1. UVOD
Konvencija o decjim pravima kaze da je obaveza da se licima ometanim u razvoju omoguci zivot
dostojan coveka I aktivno ucesce u zajednici. Bezbroj puta smo u gradskom prevozu,na ulici,u
prodavnici,parku sreli dete koje se “malo glasnije smeje”. Kod nas je cest slucaj da ljudi takvu
decu “ne vide”,izbegavaju I sl.
Radjanjem deteta ometanog u razvoju situacija u porodici se znatno menja. Stalna zabrinutost
za stanje deteta utice na slozenost porodicnih odnosa. Roditelji I porodica nerado prihvataju
misljenje I nalaz strucnjaka odbijajuci bilo kakvu pomoc,sto lose utice na samo dte. Dolazi do
teskoca u emocionalnom prihvatanju deteta,kao I do aksioznosti koju treba prevladati tokom
perioda prilagodjavanja.
Lica sa posebnim potrebama razlicito se definisu u pojedinim zemljama I njihovim pravilima I
skolskim sisitemima.
Neuskladjeni su I termini ,koristi se vise pojmova za objasnjenje iste pojave ili stanja.
Najcesce se koristi termin invalidnost,narocito u pravnoj terminologiji,defektnost ili defektne
osobe se I dalje koristi ili manje,U svetu se vise koristi termin,hendikepirane osobe,koji takodje
nije prikladan.
Naziv lica sa posebnim potrebama ,iako u potpunosti ne pokriva sva stanja u kojima se neka
osoba moze naci,cini se nekako prilagodnim,najvise se imaju u vidu deca I adolescenti.
Izraz POSEBNE POTREBE odnosi se na decu kojoj je razvoj usporen ili koja su takvog
zdravstvenog stanja da je za njih neophodno planirati cpecificno obrazovno iskustvo.
Izrazi deca sa specificnim potrebama,deca sa posebnim potrebama I deca ciji je razvoj
usporen,upotrebaljavaju se naizmenicno I odnosi se I na odredjenu grupu dece kojoj su
potrebana specijalizovana uputstva,alatke,tehnike,oprema da bi rasla,razvijala se I ucila.
2. DECA SA POSEBNIM POTREBAMA
Deca sa posebnim potrebama su deca koja se ne uklapaju u postavljene obrasce ponasanja I
koja ispoljavaju neki od oblika teskoca u savladavanju vaspitno-obrazovnih zadataka. Dete sa
svojim problemom posatje I samo problem I ukoliko se ne prepoznaju uzroci I ne pronadju
adekvatna sredstva za prevazilazenje,ostaje da se bori samo sa sobom ili sa okolinom koja je
optereceno raznim predrasudama,formira stav iskljucivanja takve osobe iz svog okruzenje.
Deca sa posebnim potrebama su deca kojoj su potrebna posebna drustvena podrska kako bi
dosegla ili odrzala odgovarajuci nivo fizickog,intelektualnog,emocionalnog I socijalnog razvoja.
To je siroka kategorija koja obuhvata decu sa telesnom ,mentalnom I senzornom
ometanoscu,ali I decu sa poremecajem ponasanja,decu sa teskim hronicnim oboljenjima,decu
na dugotrajnom ili kucnom lecenju,decu bez roditeljskog staranja,ometanu rastom I drugim
nepogodama,izbeglu,raseljenu I zlostavljenu decu,kao I darovitu decu.
To su deca sa senzornim,fizickim I telesnim ostecenjima
(invalidi,retardirani,hendikepitani…),decu sa smetnjama u razvoju(deca sa razvojnim
teskocama,ometana deca).deca pripadnika marginalnih grupa.
Talentovana deca(nadarena),deca koja dozivljavaju prepreke u ucenju I socijalnoj participaciji.
Deca koja dozivljavaju trajne ili povremene teskoce u skoli,nedostaje im motivacija za
ucenje,zavrsavaju samo jedan ili dva razreda,ponavljaju razrede,moraju da rade,zive u teskoj
bedi ili pate od hronicne neuhranjenosti,zrtve su rata ili oruzanihkonflikata ili jednostvano ne
idu u skolu,iz bilo kog razloga.
Potrebno je razgraniciti:
BOLEST-suma funkcionalnih poremecaja
OSTECENJA-gubitak ili nepravilnost psiholoske,fizioloske ili anatomske structure I funkcije
INVALIDITET-proizilazi iz ostecenja,odnosi se na sveobuhvatnost psihofizicke strukture osobe I
njenu efikasnost u rasponu koji je ocekivan
HENDIKEP-socijalna kategorija,neuspesnost socijlne inteligencije kao posledica ostecenja I
invalidnosti ali I socijalnih faktora.
