1
INFRACRVENO GREJANJE
Primena uredjaja sa infracrvenim grejanjem je zna~ajna. Tako na primer uredjaji ove
vrste se koriste za su{enje vlakana, konca i tkanina prirodnih i sinteti~kih, u svim fazama izrade
u tekstilnoj industriji. U industriji papira vi{e postupaka fabrikacije (su{enje, glazura,
tutkalisanje) pru`a priliku za primenu infracrvenog zra~enja koje daje manji utro{ak energije i
skra}uje vreme toplotne obrade papira. Primena postoji i u {tamparskoj industriji (su{enje masne
hartije, su{enje {tamparskog mastila, kod reljefne {tampe itd). Infracrveno zagrevanje ima dalje
{iroku primenu u prehrambenoj industriji za su{enje te~nosti, testa i namirnica, za pasterizaciju
mleka, za pr`enje zrnastih proizvoda (soja, je~am, kafa, kakao itd), za dehidratizaciju plodova i
zeleni, za su{enje bra{na, u industriji alkohola itd. U livnicama infracrvene su{are slu`e za
su{enje kalupa za livenje, a u kerami~koj industriji za su{enje porcelana. Infracrvene radijacije
imaju primenu i za su{enje eksploziva (`ivin fulminat).
Granice spektra infracrvenog zra~enja nisu precizno definisane. Uop{te uzeto ova vrsta
zra~enja se prote`e od 78 nm do 1 mm. Ovaj interval se deli u tri podru~ja:
IR - A zra~enje: 780 - 1400 nm
IR - B zra~enje: 1,4 - 3 nm
IR - C zra~enje: 3 nm - 1 mm
Infracrveno zra~enje nije vidljivo za ljudsko oko, a ko`a ga oseti kao toplotu. Ovo
zra~enje prodire kroz vakum i slojeve vazduha skoro bez gubitaka energije. Ako zra~enje pogodi
neki predmet njegova energija se tada pretvara u toplotu. Od svih gore navedenih podru~ja IR -
A zra~enje ima najja~e toplotno dejstvo te se i koristi kod termi~kih isija~a infracrvenih
radijacija.
Na sl.14.1. data je tabela koja pokazuje na~in prijema energije kod razli~itih materijala
a pri uplivu infracrvenih radijacija.
Primena u medicini bazira na le~enju ozra~ivanjem infracrvenim radijacijama rana,
ozeblina i otoka. Nije dokazano nikakvo {tetno dejstvo ovih radijacija na `ivi organizam. Pri
su{enju i pe~enju u industriji dobija se ve}a brzina su{enja i bolji kvalitet. Bitno je ovde da se
su{enje izvodi od dubljih slojeva materijala prema povr{ini. To daje dobar kvalitet i ve}u
produkciju. Na bazi svega ovoga {iroko su u upotrebi su{are sa infracrvenim zracima.
Red.
broj
Dubina
prodiranja
T e l o
Refleksije
Apsorpcije
Propu{tanja
1.
-
Idealno belo telo
1,00
0,00
0,00
2.
-
Idealno crno telo
0,00
1,00
0,00
3.
-
Idealno providno telo
0,00
0,00
1,00
4.
1,5
Aluminijum ~vrst ili te~an
0,95
0,05
0,00
5.
1,0
Srebro, ~vrsto ili te~no
0,97
0,03
0,00
6.
10,0
Glina suva
0,64
0,36
0,00
7.
-
Hartija bela
0,25
0,63
0,08
8.
1,0
Gvo`dje sjajno
0,68
0,32
0,00
9.
1,0
Gvo`dje oksidisano
0,15
0,85
0,00
10.
5,0
L i v
0,11
0,89
0,00
11.
0,8
L i m
0,82
0,18
0,00
12.
10,0
D r v o
0,20
0,80
0,00
2
13.
2,0
@ i v a
0,82
0,18
0,00
14.
0,3
Crni lim
0,04
0,94
0,02
15.
1,0
Nikal
0,95
0,05
0,00
16.
0,03
Zlato
0,94
0,06
0,00
17.
1,5
Bakar sjajan
0,89
0,11
0,00
18.
1,0
Bakar oksidisan
0,26
0,74
0,00
19.
1,5
Mesing
0,96
0,04
0,00
20.
1,0
Staklo bezbojno
0,02
0,02
0,96
21.
1,0
Staklo obojeno
0,06
0,54
0,38
Slika 14.1.
Izvori infraradijacija se dopunjuju sa reflektorima ~iji je zadatak da intenziviraju
zra~enje u odredjenom pravcu a prema objektu su{enja. Generatori ovih radijacija mogu biti:
- infra-crvene sijalice (sl.14.2)
- infra-crveni cevni greja~i (sl.14.3)
- radijacione cevi (sl.14.4)
- kerami~ki IC radijatori
- stakleni IC radijatori
Za sve ove izvore zajedni~ko je to da poseban materijal ima osobinu da zagrejan na
odredjenoj temperaturi, pored ostalih, emituje gro radijacija u intervalu infracrvenih talasa. Sa
manjim talasnim du`inama infracrene radijacije prelaze u spektar crvene boje svetlosti. Sa ve}im
talasnim du`inama infracrvene radijacije prelaze u kratke radio talase.
Sl. 14.2. Infracrvena sijalica
