Informatika - Pravo – Pitanja
1. Mario Lozano, i njegov doprinos kibernetici i pravnoj informatici?
Najznačajnije radove u oblasti primene kibernetike u pravu dao je italijanski
profesor prava, "otac pravne informatike"
Mario Lozano
. On je 1969.g. objavio
rad "Pravna kibernetika - primena kibernetskih mašina i modela u pravu”. U
ovom radu on je uobličio teorijski koncept "pravne kibernetike" i obličio ga u
disciplinu "pravnu informatiku" orjentisanu na aplikaciju informatičke
tehnologije u pravu. Imajući u vidu potrebu primene kibernetike na pojedine
pravne situacije on je smatrao da je potrebno "izmeniti neki pravni propis koji
nije u skladu sa vremenom, ne samo da je to moguće, već je i neophodno".
Lozano je bio mišljenja da u pravu treba uvesti naučni metod kvantifikacije
pravnih fenomena kao i nekim drugim disciplinama (na primer ekonomiji).
2. Šta je Jurimetrija i koja je osnovna ideja Jurimetrije?
Jurimetrija
- predvidljivost sudskih odluka. U angloameričkom sistemu prava
zasnovanom na sudskim odlukama broj tih odluka je milionski i moralo se
pristupiti tehnici memorisanja pravnih informacija najpre uz pomoć ključnih
reči, a kasnije i uz pomoć full text baza podataka. Osnovna ideja jurimetrije je
da se na bazi komunikacije sa korisnikom, a uz pomoć baze podataka i baze
znanja odluka donese od strane kompjutera. Danas se ovakav sistem naziva
ekspertni sistem
.
3. Šta je - Pravno-kibernetska modalistika?
Pravno-kibernetska modalistika
- se bavi formalizacijom jednog dela ili
čitavog pravnog poredka, odnosno stvranjem teorijskog modela pravnog
sistema. Ona se deli na
Pravno - kibernetsku modalistiku u apstraktnom
smislu
(posmatra se dinamičko sistemski karakter pravnog poredka sa ciljem
stvaranja teorijske konstrukcije, ostajući u sferi teorijske i filozofske
spekulacije), i
Pravno - kibernetsku modalistiku sa konkertnim ciljevima
(stvaranje osnova za primenu informatičke tehnologije u pravu - elektronski
računar kao sredstvo za rukovanje pravom).
4. Čime se bavi Pravna informatika, šta izučava?
Pravna informatika bavi se prikupljanjem rezultata proučavanja iz oblasti
primene informatičke tehnologije u pravu, kao i upotrebom kompjutera i
kompjuterskih programa radi pronalaženja potrebnih podataka, pravnih
dokumenata (zakona, presuda, rešenja, itd), kao podrška donošenju
blagovremenih, potpunih i kvalitetnih odluka. U kontinentalnom pravnom
1
sistemu prilikom primene prava mora se uporediti konkretni slučaj sa
apstraktnom normom (pravni silogizam)i odlučiti da li norma obuhvata dati
slučaj ili ne. To nije uvek lako, posebno kad se uzme u obzir postojanje
nadnacionalnog zakonodavtsva EU. Dve su teškoće sa kojima se susreće pravna
informatika: "poplava informacija, i specifična svojstva pravnog poredka i prava
kao takvog.
Pravna informatika izučava metode prikupljanja, čuvanja, prenosa i korišćenja
pravnih podataka. Za potrebe obrade pravnih informacija koristi se metod
"ključnih reči" i metod "punog teksta".
5. Čime se bavi Kibernetika, i koji su njeni sastavni delovi?
Kibernetika
se bavi teorijom i praksom upravljanja sistemima pomoću
informacija, razvijajući pri tome veoma različite metode i načine upravljanja.
Sastavni delovi kibernetike su: opšta teorija sistema, teorija informacija i teorija
upravljanja.
6. Na koja ključna pitanja u Kibernetici je dao odgovore Norbert Winer?
Norbert Viner
je prvi dao odgovor na pitanja:
-
Čime se upravlja? – Sistemima.
-
Pomoću čega se upravlja? – Informacijama.
-
Kako se upravlja? – Procesima, povratnom spregom.
7. U posmatranju KP (komunikacionog procesa) postoje 4 nivoa, koja,
objasni?
tehnički (bavi se samo pitanjima prenosa poruke, kvalitetom.
Ne
interesuje ga sadržaj poruke. Ona se prenosi na isti način)
semantički (ovde se razmatra značenje poruke, njen smisao)
efektivni (razmatra se kakav efekat poruka ima na prijem, da li će poruka
kod prijemnika izazvati efekat i pomaže mu da donese odluku)
pragmatični (razmatra se pitanje pravovremenosti poruke, tj. da li će ona u
pravo vrijeme stići do prijemnika).
2
Povezuju se kablovima i bežično (infracrvenim zracima, laserskim zracima,
radio signalima).
14.Šta preedstavlja mrežni operativni sistem i koje su njegove funkcije?
Mrežni ili server operativni sistem
predstavlja centralni deo mreže, instalira
se na serveru i upravlja većinom mrežnih funkcija. Te funkcije su:
upravljanje datotekama i podacima u mreži,
upravljanje poslovima štampanja i
upravljanje procesom komunikacije među elementima priključenim na
mrežu.
15.Šta mrežni prolaz I šta omogućava?
