Insineracija opasnog otpada
1
UVOD
Upravljanje cvrstim otpadom moze se definisati kao aktivnost koja se bavi kontrolama
nastanka, skladistenja, prikupljanja, transfera i transporta, prerade i deponovanja
cvrstog otpada u zavisnosti i jedinstvu sa pozitivnim principima javnog zdravlja,
ekonomije, inzinjerstva, estetike, drugih ekoloskih zahteva i javnog mnjenja.
Upravljanje cvrstim otpadom ukljucuje sve administrativne, finansijske, javne, planske i
inzenjerske funkcije, upucene u probleme cvrstog otpada.
Cilj upravljanja cvrstim otpadom je minimizacija troskova i maksimizacija efikasnosti, uz
uvazavanje svih prisutnih ogranicenja.
Insineracija opasnog otpada
2
TERMICKA OBRADA OTPADA
Termickom obradom otpada, sagorevanjem gorive komponente goriva, oslobadja se
toplotna energija, te kao produkti procesa nastaju dimni gasovi, pepeo, transformisane i
neizgorele komponente. Termicka prerada otpada se moze podeliti na:
Sagorevanje (insineracija),
Gasifikaciju,
Pirolizu i vitrifikaciju.
Sagorevanje (insineracija, spaljivanje) odvija se pod oksidacionim uslovima u
temperaturskom intervalu od 300 do 1200˚C. Pod ovakvim uslovima otpadni materijal
se razlaze oksidacijom uz nastanak gasovitih, tecnih ili cvrstih produkata jednostavnijeg
hemijskog sastava. U medjuvremenu se tezina i zapremina cvrstog dela znacajno
smanjuje.Dimni gasovi koji nastaju sagorevanjem, takodje mogu sadrzati stetna
gasovita jedinjenja i cvrste cestice.
Definicija Svetske zdravstvene organizacije koja se odnosi na cvrst otpad je sledeca:
insineracija je proces redukovanja sagorljivog otpada u jedan inertan ostatak
sagorevanjem na visokoj temperaturi. Ova definicija izrazava svrhu insineracije kao
metode tretmana otpada.Insineracija nije kompletna metoda za odstranjivanje otpada
jer se kao sporedni proizvodi sagorevanja javljaju pepeo i gasovi, ukljucujuci i stetne
gasove i cestice kao i toplotna enegija.
Glavna prednost insineracije u odnosu na ostale metode tretmana otpada je velika
redukcija zapremine koja zahteva konacno odstranjivanje kao i manja ogranicenja u
pogledu odlaganja pepela iz insineratora u odnosu na odlaganje netretiranog cvrstog
otpada.
Pogodnosti spaljivanja otpada ogledaju se u:
Insineracija opasnog otpada
4
otpada potice od prirode dekompozicije i reakcija gorenja udruzenog sa transferom
toplote, strujanjem vazduha i difuzijom.
Treba praviti razliku izmedju primarnog vazduha koji polazi kroz gorivo i pomaze
njegovo sagorevanje a hladi resetku, i sekundarnog vazduha, koji se uduvava iznad
goriva sa ciljem potpomaganja mesanja i kompletnog sagorevanja gorecih gasova.
Tercijalni vazduh se kod nekih insineratora dodaje radi hladjenja dimnih gasova pre
tretmana preciscavanja.
Sagorevanje cvrstog otpada odvija se bez dodatka goriva kada je njegova toplotna
vrednost najmanje 5000kJ/kg. To se desava kada otpad zadovoljava sledece uslove:
Sadrzaj pepela – A ≤ 60%,
Sadrzaj vlage – W ≤ 50%,
Sagorevanje materijala – C ≥ 25%.
Temperatura paljenja je minimalna temperatura na kojoj gorivo spontano podrzava
sagorevanje. Ova temperatura je niska za mnoge komponente cvrstog otpada u odnosu
na koks.
INSINERACIJA CVRSTOG OTPADA
Primarna funkcija insineratora je da sagori otpad do inertnog ostatka, dok su
termalna efiksanost i transfer toplote do njenih korisnika od sekundarnog znacaja.
Postrojenja za insineraciju se dele u zavisnosti od:
Njegovog kapaciteta,
Prirode otpada koji treba da se spali,
Tipa resetki i metoda iskoriscavanja oslobodjene toplote,
Nacina hladjenja i preciscavanja dimnih gasova.
Insineracija opasnog otpada
5
Veoma male peci spaljuju 5 do 50 kg otpada u casu, male peci 30 do 500 kg/h, srednje
peci od 0,2 do 3 t/h i velike peci vise od 3 t/h. Gradski insineratori pripadaju poslednjoj
grupi.
Gradski insineratori se sastoje od prostora i sistema za:
Prijem otpadaka i skladistenje,
Punjenje i insineraciju,
Hladjenje gasa,
Ciscenje gasa,
Udaljavanje pepela.
Neizostavni deo postrojenja cini dimnjak.
Na slici je dat sematski prikaz jednog sistema za spaljivanje, kod koga se ne koristi
toplota dobijena sagorevanjem, niti se uvode dopunska goriva sredstva. Kod sistema za
sagorevanje sa koriscenjem toplote, gasovi dobijeni sagorevanjem koriste se za
grejanje vode u bojleru koji se nalazi na njihovom putu, a zatim se dobijena zagrejana
voda ili vodena para odvodi do korisnika toplote.
Slika 1. Sematski prikaz sistema za spaljivanje otpada
