Marković Petar ,,
Inovacije u turizmu i hotelijerstvu“
- seminarski rad-
2
SADRŽAJ
1. UVOD
3
2. POJAM INOVACIJA
5
2.1. Definincija i značaj inovacija
7
2.2. Klasifikacija inovacija
8
3. INOVACIJE U TURIZMU I HOTELIJERSTVU
10
3.1. Pokretači inovacija u turizmu i hotelijerstvu
12
3.2. Inovacije u turističkom sektoru 13
3.2.1. E-turizam
13
3.2.2. Održive i eko-inovativne prakse u turizmu
14
3.3. Inovacije u hotelijerstvu16
3.3.1. Primeri inovacija na polju turizma u poslednjih 30godina
18
4. PRIMERI INOVATIVNIH REŠENJA NA SLUČAJU “IRTYSH HOTEL”-a
24
5. ZAKLJUČAK
30
6. LITERATURA
31
Marković Petar ,,
Inovacije u turizmu i hotelijerstvu“
- seminarski rad-
4
Turizam predstavlja jednu od najprofitabilnijih grana ekonomije koja utiče na razvoj
konkretnih zemalja. Čitav turistički sektor zavisi od pravca razvoja turizma koji se tokom
godina pomerio od masovnih putovanja do individualnih i društveno odgovornih. Odgovoran
razvoj turizma obezbeđuje i ekonomski održiv razvoj, jer turisti biraju one destinacije koje
vode računa o prirodi i društvu u celini. Turisti u današnjem vremenu nisu skloni posetama
destinacijama čiji su proizvodi u fazi zrelosti, već onima koje nude originalne
proizvode/usluge koje odgovaranju njihovim potrebama i očekivanjima i koje pružaju
jedinstveni doživljaj. U budućnosti će se nastaviti trend individualizovanih ponuda, tj. turisti
će biti ti koji će najviše uticati na stvaranje inovacija i koji će diktirati promene na turističkom
tržištu.
Veoma značajan faktor u razvoju i globalizaciji turizma predstavljaju informacione
tehnologije. Razvoj i napredak informacionih tehnologija od sredine pošlog i početkom ovog
veka doneo je promene u svim aspektima društva, uključujući i poslovanje. Informaciono
komunikacione tehnologije postale su sastavni deo turističkih preduzeća i ključni element za
uspeh istog, omogućivši mu da na jednostavan i efektivan način promoviše svoju ponudu i
dođe do targetiranog tržišnog segmenta jednim klikom. Sa druge strane, savremena
tehnologija omogućava turistima pristup bitnim informacijama i turističkim ponudama, bilo
gde da se nalaze.
Povećana dostupnost Interneta širom sveta i kreiranje turističkih web sajtova putem kojih je
moguća dvosmerna komunikacija doprineli su stvaranju novog načina razmenjivanja
informacija i omogućili su uspostavljanje i razvijanje odnosa između turističkih preduzeća i
aktuelnih i potencijalnih turista. Ovaj način poslovanja i direktnog komuniciranja u velikoj
meri je smanjio troškove marketinga turističkih kompanija, ali i doveo do veće samostalnosti
turista i potpune kontrole prilikom planiranja putovanja. Komunikacija između turista, ali i
između turista i preduzeća odvija se direktno preko različitih društvenih medija, e-maila i
zvaničnih web sajtova hotelskih lanaca, turističkih organizacija i sl. Veliki broj onih koji
planiraju putovanje oslanjaju se na autentične priče drugih turista iz različitih razloga, npr. da
bi pronašli inspiraciju za putovanje ili pročitali nepristrasne i aktuelne informacije, koje mogu
promeniti donetu odluku o putovanju ili je ojačati. Od esencijalnog je značaja, i za preduzeća i
za turiste, da informacije na Internetu budu ažurirane, aktuelne i istinite. Integrisanje ICT u
poslovne sisteme turističkih preduzeća može doneti velike koristi i jednoj i drugoj strani, kao
što je jednostavniji pristup informacijama, smanjenje troškova marketinga, brzina poslovanja,
neposredna komunikacija itd.
S obzirom na to da turizam predstavlja jednu od najprofitabilnijih grana ekonomije za njegov
kontinuiran rast od velike važnosti su informaciono komunikacione tehnologije. Razvoj
celokupnog turističkog sektora putem efikasnih Internet servisa, uz neprestano prilagođavanje
promenama na tržištu i zahtevima turista, vodi ka satisfakciji korisnika i ka uspešnom
Marković Petar ,,
Inovacije u turizmu i hotelijerstvu“
- seminarski rad-
5
poslovanju turističkih preduzeća, odnosno ka otvarivanju profita kao krajnjeg cilja svakog
preduzeća.
2. POJAM INOVACIJA
U današnje vrijeme zbog napretka tehnologije, potrebno je skoro svakodnevno na tržištu
predstavljati nove proizvode, usluge i inovacije. Želje i potrebe potrošača takođe se menjaju s
obzirom na svakodnevnu ponudu novih proizvoda i mogućnosti. Za opstanak određenog subjekta
na tržištu više nije važno samo održavati stabilnost poslovanja s postojećom ponudom nego je
potrebno raditi na unapređenju i poboljšanju ponude, predstavljajući nove proizvode, usluge i
mogućnosti koje će uticati na privlačenje novih potrošača i zadržavanju starih.
