22
Insekti-insecta (hexapoda)
Insekti su šestonogi zglavkari koji u svom razvoju prolaze tri odnosno četiri stadijuma:
jaja,larva, imago.Najčešće se razmnožavaju oplodnjom,a ženke su oviparne ili ređe
viviparne.Jaja mogu biti položena pojedinačno ili u grupe u biljku na biljku ili u zemljište.Iz
jaja se pili larva koja predstavlja veoma aktivan stadijum u kojem se insekt intenzivno hrani i
tokom kojeg intenzivno raste.Larve različitih grupa i vrsta insekata se razlikuju po
izgledu.Mogu biti sa dobro razvijenom glavom ili bez nje sa dobro razvijenim nogama ili bez
nogu.Kod nekih insekata koji se raazvijaju nepotpunom metamorfozom larva liči na odraslu
jedinku samo što je manjih dimenzija nema potpuno razvijena krila i nije polno zrela.U
periodu rasta larva se do pojave odrasle jedinke više puta presvlači.Kod drugih vrsta insekata
koji se razvijaju potpunom metamorfozom larva ne liči na odraslu jedinku.Larva se posle
nekoliko presvlačenja preobrazi u odraslu jedinku preko posebnog stadijuma koji se naziva
lutka.U stadijumu lutke nema ishrane niti aktivnog kretanja ali se unutar lutke dešavaju važni
procesi metamorfoze odnosno preobražaja iz stadijuma larve u stadijum odraslog
insekata.Odrasli insekt ima tri para nogu i uglavnom dva para krila osim dvokrilaca koji imaju
jedan para krila i nekih vrsta insekata koji uopšte nemaju krila.Usni aparat može biti za
grickanje,bodenje ,sisanje.Oštećenje na biljkama izazivaju larve i imaga mada kod nekih
grupa insekata imaga ne prave štete već su štetne samo njihove larve.Razne vrste insekata
grupisane su prema morfološkim i drugim karakteristikama u grupe tzv.redove.Najvažniji
insekti koji se javljaju kao štetočine povrća pripadaju sledećim redovima:
Rovac (Gryllotalpa gryllotalpa L.) u našoj zemlji rasprostranjen je svuda,naročito ga ima duž
reka na lakšim rastresitim peskovitim i više vezanim zemljištima.Naseljava rejone gde je
vlažnost zemljišta ujednačena i sa većim sadržajem humusa,veoma je značajna štetočina,a
naročito na mladim biljkama i rasadu kako bi pri gajenju povrća u zaštićenom prostoru,tako i
na otvorenom polju.Najveće stete pričinjava na paprici kupusu luku paradajzu krastavcima i
drugim povrtarskim i ratarskim biljkama.Kopajući podzemne hodnike odmah ispod supstrata
u lejama on izgriza zasejano seme ili klice te biljke ne niču i ostaju proređene.Kod izniklih i
rasađenih biljaka oštećuje koren ili ga pregriza u visini korenovog vrata.U krtolama krompira
izgriza dublja udubljenja,usled čega one postaju manje upotrebljive i teže se prodaju.Odrasli
insekti rovca su izduženog i valjkastog tela dužine 4-5 cm Obojeni su i čitavo telo im je
prekriveno finim gustim dlačicama.Štete od rovaca počinju rano u proleće,one se nalaze na
dubini od 10 cm,ispiljene larve u početku žive zajedno,a potom se razilaze kopajući hodnike u
raznim pravcima.Razviće larva se završava tek naredne godine,one se u početku hrane i
životinjskom hranom,a kasnije i biljnim delovima,ako im smetaju pri kretanju i kopanju
hodnika.
23
Slika (1) Rovac
Mere suzbijanja
Česta obrada zemljišta doprinosi izoravanju i uništavanju rovaca.Takođe rovci se mogu
uništavati i ukopavanjem stajnjaka u jesen na više mesta na manjim površinama i
baštama.Privučeni toplotom insekti se uvlače u stajnjak gde prezime.Na kraju zime pre
otopljavanja zajedno sa stajnjakom izbacuju se i rovci iz jama radi uništavanja.Hemijsko
suzbijanje rovaca se izvodi kada se primete prvi insekti.Kao mamci koriste se preparati na
bazi metiokarba,renitrotiona,malationa.U zoni pojave rovaca posle zalivanja biljaka u
večernjim časovima rasturaju se granule preparata.Ovaj postupak se ponavlja sve do
konačnog nestanka štetočina.
Skočibube Elateridae (skočibube) su polifagne štetočine široko rasprostranjene u našim
krajevima. Razviće ove vrste je višegodišnje (razvoj jedne generacije traje 3-5 god).
Prezimljava u stadijumu larve ili imaga. Primidex Forte 6,5 G.Jedna ženka položi i do 600
jaja.Štete na gajenim kulturama nanose larve (žičnjaci) koje žive u zemljištu. Najveće štete
nanose larve veće od 1 cm (mogu narasti i do 3 cm) na okopavinama, krompiru i korenastom
povrću. Štete nanose hraneći se korenjem biljaka, nekad oštećuju seme i pregrizu klicu,
ubušuju se u krtolu krompira, koren šargarepe i drugog korenastog povrća. Tokom zime se
zavlače dublje u zemljište i tu prezime.