Mrežni prolaz je hardverski uređaj i ili softverski paket koji povezuje dva
različita mrežna okruženja. Omogućava komunikaciju između različitih
arhitektura i okruženja. Vrši prepakivanje i pretvaranje podataka koji se
razmenjuju između potpuno drugačijih mreža, tako da svaka od njih može
razumeti podatke iz one druge. Mrežni prolaz je obično namenski računar, koji
mora biti sposoban da podrži oba okruženja koja povezuje kao i process
prevođenja podataka iz jednog okruženja u format drugog.
16.Šta je ATM?
Asinhroni transportni mod ATM (
Asynchronous Transfer Mode
) je mrežni
standard za prenos podataka na velikim brzinama. ATM prenosi informacije
korišćenjem kratkih paketa fiksne dužine koji se nazivaju ćelije. Ćelije
omogućavaju prenos svih oblika informacija - od govora do podataka - preko
bilo kojeg komunikacionog medijuma - optičkih vlakana, bakarnih parica,
kabla. Koristi se u telefonskim sistemima za interni prenos podataka, a često
za prenos IP paketa.
17.Topologija magistrale, prednosti, mane?
Topologija magistrale je linearna LAN arhitektura, kod koje se prenos
podataka obavlja celom dužinim fizičkog mediuma kojim se prenose podaci i
podaci se prenose svim radnim stanicama. Prednosti topologije magistrale:
lako je dodati novi mrežni uređaj ovoj topologiji, zahteva daleko manje kabla
nego ostale topologije. Mane: cela mreža može biti u prekidu ako negde
postoji prekid na glavnom kablu i teško je otkriti problem kod mreže.
18.
Prednosti
Peer-to-peer (P2P) mreže?
U tipičnom mrežnom okruženju, ova vrsta mreža pruža sledeće prednosti:
Umrežavanje je jednostavno.
4
Ne zahteva se kupovina posebnog softvera za umrežavanje.
Korisnici su sami sebi administratori i sami planiraju bezbednost.
Ispad nekog računara iz mreže ima uticaj samo na eventualno deljene
resurse na datom računaru. Ostali računari mogu da nastave rad.
19.Komponente paketa?
Svi paketi imaju određene zajedničke komponente a tu spadaju:
- adresa odredišta koja pokazuje koji računar je primalac
- adresa izvora koja pokazuje koji računar je pošiljalac
- upute koje mrežnim komponentama govore kako da predaju podatke
- informacije koje računaru primaocu govore kako da poveže paket sa
ostalim paketima kako bi se ponovo sastavio kompletan originalan
paket podataka,
- podaci koji se šalju,
- podaci o provjeri grešaka da bi se obezbjedilo da podaci stignu
nepromjenjeni (CRC)
20.Gde se primenjuje postavljanje optičkih kablova pri formiranju LAN-a?
Postavljanje optičkih kablova pri formiranju LAN-a danas je preskupo. Ali ako
na prostoru gdje se želi postaviti LAN postoje veliki problemi sa
elektromagnetnom interferencijom, ako je potrebna potpuna sigurnost mreže ili
prenos na udaljenosti od nekoliko kilometara, onda je optičko kabliranje jedino i
pravo rješenje.
21.CSMA/CD protocol?
Carrier Sense Multiple Acess with Collision Detection
(
osluškivanje višestrukog
pristupa s otkrivanjem kolizije
) je protokol koji reguliše način formiranja okvira
podataka i način njihovog slanja kroz mrežu.
Prvi dio protokola (CSMA) se odnosi na sljedeće: radna stanica koja želi poslati
podatke, prvo «osluškuje» mrežu i provjerava da li postoji signal kojeg šalje
neka druga radna stanica. Ako nema drugog signala, ako je «put slobodan»,
onda radna stanica šalje svoje podatke.
5
tehnološkom napretku čime je omogućena miniturizacija osnovnih
komponenti računara. Mikroračunari nisu mašine iz jednog dela, to su
sistemi koji se sastoje od mnoštva različitih elemenata od kojih se jasno
izdvajaju: (1) centralni procesor; (2) unutrašnja memorija; (3) ulazne
jedinice; (4) jedinice za memorisanje podataka; (5) izlazne jedinice; i (6)
komunikaciona mreža, koja se zove magistrala, i koja veže sve delove
sistema u jednu celinu, i dalje sam sistem sa spoljnim svetom. Ulazni
uređaji, uređaji za memorisanje podataka i izlazni uređaji predstavljaju
periferne delove računara. Osnovne komponente mikroračunara prikazane
su na slici.
Osnovni delovi mikroračunarskog sistema
26. Navedi i objasni funkcije delova mikroprocesor-a?
Mikroproceso
r
se sastoji od četiri funkcionalno različita dela: aritmetičko-
logičke jedinice; registara; konrtolne jedinice i unutrašnje magisrtale.
Aritmetičko-logička jedinica
je zadužena za izvršavanje aritmetičkih i
logičkih operacija.
Registri
privremeno čuvaju podatke, adrese instrukcija, kao i
lokacije i rezultate ovih operacija.
Kontrolna jedinica
nadzire operacije svih
ostalih delova računara. Poslednji deo CPU, njegova interna
magistrala
,
predstavlja mrežu komunikacionih linija koje povezuju unutrašnje delove
procesora. Krajevi te mreže (interne magistrale) završavaju se sa pinovima
(nogicama) procesora koje se utiču u matičnu ploču i tako vežu mikroprocesor na
spoljnu magistralu, odnosno sa ostalim delovima mikroračunara.
27. Kontrolna jedinica ima tri principijelna zadatka,koja?
Kontrolna jedinica ima tri principijelna zadatka:
vremenski određuje i reguliše operacije računarskog
sistema;
7