„Inovacija je
implementacija novog ili značajno poboljšanog proizvoda (dobra ili usluge), procesa, nove
marketinške metode ili novog organizacijskog modela u poslovnu praksu, radnu
organizaciju.“
Vrlo je bitno razlikovati pojam invencije i inovacije budući da je invencija samo
pojava nove ideje, a inovacija je korisna primena nove ideje.
Stvaranjem inovacija, preduzeća postaju inovatori koji nastoje povećati svoj opseg
proizvodnje ili ponude proizvoda i usluga na tržištu. Stvarajući inovacije, subjekt postaje
konkurentniji u odnosu na druge subjekte na tržištu istog ili sličnog predmeta poslovanja.
Važnost inovacija ogleda se u savremenim procesima kao što su: povećana globalna
konkurentnost, sve kraći vek trajanja proizvoda na tržištu, povećanje tehnološke sposobnosti i
njen svakodnevni razvoj te svakodnevne promjene želja i potreba potrošača. Istovremeno i u
jednakoj meri u inovacije moraju ulagati mala, srednja i velika preduzeća, stvarajući na taj način
svoj imidž na tržištu. Velika preduzeća imaju veću sposobnost ulaganja i veće resurse u odnosu
na manja preduzeća, uzimajući u obzir novčanu sposobnost ili zaposleni kadar u preduzeću. S
druge strane, mala i srednja preduzeća zbog svoje jednostavne strukture, fleksibilnija su kada je u
pitanju prilagodba novim tržišnim promenama. Inovativnost se promatra s aspekta preduzeća gde
se podrazumijeva spremnost na uvođenje inovacija u poslovanje te spremnost na prihvatanje
inovacija dok se s aspekta potrošača podrazumijeva spremnost na prihvatanje inovacija i
spremnost na inovativno korišćenje proizvoda.
Inovativnost se može definisati kao stepen u kome pojedinac, u poređenju sa drugima, usvaja
novine. Sa aspekta organizacije, inovativnost predstavlja otvorenost ka novim idejama koja je
deo kulture organizacije (Hurley, Hult, 1998). Inovativnost organizacije proizilazi iz sposobnosti
organizacije da kontinuirano transformiše znanja i ideje u nove proizvode, procese i sisteme kako
bi se obezbedila korist. (Lawson,Samson, 2001). Koc (2007) definiše inovativni kapacitet
organizacije kao kontinuirano poboljšanje ukupne sposobnosti i resursa koje organizacija
poseduje, kako bi se istražile i iskoristile mogućnosti za razvoj novih prozvoda koji bi zadovoljili
Marković Petar ,,
Inovacije u turizmu i hotelijerstvu“
- seminarski rad-
7
inostranstvu.
2.1. Definicija i značaj inovacija
Reč inovacija vodi poreklo od latinskog izraza
„innovatio“
,
što u prevodu znači stvaranje nečeg
novog. Ekonomista i vodeći teoretičar u polju inovacija Joseph Schumpeter (1883.- 1950.),
smatrao je da inovacije vode ka ekonomskom rastu organizacije. On je opisao inovacije kao
sprovođenje novih kombinacija postojećih elemenata, koje rezultiraju sledećim novitetima:
uvođenjem novog proizvoda ili poboljšanjem kvaliteta proizvoda;
uvođenjem novog načina proizvodnje;
otvaranjem novih tržišta;
nalaženjem novih izvora sirovina ili novih izvora poluproizvedenih proizvoda;
sprovođenjem novih organizacionih formi, npr. kreiranje monopola na tržištu ili
prekidanje monopola na tržištu.
Savremena istraživanja inovacija proširila su se od inovacija u proizvodnji ka inovacijama u
uslužnom sektoru. Inovacije usluga imaju i sličnosti i različitosti sa inovacijama u proizvodnji.
Sličnosti se ogledaju u organizacionoj kulturi čija je uloga da podstiče inovativno razmišljanje
zaposlenih, dok razlike potiču od jedinstvenih karakteristika usluga. Četiri osobine razlikuju
usluge od proizvoda:
Neopipljivost
–
usluge se ne mogu dodirnuti, ostetiti, videti, okusiti ili probati na isti
način kao fizički opipljivi proizvodi. Iz tog razloga je kupcima teško da procene usluge
pre kupovine, npr. nije moguće unapred proceniti da li će odmor biti prijatan ili ne.
Nedeljivost/simultanost – karakteristika usluga koja ih odvaja od fizičke robe je da se
one istovremeno proizvode i koriste.
Varijabilnost/heterogenost – ova karakteristika utiče na varijacije u doslednosti
isporuke usluge od jednog uslužnog procesa do drugog.
Kvarljivost/Prolaznost – odražava nemogućnost čuvanja usluga, tj. odražava
nemogućnost stavaranja zaliha.
Prilikom istraživanja inovacija, većina autora oslanja se na Schumpeter-ove radove, prema
kojima je nastala tipologija inovacija prilagođena uslužnom sektoru:
Inovacije proizvoda obuhvataju nove ili izmenjene proizvode/usluge. Promene
proizvoda/usluga treba da budu jasno vidljive potrošačima, proizvođačima, snabdevačima
i konkurentima. Primeri u turizmu obuhvataju programe lojalnosti, CRM, nove selektivne
vrste turizma i sl.
Inovacije procesa odnose se na promene koje imaju za cilj poboljšanje produktivnosti,
efikasnosti i smanjenje troškova. Primeri u turizmu obuhvataju
samouslužne aparate ili