4.2. STENBERGOVA TEORIJA
Postoje tri vrste inteligencije:
-analitička (analiza,apstraktno mišljenje)
-kreativna (sinteza,integracija,formulisanje novih ideja)
-praktična (brza adptacija na spoljašnje uslove,uspeh u svakodnevnom životu)
Darovitost je neobična,neuobičajena inteligencija. Darovitost nije potpuno ista kod svih
osobina,jednodimenzionalna.Moze se dosegnuti različitim putevima I ispoljiti različite oblike.
Intelektualna darovitost objašnjava se komponentom,iskustvom I kontekstualnom podeorijom.
KOMPONENTA PODTEORIJA povezuje inteligenciju sa unutrašnjim svetom osobe I određuje
mentalne mehanizme koji su u osnovi izuzetnog ponašanja.
ISKUSTVENA PODTEORIJA odnosi se na značaj predhodnog iskustva za zadatak koji se rešavaju
ili za situaciju u okviru kojih se postavljaju zadaci.
KONTEKSTUALNA PODTEORIJA povezuje inteligenciju sa spoljnim svetom koji okružuju datu
osobu.
4.3.RENZULIJEVA TEORIJA
Darovitost je darovito ponašanje a darovito ponašanje sastoji se od ponašanja koje održava
ineligenciju I postoje tri grupe karakteristika:
-nadprosečne intelektualne sposobnosti
-visok nivo posvećenosti zadatku
-visok nivo kreativnosti
Darovita I talentovana deca su ona deca koja poseduju ili su sposobna da razviju ovaj
kompozitni sklop crta I primenjuju to na bilo koju potencijalno vrednu oblast ljudskog rada.
Darovitost dece razlikuje se od darovitosti odraslih,Deca mogu da budu darovita tako da
uspešno ispunjavaju zadatke koji im se postavljaju u školi I kod kuće. Uz to ispoljavaju veliku
sposobnost učenja.
4.4 GANJEOVA TEORIJA
Ganjeova teorija je teorija o “darovitim postignućima”.
Darovitost je izrazita nadprosečna kompetentnost u jednoj ili više oblasti sposobnosti
(intelektualnoj,kreativnoj,sociometrijskoj I senzomotornoj).
Kreativnost je samo jedno od područja ljudskih sposobnosti koje može,ali ne mora oba
vezano,da učestvuje u svakoj oblasti darovitosti.Ganjeov model sadrzi pet domena sposobnosti:
-intelektualne
-kreativne
-socioafektivne
-senzomotorne
-ostale
5.KLASIFIKACIJA
-Deca sa senzornim smetnjama (slepa I slabovida)
-Deca sa telesnim smetnjama
-Deca sa smetnjama u mentalnom razvoju
-Deca sa senzornim smetnjama (gluva I nagluva)
-Deca sa smetnjama u govorno jezičkom razvoju
-Deca sa smetnjama u socijalno emocionalnom razvoju
-Deca sa hiperaktivnim ponašanjem
-Deca sa epileptičnim oboljenjem
Klasifikacija razvojnih poremećaja dece služi za pripremu škole /vrtića za prihvat ili pomoć dece
ometanu u razvoju,a ne za individualno obeležavanje (stigmatizaciju) deteta.
5.1.DECA SA SENZORNIM SMETNJAMA (SLEPA I SLABOVIDA DECA)
Smetnje u razvoju vida ispoljavaju se kao umanjena ili potpuno odsutna čulna osetljivost na
svetlosne nadražaje,koja značajno ometa komunikaciju vidom.
KARAKTERISTIKE DECE SA SMETNJAMA U RAZVOJU VIDNIH SPOSOBNOSTI:
-usporen I nesiguran hod
-strah od nepoznatog prostora,buke I žagora
-blindizmi (stereotipni pokreti)
-prividna nezainteresovanost
-brz zamor
-labilna pažnja I koncentracija
PREPORUKE U RADU :
-osećaj sigurnostiu u odnosu na učitelja I na svoje vršnjake
-osećaj sigurnosti u prostoru (mikro I makro)
-otkrivanje sveta putem konkretnog I raznovrsnog materijala
-angažovanje očuvanih čula u cilju kompenzacije čula vida
(taktilna,auditivna,degustativna,kinestetička percepcija)
