Predmet:Saobraćajna sredstva i infrastruktura
Tema: Infrastruktura i prevozna sredstva vazdušnog
saobraćaja
1
SADRŽAJ
1. UVOD....................................................................................................................3
2. INFRASTRUKTURA I PREVOZNA SREDSTVA
VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA.........................................................................5
3. AERODROMI......................................................................................................6
3.1. Razvoj aerodroma...............................................................................................7
3.2. Tehničke karakteristike......................................................................................8
3.3.Robni transport...................................................................................................10
3.4. Klasifikacija aerodroma....................................................................................11
4. LETELICE..........................................................................................................13
5. ZAKLJUČAK.....................................................................................................17
LITERATURA...................................................................................................18
2
vazdušna strujanja, olujni oblaci – moraju se obilaziti baš kao i zone koje je zabranjeno
preletati: veliki gradovi, neki vojni objekti i sl.
Vazdušne mase a posebno njihov sastav i kretanja posebno uticu na vazdušnu plovidbu.
Uske i kolebljive vazdušne struje poznate kao jet stream- mlazni tokovi, koji mogu da
duvaju i brzinom od 300 km/h, se blizu polova nalaze na visinama od 9000m i više, a blizu
ekvatora na visini od 18.000m i više. Ekvatorijalni jet stream u periodima monsuna duvaju
sa istoka preko južne Azije, dok suptropski postoji u maloj zoni oko polova i duva sa
zapada. Polarni jet stream duva oko polova i sa zapada i ima razlicite pravce. Poznavanje
pozicije i pravca jet streams je veoma značajno za letove na velikim visinama što je slučaj
u kontinentalnim i interkontinentalnim letovima. Avioni koji se kreću sa zapada prema
istoku pokušavaju da iskoriste jet stream, odnosno jak "vetar u rep-leđa", i na taj način
povećaju brzinu i smanje potrošnju energije. Avioni koji se kreću od zapada ka istoku
pokušavaju da izbegnu jet stream jer jak "vetar u glavu" može da im uspori kretanje i
poveca potrošnju energije.
Najzad, zahtevi bezbednosti vazdušne plovidbe nalažu da se avioni kreću propisanim
koridorima koji dosežu visinu i do 22500 metara. No, u svakom slučaju, vazdušni putevi su
uvek kraći od bilo kog drugog puta, i to utoliko kraći ukoliko je teren koji prelecu teži za
druge saobraćajnice.
Vazduhoplovi koriste prirodne saobraćajnice, prirodni vazdušni put. On se sastoje iz dve
glavne komponente, od kojih je jedna vezana za zemlju (poletno sletne staze i prateći
objekti-kontrola leta, itd), a druga za vazduh (vazdušni koridori). Korišcenje prirodnih
saobraćajnica je odlika koju ima i vodni saobraćaj na pretežnom delu svojih puteva, ali ona
kod vazdušnog saobraćaja dolazi do izražaja na drugi nacin. Naime, u vodnom saobraćaju
postojanje prirodnih puteva snižava ukupne troškove prevoza ali se javlja i kao ograničenje
mogućnosti primene na pravce na kojima takvi putevi postoje. U vazdušnom saobraćaju
ovih ograničenja nema, što ne znači da je vazdušni prostor potpuno slobodan u smislu ruta
vazduhoplova. Naprotiv, kao i kod drugih vidova prevoza u u vazdušnom saobraćaju
postoje jasno uspostavljena transportna mreža i tokovi saobraćaja. U savremenim uslovima
organizacija i upravljanje vazdušnim saobraćajem sve više dobija na važnosti zbog
opterećenosti vazdušnih koridora i stvaranja zagušenja na putnim pravcima i transportnim
terminalima.
4
2. INFRASTRUKTURA I PREVOZNA SREDSTVA VAZDUŠNOG
SAOBRAĆAJA
Vazdušni saobraćaj je vrsta saobraćajne delatnosti koja se bavi prevozom ljudi i tereta sa
jednog mesta na drugo raznim vrstama letelica izmešu veštački izrađenih početno-
zaustavnih tačaka vazdušnih luka. Ova grana saobraćaja deluje kroz tri mešusobno
povezane, ali različite delatnosti:kontrola leta i vošenje letelica, delatnost vazdušnih luka i
delatnost prevoza u vazdušnom saobraćaju.
Jedan od najznačajnijih elemenata koji karakteriše vazdušni saobraćaj i koji ga odvaja od
ostalih vidova saobraćaja jeste brzina prevoza. zato, s aspekta vremena, vazdušni saobrćaja
preuzima od drugih saobraćajnih grana sve veći broj putnika, naročito u turističkom
saobračaju. Povećana nosivost letelica, a posebno koristan prostor u njima je takođe
značajna karakteristika vazdušnog saobraćaja. Značajna osobina vazdušnog saobraćaja je i
mogućnost letelice da se kreće kroz šire određen vazdušni prostor, jer su druga saobraćajna
sredstva ograničena putanjom. Bezbednost i sigurnost su izuzetno značajne u vazdušnom
saobraćaju. Bezbednost se postiž ne samo tehničkim pripremama letelice za let, već i
obukom letačkog osoblja za let i rad u najtežim uslovima. Komfor je takošž uticajan faktor
i ogleda se ne samo u razlikama u klasama na letelicama, već i posebnim uslugama koje se
pružaju putnicima. Brzina prevoza, kao obeležje vazdušnog saobraćaja utiče na poslovni
svet da se uglavnom orijentiše na ovaj vid prevoza, zbog uštede u vremenu, troškovma i
pogodnostima koje on pruža. Prednosti vazdušnog saobraćaja nad drugim vidovima
naročito su iskazane u prevozu na rastojanjima od preko 500 kilometara.
Prevozni put za letelice je prirodni vazdušni prostor, upravljanje i nadzor vazdušnog
saobraćaja kao i poletnosletne staze. Vazdušni prostor je naša atmosfera koja okružuje
zemlju, sa svim onim elementarnim obeležjima kao što su magla, oblaci, padavine, vetrovi,
vazdušne struje i sl.
Pri definisanju vazdušnih puteva ograničavamo se samo na donje slojeve atmosfere, tj.
trposferu i atmosferu.
Da bi letelice mogle sigurno leteti, vazdušni prostor je podeljen na:
-horizontalni i
-vertikalni.
U horizontalnom smislu vazdušni prostor je podeljen na:
-kotrolisani
-nekontrolisani
-vazdušni prostor u kome je let posebno uređen.
U nadziranom vazdušnom prostoru deluje služba kontrole letenja, a sastoji se iz nekoliko
delova:
-kontrolisana zona vazdušne luke(aerodromi, heliodromi i sl)
-krajnje kontrolisano područje
-vazdušni put(koridor).
Kontrolisana zona aerodroma prostire se na najmanje 9,75 km od njegovog središta, a u
njoj se može nalaziti više uzletišta.
5
