Č-
UNIVERZITET U PRIŠTINI
EKONOMSKI FAKULTET
KOSOVSKA MITROVICA
SEMINARSKI RAD
Predmet:
POSLOVNA INFORMATIKA
Tema:
Upravljački informacioni sistemi
Mentor:
Prof. dr Jovan Mitrović
Student:
Jovana Tomašević, 12/17
decembar, 2017. god
Jovana Tomašević12/17
2
Ima definicija upravljačkog informacionog sistema za koje se bez dvoumljenja može reći da
su nejasne i preširoke i da ne zadovoljavaju ni osnovna logička pravila ispravnog definisanja.
Primerom takve definicije se može smatrati ona koju daju D. Kroenke i K. Dolan: MIS je
razvoj i upotreba efektivnih informacionih sistema u organizaciji. To je zapravo njihovo
neznatno preinačenje (takođe nejasne i preširoke) definicije MIS koju je dao P.G.W. Keen.
Kada je reč o odnosu upravljačkog informacionog sistema sa drugim informacionim
sistemima i računarskim aplikacijama, McLeod je identifikovao sledeća tri shvatanja:
shvatanje da je DSS zamena za MIS,
shvatanje da MIS uključuje sve računarske aplikacije i
shvatanje da je MIS resurs organizacije.
McLeod ističe da je nastanak upravljačkog informacionog sistema značio dramatičan raskid
sa automatskom obradom podataka, jer je shvaćeno da računar može mnogo više od puke
obrade podataka. Od polovine šezdesetih do polovine sedamdesetih, bile su raspoložive samo
dve aplikacije računara: automatska obrada podataka i upravljački informacioni sistem. Ali,
početkom sedamdesetih počinju da se razvijaju sistemi za podršku odlučivanju, DSS.
1
Neki autori na osnovu proučavanja razvitka informacione tehnologije i njene primene u
upravljanju zastupaju gledište da je elektronska obrada podataka evoluirala preko
upravljačkih informacionih sistema u sisteme za podršku odlučivanju, DSS. Na tom
stanovištu su J.A.P. Stoner i C. Wankel koji definišu upravljački informacioni sistem kao
formalni metod koji upravljanju stavlja na raspolaganje tačne i pravovremene informacije
neophodne za olakšavanje procesa odlučivanja i za omogućavanje da planiranje, kontrola i
operacionalne funkcije budu efektivno izvedene (i dodaju da izraz "formalni" nipošto ne znači
poricanje značaja neformalnih komunikacija). Sistem podrške odlučivanju isti autori definišu
kao interaktivni računarski sistem lako dostupan stručnjacima koji nisu specijalisti za
računare i koji im pomaže u funkcijama planiranja i odlučivanja.
McLeod zapaža da je bilo proučavalaca koji su u MIS videli primer totalnog sistemskog
pristupa - nastojanje da se izgradi jedinstveni celoviti informacioni sistem koji bi mogao da
zadovolji sve potrebe za informacijama svih članova organizacije koji se bave
menadžmentom. Pošto MIS naravno, nije mogao da ispuni ta očekivanja, pojmu MIS se
1
Raymond McLeod, George P. Schell, Management Information Systems, Pearson/Prentice Hall, 2007
Seminarski rad: Upravljački informacioni sistemi
3
Č-
počinje zamerati. Postoji gledište da je DSS zamena za MIS, a neki autori prigovaraju da MIS
nije namenjen odlučivanju, što McLeod pobija navodeći niz starih definicija MIS-a kojima se
tvrdi da MIS treba da obezbedi informacije za odlučivanje. McLeod smatra da pogreška nije
bila u samom pojmu MIS već u njegovoj primeni; pojam MIS je i ranije podrazumevao i sada
podrazumeva da su informacije menadžerima potrebne radi donošenja odluka, a računar im
mnoge od potrebnih informacija može obezbediti.
Prema drugom gledištu, DSS nije zamena za MIS; MIS ne bi trebalo napuštati, već mu samo
pripisati novu ulogu. Sa tog stanovišta MIS obuhvata: automatsku obradu podataka, sisteme
podrške odlučivanju, automatizovanu kancelariju i ekspertne sisteme.
2
Napominjemo da donekle slično gledište zastupaju G. Davis i M. Olson koji upravljački
informacioni sistem uopšteno definišu kao integrisani sistem obezbeđivanja informacija za
podržavanje operacija upravljanja i funkcija odlučivanja u organizaciji, koji se koristi
hardverom i softverom računara, manuelnim procedurama, modelima za planiranje,
kontrolisanje i odlučivanje, kao i bazom podataka.
3
Izraz "integrisani" ovde ne označava
jedinstvenu, monolitnu strukturu već samo znači da su delovi saobraženi jednom opštem
dizajnu sistema. Funkcionalni podsistemi upravljačkog informacionog sistema mogu posebno
da se razviju u saglasnosti sa opštim planom, a različiti korisnici se njima mogu različito
koristiti. Davis i Olson smatraju da izraz sistem podrške odlučivanju, DSS, označava klasu
sistema koji podržavaju proces odlučivanja; sistemi podrške odlučivanju predstavljaju
značajnu klasu aplikacija upravljačkog informacionog sistema.
McLeod prigovara pomenutom drugom gledištu da prema njemu MIS znači svašta, a to će
reći - ništa. On se zalaže za treće gledište prema kojem je MIS organizacioni resurs.
Prema tom shvatanju, MIS je samo jedna od pet ravnopravnih računarskih aplikacija koje se
nalaze na istom hijerarhijskom nivou. Te aplikacije su: MIS, DP, DSS, OA i ES. Sve te
aplikacije obuhvata "informacioni sistem zasnovan na računaru" - CBIS (computer based
information system). U ovom shvatanju MIS i DSS nisu suprotstavljeni jedan drugom, već su,
pre bi se reklo, komplementarni. McLeod naglašava da MIS i DSS mogu da koriste isti
hardver i, šta više, isti softver; mogu crpeti iste podatke iz iste baze podataka i informacije u
2
Thomas
Abraham
,
CharlesWankel
, Supporting decision support: Where information on DSS is
located,
Decision Support Systems
,
Volume 14, Issue 4
, Pages 299-312, 1995
3
Gordon B. Davis, Margrethe H. Olson, Management information systems: conceptual foundations, structure,
and development (2nd ed.), McGraw-Hill, Inc. New York, NY, USA, 1985
