
i imovine.Svi se orijentišu na kratkoročne ciljeve,interese i odluke,nastojeći da se tako
zaštite od gubitka ili da prisvoje višak koji nisu zaradili.Težeći da u primarnoj raspodeli
ostvare što povoljniji položaj zaposleni sve svoje potencijale usmeravaju umesto na
proizvodnju,na proces raspodele i kretanja cena,koje se postepeno pretvara u trku bez
cilja,a to dovodi do opadanja produktivnosti rada i efikasnosti privredjivanja.Stalno
obezvredjivanje domaće valute i ugroženi unutrašnji valutni integritet,dovodi u pitanje
mogućnost funkcionisanja čitavog privrednog i društvenog sistema.Posebnu pažnju
privlači odnos nominalne i realne plate.Ako se posmatra suma novca koju radnik primi
kao cenu za svoju radnu snagu,onda govorimo o nominalnoj plati.Ako se posmatra
količina roba i usluga koju radnik može da kupi za dobijenu sumu novca,onda govorimo
o realnoj plati.Visoka hiperinflacija dovodila je do toga da radnik često samo nekoliko
sati nakon primanje plate ne može da kupi za nju ni jedno jedino jaje,ili veknu hleba.
